Академија – васпитачко медицинских струковних студија Крушевац -
Одсек Ћуприја
ЗАВРШНИ РАД
Област: Имунобиолошки производи
Тема: Имунизација против туберкулозe
Ментор:
Студент:
Јасмина Јовановић Мирковић
професор струковних студија
Ћуприја, 2020. год.
I УВОД
Туберкулоза је заразна бактеријска инфекција узрокована бактеријом
Mycobacterium tuberculosis
. Најчешће је примарна туберкулоза плућа. Инфекција може
захватити и друге органе.
Туберкулоза (ТБЦ) је од давнина заразна болест која је и данас једна од
најозбиљнијих и најраширенијих заразних болести.
Туберкулоза се обично развија након удисања ситних капљица, које у ваздух
доспевају кашљањем или кијањем особе заражене
Mycobacterium tuberculosis
. Удахнути
бацили туберкулозе најчешће се насељавају у доњим деловима плућа, те је то уобичајено
место примарне инфекције. Тамо бацили бивају „прогутани“ од стране алвеоларних
макрофага, посебне врсте ћелија имунолошког састава задужених за чишћење плућа од
свих страних честица (живих и неживих).
Године 1990. Светска здравствена организација проценила је како је 1,7 милијарди
људи било позитивно на бактерију
Mycobacterium tuberculosis
(туберкулински
позитивни), од чега је код 8 милиона људи болест била активна. Већина случајева активне
болести се налази у земљама у развоју, а 2,9 милиона људи годишње умире од ове
болести.
1.1
Туберкулоза и њен историјат
Туберкулоза је присутна код људске расе још од давнина. Бацил који проузрокује
туберкулозу
Mycobacterium tuberculosis
, идентификован је и описан 24. марта 1882. године
од стране
Роберта Коха
. За ово откриће добио је Нобелову награду за медицину 1905.
године.
Туберкулоза је изазвала веома распрострањену забринутост јавности у 19. и раном
20. веку као једна ендемска болест сиромашног урбаног становништа.
Године 1946. усавршавање антибиотика стрептомицина учинило је да лечење и
излечење ТБЦ-а постане стварност. Пре него што је овај лек био уведен, једини начин
лечења (осим санаторијума) била је хируршка интервенција. Техником под називом
„пнеумоторакс“ извлачио би се ваздух из једног инфицираног плућног крила чиме се то
крило искључило из функције и остављало да се „одмори“ па се тако лакше лечио
инфицирани део.
Слика 1. Mycobacterium tuberculosis
Силикоза повећава ризик око 30 пута. Код људи који пуше цигарете ризик од ТБЦ-
е је скоро двоструко већи него код непушача. Нека друга стања болести такође могу да
повећавају ризик од развоја туберкулозе, укључујући алкохолизам и дијабетес (троструки
ризик). Неки медикаменти, као што су кортикостероиди и инфликсимад (анти-TNF-алфа
моноклонско антитело) су изузетно велики фактори ризика, посебно у развијеним
земљама. Такође, постоји и генетска склоност, али научници нису дефинисали њен значај.
1.3. Епидемиолошке карактеристике туберкулозе
Када особе са активним плућним ТБЦ-ом кашљу, кијају, говоре, певају или пљују,
оне избацују заразне аеросол капљице пречника 0,5 до 5 µм. Једним кијањем се може
ослободити до 40.000 капљица. Свака капљица може да пренесе болест, јер је инфективна
доза туберкулозе врло ниска (особа која удахне мање од 10 бактерија може се заразити).
Људи који су у дужем, честом или блиском контакту са особама са ТБЦ-ом имају
висок ризик од инфицирања, са процењеном стопом инфекције од 22%. Једна особа са
активном али нелеченом туберкулозом може да зарази 10–15 (или више) других особа
годишње. Обично једино особе са активном ТБЦ преносе болест.
Особе са латентном инфекцијом се не сматрају заразним. Вероватноћа преношења
са особе на особу зависи од неколико чинилаца. Међу овим чиниоцима су број заразних
капљица које носилац избацује, ефикасност проветравања окружења у коме се особа
налази, дужина изложености, вируленција соја
Mycobacterium tuberculosis
, као и ниво
имунитета неинфициране особе. Да би се спречила каскада ширења са особе на особу,
треба одвојити људе са активном („отвореном“) ТБЦ и ставити их на режим са
антитуберкулинским лековима. После око две недеље ефикасне терапије, особе са
нерезистентним активним инфекцијама обично више нису заразне за друге. Уколико се
неко ипак инфицира, обично је потребно три до четири недеље, пре него што
новозаражена особа постане довољно инфективна, да преноси болест другима.
