Академија васпитачко-медицинских струковних студија
Крушевац, одсек Ћуприја
Семинарски рад
Ментално здравље
ДЕПРЕСИВНИ ПОРЕМЕЋАЈИ КОД ДЕЦЕ И
МЛАДИХ
Професор: Студенти:
Др. Горан Голубовић
болест блиске особе, развод, раскид љубавне везе или пријатељства,
губитак посла, селидба, тежак повред, дијагноза тежке болести,
изложеност насиљу, природне катастрофе), хронични стрес (на послу, у
школи, породици, лоши међуљудски односи, слаб друштвени живот),
мањак светла, поједини лекови, алкохол и дроге, порођај и тежа
трудноћа, алергије, неправилна исхрана и смањена физичка активност,
претходне теже или хроничне болести као и генетска склоност.
Депресија дакле није животни став, начин живота или карактерна
особина него је искључиво болест.
Иако делује на психу човека, депресија је ипак физичка болест.
Због незнања, кривих ставова и уверења, велики број болесника не
тражи стручну помоћ.
Депресија је излечива болест али је потребно време и континуитет да би
се болесник осећао боље. Делотворни су лекови и психотерапија,
међутим, што је депресија тежа и дуготрајнија, то су лекови успешнији
од психотерапије. У депресији је у значајној мери смањено лучење
норадреналина и серотонина. Колико је настанак и узрок депресије
комплексан показује и генетска склоност развоју ове болести. У
породицама оболелих постоји 2-3 пута већа вероватноћа за развој овог
поремећаја него код опште популације.
Нажалост, праву депресију карактерише и смртност. Чак 75%
болесника с депресијом размишља о суициду, док њих 10 до 15% и
изврши тај чин. Забрињавајуће је и да од депресије све више пате деца и
млади. Подаци Службе за социјалну медицину ХЗЈЗ из 2002. године
показује да је у групи деце и младих до 19 година старости евидентирано
више од 16,000 оног са поремећајима у понашању или душевним
поремећајима, с тенденцијом годишњег пораста броја болесника за 500
до 700. Од 1910. године сваке деценије број оболелих стално расте. То
2
повећање нешто дугује побољшању дијагностике, али велику улогу у
сталном порасту броја оболелих има стил живота.
Свакодневни стрес је прихваћен као нормална појава и све је мање
времена за бригу о себи. Организам тешко може пратити и долази до све
ранијег развоја депресије и многих других болести (исхемијска болест
срца, дијабетес, висок крвни притисак, итд.) које су се пре јављале у
значајно старијој животној доби. Процењује се да током живота чак 20%
жена и 10% мушкараца пати од неког облика депресије, а напади
почињу све раније - тако се чак 50% свих депресивних поремећаја јавља
пре четрдесете године.
1.1. Депресија и личност
Структура личности предиспонира појаву депресија. Пре
мишљења Хиршфелда и Клермана (1979), све хипотезе о преморбидној
структури личности депресивних болесника могу се свести на
констатацију да постоје два основна типа која предиспонирају појаву
депресија. Први је карактеристичан по ниском самопоштовању
удруженим са високим степеном опсесивности (опсесивно-компулзивна
личност, ''аналне'' црте личности), а други по ниском прагу толеранције
за фрустрације и изразитој зависности од подршке и похвале других
3
