UVOD
Prema Direktivi Evropske unije odlaganje celih automobilskih guma u
prirodu od 2003.godine više nije dozvoljeno, a od 2006. godine nije
dopušteno ni odlaganje izrezanih auto guma. Godine 1992. u 12
država EU 65% upotrebljenih guma odlagalo se na deponije, a samo
35% zbrinjavalo se na drugi nacin. Deset godina kasnije, u 2002.godini
situacija se potpuno izmenila. U tadašnjih 15 država EU 65%
upotrebljenih guma se zbrinjavalo protektiranjem (obnovom guma),
reciklažom, upotrebom za energetske svrhe ili izvozom za ponovnu
upotrebu, a manje od 35% je završavalo na deponijima.
Reciklaža guma spada u delatnosti održivog razvoja jer od
upotrebljenih proizvoda stvara proizvode s novom vrednošću.
Proizvodi dobijeni reciklažom korišćenih guma mogu se koristiti u
proizvodnji velikog broja novih proizvoda. Važno je napomenuti da se
korišćene gume mogu u potpunosti reciklirati, a njihove hemijske i
fizičke osobine čine ih vrednim sirovinama. Mnoge prednosti koje
gume imaju tokom upotrebe ostaju važeće i kod primene korišćenih
guma u sekundarnoj fazi njihove obrade kada se guma koristi kao
materijal za izradu drugih vrsta proizvoda. U svakom obliku guma
zadržava svoje inherentne karakteristike ukljucujući usporen razvoj
bakterija, otpornost na pritisak, toplotu i vlagu, sunčanu svetlost i UV
zračenje, kao i na razne vrste mineralnih ulja, većinu razredivača,
kiselina ili drugih hemikalija. Fizičke osobine korišćenih guma imaju
veliku vrednost jer nisu toksične, nisu bio-razgradive, njihov oblik,
težina i elastičnost čine ih u potpunosti upotrebljivim za veliki broj
raznih proizvoda, u obliku celih guma, komada, granulata ili u obliku
prašine. Postupkom mehaničke reciklaže gume se seku na komade te
postupnim usitnjavanjem prolaze proces separacije u kojem se
zasebno odvajaju gumeni delovi, čelik i tekstil, što su osnovne
komponente sastava svake gume. U postupku takve reciklaže ne
stvara se nikakva dalja otpadna supstanca, sve je ''upotrebljivo'', a
izuzetno je važno da nema nikakvih propratnih ''emisija u okolinu'' - u
vazduh, vodu ili zemljište! Istraživanja su pokazala da je mehanički
postupak reciklaže otpadnih guma daleko povoljniji za okolinu i
prirodu od spaljivanja u energetske svrhe. Upravo reciklažom kroz
gumeni granulat koji ulazi u ponovni ciklus upotrebe, čuvaju se
prirodni resursi.
Otpadna guma kao gorivo
U Evropskoj uniji i SAD otpadne autogume se najviše koriste kao
gorivo. Gledano sa stanovišta zaštite životne sredine ili ekonomike
procesa, ovo nije najbolji način za rešavanje problema otpadnih guma,
ali je mnogo bolji od bacanja ili odlaganja guma na otpad. Cela guma
ili grubi komadi koriste se za dobijanje energije u pećima za
proizvodnju cementa, u proizvodnji papira, termoelektranama i
industrijskim kotlovima. Peći za proizvodnju cementa se smatraju
veoma pogodnim za sagorevanje smeša goriva i gume, pošto se pepeo
ugraduje u finalni proizvod i nema otpada. Dobri kandidati za
upotrebu mešavina konvencionalnih goriva (uglja, drveta, nafte) i
Reciklaža: Gde završavaju stare automobilske gume
Udeo ugljenika u automobilskim gumama može da iznosi do 70
procenata, te je njihova ogrevna moć čak i veća nego kod uglja
srednjeg kvaliteta. Količine otpadnih guma su ogromne, što
predstavlja pretnju po zdravlje i životnu sredinu. Najava jedne
domaće firme o podizanju postrojenja koje bi kao alternativno gorivo
koristilo rabljene automobilske gume poslužila je kao povod za naše
malo istraživanje istorijata razvoja automobilskih guma, problema
otpadnih guma, mogućnosti i isplativosti postupaka reciklaže.
Procenjuje se da svake godine u industrijski razvijenim zemljama
sveta u proseku nastaje jedna otpadna automobilska guma po glavi
stanovnika. Tako SAD svake godine moraju negde da smeste 270
miliona komada guma, a Evropska unija oko 150 miliona komada. Sve
do šezdesetih godina prošlog veka problem otpadnih guma rutinski je
rešavan reciklažom. Medutim, uvoz jeftine nafte, osnovne sirovine za
proizvodnju sintetičke gume, oborio je cenu recikliranog materijala, a
sve popularnija varijanta gume ojačane čeličnim žicama
zakomplikovala je i poskupela proces reciklaže. Kao ekonomski
prihvatljivo rešenje videno je samo odlaganje na otpad. Kratakorocno
gledano, ova praksa je imala ekonomskog smisla, koji se, međutim,
potpuno izgubio usled posledica dugoročne akumulacije. Ispostavilo
se da brda naslaganih starih guma ne samo što zauzimaju veliki
prostor i ružno izgledaju, već predstavljaju i opštu pretnju po zdravlje i
bezbednost. Požari koji izbijaju na ovakvim mestima mogu da traju
mesecima, a oštri, crni dim koji se diže visoko u nebo i može da se vidi
sa udaljenosti od više desetina kilometara, sadrži toksicne hemikalije i
opasne zagadivace vazduha. Toksicne hemikalije nalaze se i u uljastoj
tecnosti, ostatku od sagorevanja, koji može da kontaminira obližnje
rezerve vode, dovede do pomora ribe i zastoja u snabdevanju sa
vodom za pice. Pokušaji gašenja požara sa konvencionalnim penama i
vodom obicno su jalovi u ovakvim slučajevima i dodatno pogoršavaju
zagađenje životne sredine. Zbog toga je uobičajena praksa kod požara
na otpadima guma da se jednostavno puste uz određenu kontrolu dok
sav materijal ne izgori. Gomile gume sa izolovanim baricama vode u
unutrašnjim žlebovima pogodna su sredina za razvoj komaraca - druga
opasnost koja preti od ovakvog načina odlaganja otpada. Iz jedne
jedine gume preko leta može da se izlegne na hiljade komaraca. U
oblastima sa toplijom klimom u blizini otpada često se registruje veći
broj obolelih od bolesti koje prenose ovi insekti. U većem broju
industrijskih zemalja donešene su zakonske regulative kojima se
strogo ograničava i reguliše odlaganje guma na otpad. U većini
slučajeva karakter regulativa je takav da se ohrabruje i upotrebe
proizvoda reciklaže guma. U Evropskoj uniji, zakonska regulativa koja
se odnosi na ovaj problem stupila je na snagu u julu prošle godine, a
organizacije kao „Used Tire Working Groups“ ispituju prakticne
posledice primene zakona. I pored regulativa, procenjuje se da se u
SAD trenutno na ilegalnim ili napuštenim otpadima nalazi oko 2 do 3
milijarde guma. Slična procena važi i za zemlje clanice Evropske unije.
Šta uraditi sa tolikim otpadnim gumama i mogu li nekako da se
iskoriste? Koji je najbolji način za rešavanje ovog problema? Ali,
najbolje da krenemo od početka.
