1
1. SADRŢAJ
1.
Sadržaj……………………………………………..
2
2.
Uvod……………………………………………….. 3
3.
Ciljevi organske proizvodnje……………………… 4
4.
Ključne karakteristike organske proizvodnje……..
4
5.
Ključni principi organske poljoprivrede…………..
5
5.1.
Princip zdravlja……………………………………. 5
5.2.
Princip ekologije…………………………………… 5
5.3.
Princip pravičnosti…………………………………
6
5.4.
Princip brige……………………………………….
6
6.
Organska njivska proizvodnja…………………….
7
6.1.
Upravljanje plodnošću tla………………………....
7
6.2.
Dodatna Ďubriva i oplemenjivači zamljišta……….
11
6.3.
Plodored u organskoj proizvodnji…………………
17
6.4.
Zaštita bilja………………………………………… 18
7.
Zakjlučak…………………………………………… 18
Literatura…………………………………………..
19
2
2. UVOD
U poslednjim decenijama, prehrambene krize (ostaci hormona, dioksina,
pesticida...) su povećale osteljivost potrošača na kvalitet i kontrolu hrane. U isto vreme su
izveštaji o negativnim efektima intenzivne poljoprivredne proizvodnje na kvalitet vode i
zemljišta, biodiverzitet, kao i na dobrobit životinja, pokrenuli zabrinutost kod potrošača u
vezi načina na koji se hrana proizvodi. Zbog svega toga, potrošači su počeli da potražuju
zdravu i bezbednu hranu koja je proizvedena tako da ne nanosi štetu životnoj sredini ili se
loše ophodi prema životinjama, Organska proizvodnja se vidi kao proizvodni sistem koji
može da zadovolji ovakve zahteve opšteg društva.
Formiranje pokreta organskih proizvoĎača vezuje se za početak sedamdesetih
godina prošlog veka kada su napredni proizvoĎači, svesni negativnih posledica
industrijalizovane poljoprivrede, počeli sa formiranjem udruženja i uspostavljanjem
osnovnih pravila i metoda organske proizvodnje. Čak i ako pravila definisana na nivou
udruženja proizvoĎača nisu imala pravne osnove, članstvo u udruženju je značilo potpuno
poštovanje ovih metoda. Vremenom su postavljeni i prvi obavezujući standardi od strane
MeĎunarodne federacija pokreta za organsku proizvodnju (IFOAM). U Evropskoj uniji
Organska poljopricreda je regulisana 1991. Godine.
Orgnska poljoprivreda je integralan proizvodni sistem visokokvalitetne hrane koji je
zasnovan na najboljim ekološkim praksama, koji je društveno prihvatljiv i ekonomski
profitabilan.
Organska proizvodnja se oslanja na odreĎeni broj ciljeva i principa, kao o
zajedničkih praksi koje su nastale radi minimiziranja uticaja ljudi na životnu sredinu, dok
se u isto vreme obezbeĎuje da poljoprivredni sistem funkcioniše što prirodnije.
U skladu sa Kodeksom prehrambene komisije i svim postojećim nacionalnim
propisima, organska poljoprivreda je holistički proizvodni i upravljački sistem koji
izbegava upotrebu sintetičkih Ďubriva, pesticida i genetski modifikovanih organizama, koji
minimizira zagaĎenje vazduha, zemljišta i vode i optimizira zdravlje i produktivnost
nezavisnih zajednica biljaka, životinja i ljudi.
Organska poljoprivreda nije samo proizvodnja bez veštačkih Ďubriva i hemiklija.
Ona više predstavlja holistički sistem proizvodnje koji je osmišljen tako da funkcioniše kao
održiva jedinica koja uključuje biljke, životinje, mikroorganizme, insekte, ogranske i
mineralne materije zemljišta, kao i ljude.
4
Organska proizvodnja je deo većeg lanca snabdevanja koji obuhvata preradu hrane i
sektore distribucije i maloprodaje. Svaka karika u lancu snabdevanja je osmišljena tako da
ima značajnu ulogu u ostvarivanju benefita koji su povezani sa organskom proizvodnjom
hrane.
Potrošači čine finalnu kariku u lancu snabdevanja organske proizvodnje i velika
pažnja se poklanja tome da se oni obezbede visokokvalitetnom, svežom i ukusnom hranom
i pićima koji zadovoljavaju njihove potrebe.
5.
KLJUĈNI PRINCIPI ORGANSKE POLJOPRIVREDE
5.1.
PRINCIP ZDRAVLJA
Organska poljoprivreda treba da odrţi i poboljša zdravlje zemljišta, biljaka,
ţivotinja, ljudi i planete kao jedne jedine i neodvojive.
Suština ovog principa je da se zdravlje pojedinaca i zajednica ne može odvojiti od
zdravlja ekosistema – zdravo zemljište raĎa zdrave useve koji čuvaju zdravlje životinja i
ljudi.
Uloga organske poljoprivrede, bilo u proizvodnji, distribuciji ili potrošnji je da održi
i poboljša zdravlje ekosistemai organizama, od najmanjih iz zemljišta do ljudi. Naročita
intencija organske poljoprivrede je da proizvede visokokvalitetnu, nutritivnu hranu koja
doprinosi preventivnoj brizi o zdravlju i dobrobiti. U tom smislu je potrebno izbegavati
upotrebu Ďubriva, pesticida, lekova za životinje i aditiva hrani koji mogu imati negativne
efekte po zdravlje.
5.2.
PRINCIP EKOLOGIJE
Organska poljoprivreda treba da se zasniva na ţvim ekološkim sistemima i
ciklusima, da funkcioniše sa njima, da ih oponaša i da im pmogne da opstanu.
Ovaj princip usklaĎuje organsku poljoprivredu sa živim ekološkim sistemima. On
navodi da proizvodnja treba da bude zasnovana na ekološkim procesima i recikliranju.
Prehrana i dobrobit se postiž’u ekologijom odreĎenog proizvodnog okruženja. Na primer, u
slučaju useva to je zemljište na kojem žive, za životinje je to ekosistem farme, a za ribe i
morske organizme je vodena životna sredina.
Organska proizvodnja, pašnjački i šumski sisemi treba da se uklope u cikluse i
ekološke ravnoteže u prirodi. Ovi ciklusi su univerzalni, ali je njihovo funkcionisanje
specifično za teren. Organsko upravljanje mora biti prilagoĎeno lokalnim uslovima,
ekologiji, kulturi i razmeni. Inputi treba da se smanje ponovnom upotrebom, recikliranjem i
5
efikasnim upravljanjem maerijalima i energijom da bi se održao i poboljšao kvalitet životne
sredine i da bi se sačuvali resursi.
Organska poljoprivreda treba da postigne ekološku ravnotežu kroz kreiranje sistema
proizvodnje, uspostavljanju habitata i održavanju genetskog poljoprivrednog diverziteta.
Oni koji proizvode, preraĎuju, trguju ili troše organske proizvode treba da štite i da koriste
zajedničku životnu sredinu, uključujući prirodna područja, klimu, habitate, biodiverzitet,
vazduh i vodu.
5.3.
PRINCIP PRAVIĈNOSTI
Organska poljoprivreda treb da se gradi na odnosima koji obezbeĊuju
praviĉnost vezano za zajedniĉku ţivotnu sredinu i mogućnosti ţivota.
Pravičnost se karakteriše jednakošću mežu ljudima, poštovanjem, pravdom i
upravljanjem sveta koji delimo, kao i njihov odnos prema ostalim živim bićima.
Ovaj princip naglašava da oni koji su uključeni u organsku poljoprivredu, treba da
imaju humane odnose na način koji obezbeĎuje pravičnost na svim nivoima i prema svim
stranama – farmerima, radnicima, preraĎivačima, distributerima, trgovcima i potrošačima.
Organska poljoprivreda treba da obezbedi svim uključenima dobar kvalitet života i
da doprinese suverenitetu hrane i smanjenju siromaštva. Ona ima za cilja dovoljno
snabdevanje visokokvalitetnom hranom i ostalim proizvodima.
Ovaj princip insistira na tome da se životinjama obezbede uslovi i mogućnosti koji
su u skladu sa njihovom psihologijom, prirodnim ponašanjem i njihovom dobrobiti.
Prirodnim resursima i resursima životne sredine koj se koriste za proizvodnju i
konzumiranje treba upravljati na način koji je društveno i ekološki opravdan, i treba da se
odvija sa verom u buduće generacije. Pravičnost zahteva sisteme proizvodnje, distribucije i
trgovine koji su otvoreni i nepristrasni i koji vode računa o stvarnim troškovima životne
sredine i socijalnim troškovima.
5.4.
PRINCIP BRIGE
Organskom poljoprivredom treba upravljati na oprezan i odgovoran naĉin da
bi se zaštitilo zdravlje i dobrobit sadašnjih i budućih generacija, kao i ţivotne sredine.
Organska poljoprivreda je živ i dinamičan sistem koji zadovoljava internu i eksternu
potražnju i uslove. Praktičari organske poljoprivrede mogu poboljšati efikasnost i povećati
produktivnost, ali ne pod rizikom da se ugrozi zdravlje i dobrobit. S tim u vezi, nove
