Универзитет у Новом Саду
Филозофски факултет у Новом Саду
Одсек за српску филологију у контакту са мађарском филологијом
Семинарски рад из средњовековне књижевности
СОЛУНСКА БРАЋА
Професор: Студент:
Проф. Др Наташа Половина Сенка Бенчик
Нови Сад, 2013
Солунска браћа
Увод
После сеобе на Балкан писана реч је зближила
Словене.Најстарији словенски књижевни језик
oзначио је и прве почетке препорода свих Словена.
Радом Ћирила и Методија постављене су основе
књижевности Јужних и Источних Словена. Исказујући
се само на свом језику, Словени су остали слободни и
независни. Жив и творачки језик у књигама увео је
словенске народе, сада осамостављене и зближене, у
заједницу светске културе и књижевности
(Трифуновић, 1964).
Завичај Ћирила и Методија
Завичај Ћирила и Методија је био град Солун (Thessaloniki; Θεσσαλονίκη), други град по
величини и важности у византијском царству.Становници су били пре свега , староседеоци Грци,
али и словенски народи, досељеници на Балкан. Краткотрајно насељавање Срба у околини
Солуна у првој половини VII века, у време владавине византијског цара Ираклија, било је праћено
њиховим покрштавањем, јер се хришћанска вера у Солуну већ одавно учврстила и постала
државна религија (као несумњив доказ христијанизације Срба узимају се најстарије сачуване
историјске потврде о хришћанским именима код Срба између 870. и 874).
У једном солунском дому друнгара Лава, високог византијског војног и управног вође,
родио се Методије око 815. године, док се његов млађи брат Константин, у монаштву Ћирило,
родио 826. Или 827. године као седмо и најмлађе дете.
Свети Методије
(грч. Μεθόδιος, старословенски: Мефодии)
Методије
је
рођен између 816. и 820. године,а умро је 6. априла 885. године. Најранију
младост је провео у Солуну који је у то време био посве окружен Словенима. Солуњани су од
Методијевих „ дечјих година часно говорили о њему “ (Трифуновић, 1964), што је касније и
привукло пажњу византијског цара који му је дао на управу једну словенску кнежевину. Методије
је у овој кнежевини, која се налазила око реке Струме у Бугарској, добро научио словенски језик.
После извесног времена напушта свој положај архонта , растаје се са световним животом и одлази
у Витинију (око 840 године), источно од Мраморног мора где је било словенских народа још од VII
