Универзитет у Новом Саду

Филозофски факултет у Новом Саду

Одсек за српску филологију у контакту са мађарском филологијом

Семинарски рад из средњовековне књижевности

СОЛУНСКА БРАЋА

Професор:                                                                                                                    Студент:
Проф. Др Наташа Половина                                                                                   Сенка Бенчик

Нови Сад, 2013

Солунска браћа

  

  

Увод

 

 

После сеобе на Балкан писана реч је зближила 

 

 

Словене.Најстарији словенски књижевни језик 

 

 

oзначио је и прве почетке препорода свих Словена. 

 

 

Радом Ћирила и Методија постављене су основе 

 

 

књижевности Јужних и Источних Словена. Исказујући 

 

 

се само на свом језику, Словени су остали слободни и 

 

 

независни. Жив и творачки језик у књигама увео је 

 

 

словенске народе, сада осамостављене и зближене, у 

 

 

заједницу светске културе и књижевности 

 

 

(Трифуновић, 1964).

 Завичај Ћирила и Методија

Завичај Ћирила и Методија је био град Солун  (Thessaloniki; Θεσσαλονίκη),  други град по 

величини и важности у византијском царству.Становници су били пре свега , староседеоци Грци, 
али и словенски народи, досељеници на Балкан. Краткотрајно насељавање Срба  у околини 
Солуна у првој половини VII века, у време владавине византијског цара Ираклија, било је праћено 
њиховим покрштавањем, јер се хришћанска вера у Солуну  већ одавно учврстила и постала 
државна религија (као несумњив доказ христијанизације Срба узимају се најстарије сачуване 
историјске потврде о хришћанским именима код Срба између 870. и 874).

У  једном солунском  дому друнгара  Лава, високог византијског војног и управног вође, 

родио се Методије око 815. године, док се његов млађи брат Константин, у монаштву Ћирило, 
родио 826. Или 827. године као седмо и најмлађе дете.

Свети Методије

 

(грч. Μεθόδιος, старословенски: Мефодии) 

Методије

 

 је

 

рођен између 816. и 820. године,а  умро је 6. априла 885. године. Најранију 

младост  је  провео у Солуну  који је у то време  био посве окружен Словенима.  Солуњани су од  
Методијевих „ дечјих година часно говорили о њему “ (Трифуновић, 1964), што је касније и 
привукло пажњу  византијског цара који му је  дао на управу једну словенску кнежевину. Методије 
је у  овој кнежевини, која се налазила око реке Струме у Бугарској, добро научио словенски језик. 
После извесног времена напушта свој положај архонта , растаје се са световним животом и одлази 
у Витинију (око 840 године), источно од Мраморног мора где је било словенских народа још од VII 

background image

Želiš da pročitaš svih 8 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti