Гимназија ,,Милош Савковић”
Аранђеловац
МАТУРСКИ РАД
Предмет:
Српски језик и књижевност
Тема:
Променљиве врсте – Именске речи
Именице, придеви, заменице и бројеви спадају у именске
речи, тј. у речи које имају деклинацију.Поред тога, придеви
имају и категорију одређеног/неодређеног вида и компарацију.
Бројеви од један до четири су променљиви док су бројеви
од пет па навише непромељиви, осим када је реч о стотини
(поред непроменљивог
сто), хиљаду, милиону, милијарди,
билиона
итд.
Граматичке основе променљивих речи
Када се мења променљива реч, не мења се цела реч већ
само један њен део. Променљиве речи се мењају тако што се на
граматичке основу речи додају наставци за облик. Све
променљиве речи у српском језику имају своју граматичку
основу.
Именске речи
Као што је већ речено, све речи које се мењају по
падежима називају се именске речи. Осим именица, по
падежима се мењају придеви, заменице и неки бројеви. На
пример, падежни облици од именице кућа гласе:
Номинатив- кућ
а
Генитив- кућ
е
Датив- кућ
и
Акузатив- кућ
у
Вокатив- кућ
о
Инструментал- кућ
ом
Локатив- кућ
и
У свим падежима именице
кућа,
један део речи остаје
исти, а други се мења. Део
кућ-
увек остаје исти. Тај стални,
непроменљиви део речи назива се
граматичка основа.
Мењају
се завршеци -а, -е, -и итд. Део речи који се мења назива се
наставак за облик
.
Граматичка основа именских речи добија се кад се од
облика Генитив једнине одузме наставак за облик.
Властите именице увек се пишу великим почетним словом.
Треба нагласити да властита именица није исто сто и
властито име. Властита именица је једна реч, док се властито
име може састојати од више речи, међу којима не морају све
бити именице (
Банатско Ново Село, Петровац на Млави...)
Заједничке
именице означавају појединачне појмове
(бића, предмете, појаве) који припадају истој врсти (
жена,
професор, лав, књига, слово, град, река, планина).
Именица
жена
може се, на пример, употребити за било коју особу
женског пола, али се само за одређену жену може рећи да се
зове
Ана
итд. У томе је основна разлика између властитих и
заједничких именица. По правилу, заједничке именице
имају једнину и множину. Пишу се малим почетним словом,
изузев имена народа и становника места (
Француз,
Италијан, Србин, Нишлија...).
Збирне
именице означавају скуп појмова (бића,
предмета) схваћених као целина (
деца, браћа, омладина,
дугмад, цвеће, грање...)
. Ове именице по правилу немају
облике множине. На пример, именица
деца
има само облик
једнине, па у дативу гласи
деци
. Када би имала множину,
датив би гласио
децама
. Специфичност ових именица је у
томе што оне обликом једнине означавају мноштво.
Градивне
именице означавају материју (
вода, песак,
злато, бакар, брашно, шећер, снег...).
Ни ове именице обично
немају множину. Оне једнином означавају и најмању и
највећу количину онога што знате. Именивом
вода,
на
пример, означавамо и једну кап и пун базен воде. У множини
се градивне именице могу наћи само ако означавају
различите врсте исте материје (
Сва интегрална бршна су
здрава, Треба куповати разне минералне воде).
Апстрактне
именице означавају нешто неопопљиво, као
што су осећања, особине, природне и друштвене појаве, радње
итд. (
срећа, снага, лепота, суша, наука, трчање...).
У оквиру
апстрактних именица често се као подврста издвајају такозване
глаголске именице, изведене пд глагола, које означавају радње,
