BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA
VISOKA ŠKOLA STUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI RAD
SOCIOLOGIJA
Student:
Mentor:
Marina Dobrosavljević 3CE/0016/11
Slavica Mandić
BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA-VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI IZ SOCIOLOGIJE
Sadržaj
Mass mediji,kultura i etika ponašanja........................................................................1
Odnos medija,kulture i etike ponašanja.....................................................................2
Uticaj radija na kulturu i etiku ponašanja..................................................................2
Kultura i etika ponašanja i televizija..........................................................................4
Štampani mas mediji,poslovna etika i kultura ponašanja..........................................6
Periodične publikacije (časopisi,revije),poslovna etika i kultura ponašanja.............8
Medijski prostor,kultura i etika ponašanja................................................................9
Izbor medija,poslovna etika i kultura poslovnog ponašanja....................................10
BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA-VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI IZ SOCIOLOGIJE
Odnos medija, kulture i etike ponašanja
Otkriće radija ili "bežične tehnike" omogućilo je održavanje stalnih kontakata između ljudi u
svim krajevima sveta, što je predstavljalo ogroman napredak u odnosu na "žičanu tehniku" kojom
se služe telegraf i telefon. Radio je počeo zato brže da se razvija po završetku i svetskog rata.
Nekoliko godina kasnije radio stanice imaju skoro sve zemlje Evrope i Severne Amerike. U
Jugoslaviji su prve radio stanice osnovane 1926.god. u Zagrebu i Beogradu.
Kombinovanjem slike, zvuka i pokreta televizija sjedinjuje neposrednost i uverljivost radija sa
vizuelnim vrednostima fotografije i filma. Prema nekim istraživanjima televizija ostavlja četiri do
deset puta jači utisak od radija, zbog tri njena glavna svojstva: može da neposredno prenosi
emisije iz studija događaje sa mesta zbivanja i reprodukuje filmove, magnetofonske zapise i sl.
Mali ekran postaje izvorište velikog biznisa. Danas, na primer, u Italiji ima oko 600 privatnih
televizijskih kanala. Privatna televizija se nije još afirmisata kao deo informativnog sistema, nego
ima pretežno nabavljački karakter.
Televizija je uslovila konkurenciju između medija. Najpre je ugrozila film. Pedesetih godina na
primer, u SAD su zatvoreni mnogi bioskopi i pretvoreni u samousluge. Opadanje broja
bioskopskih posetilaca nateralo je filmske kompanije da proizvode filmove za televiziju, što je
doprinelo da film dobije znatno brojniju publiku. Najnoviji porast industrije video kaseta dao je
nove mogućnosti za proizvodnju filmova za "kućne filmske reprodukcija".
O televizija se često čuju oprečna mišljenja. Slika je najčešće korišćeno sredstvo izražavanja, što
navodi mnoge da u tome vide dokument istinitosti gubeći sigurnost u sopstveni sud mišljenje.
Televizija angažuje veliki deo Čovekovog vremena i postaje sve više dominantna nad ostalim
medijima. Televizijski medij koristio je sva iskustva i metode starijih medija - novina, filma i
radija, ali i dodao one koje drugi mediji nikada nisu imali. Zbog toga danas televiziju mnogi
komunikato- ri smatraju dominantnim a neki čak i idealnim medijem. Dominantna pozicija
televizije naročito dolazi do izražaja u porukama koje su namenjene najširoj populaciji. Kulturna
i zabavna komponenta televizije su posebno značajne. Ona je postala i bioskop i pozorište, i još
dosta toga. Nova tehnika snimanja TV kaseta omogućuje da gledanje TV programa nije više
vezano za određeno vreme.
Uticaj radija na kulturu i etiku ponašanja
Radio je sve do 1950 god. bio najznačajniji mediji u tržišnom komuniciranju. Predstavlja zvučnu
pozornicu odakle se na vrlo jednostavan i jeftin način rcali- zuje specifična masovna
komunikacija poznata kao radio emisija. Radio program za razliku od televizijskog ili od štampe
kao sredstva komunikacije ne vezuje potpunu pažnju korisnika. Učesnik u radio komunikaciji
može u isto vreme da sluša muziku ili određenu radio emisiju i da obavlja druge poslove odnosno
da pažnju usmerava preko drugih komplementarnih, kompatibilnih ali i inkompatiabilnih sistema
komunikacija. Ta osobina ovog medija omogućava slušaocu da permanentno obavlja i neku
BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA-VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI IZ SOCIOLOGIJE
drugu delatnost i u isto vreme prati radio program, iz tih razloga radio se vrlo Često smatra
zabavno-rekreativnim medijem.
Po stepenu zastupljenosti radio predstavlja najrasprostranjeniji mediji masovne komunikacije.
Ako se pored ovoga ima u vidu da radio emisije traju 24 časa neprekidno, onda je jasno kakva je
moć ovog sredstva masovnog komuniciranja, posebno u pogledu tržišnog komuniciranja, za koje
se putem radija obezbeđuje prostor u svesti ljudi koji nije pokriven drugim sredstvima masovne
komunikacije. Mnogi su posle pojave televizije očekivali da će radio u funkciji mass medija sta-
gnirati, međutim s obzirom da radio ne okupira važnije puteve mterpcrsonalnc komunikacije to
uloga radija u tržišnoj komunikacije iz dana u dan sve više raste.
Rasprostranjenost, odnosno masovnost ovog medija čini njegovu posebnu vrednost i značaj u
tržišnom komuniciranju. Kada se ovome doda vrlo niska cena oglašavanja, intimno doživljavanje
i lako pamćenje emitovanih poruka, onda se još bolje može sagledati funkcija radija u
predstavljanju RO, njenih proizvoda i usluga na određenim tržištima.
Uticaj radio programa na lokalnom nivou ravan je uticaja televizijskog programa.
Prednost radija nad ostalim medijima je u brzini informisanja. Radio je u mogućnosti da vest o
nekom događaju javi gotovo istovremeno sa zbivanjem događaja kao i da obaveštava o njegovom
daljem toku. Pored toga, koristeći se
zvukom, odnosno izjavama aktera radio ostavlja utisak neposrednosti i uverljivosti. Prednost
radija je što ga mogu slušati i nepismeni i nemoćni, kao i stanovnici u zabačenim krajevima.
Radio je pozitivno uticao na štampu u smislu većeg usmerenja na analitičke informacije, jer se
pokazalo da mnogi koji su preko radija Čuli za neki događaj žele da o tome više saznaju iz
novina.
Radio, zajedno sa televizijom, pripada grupi emisionih medija. Ova dva medija vrlo su slična, a
svojim razlikama dobro se dopunjuju i koriste u informati- vno-propagandne svrhe u
predstavljanju proizvoda ili usluga.
Na njegovoj strani je i psihološka prednost: radio-poruke deluju intimno, ljudski, toplo, tako da se
i lakše pamte.
Radio-poruke podržane pravom muzikom zvučnim efektima, mogu biti zaista efikasne i
persuazivne. Na kraju to je apsolutno najjeftiniji medij u tržišnom komuniciranju.
No, kao svaki medij i radio ima određene slabosti. Jedna od njih je nese- lektivnost. Drugi
nedostatak ovog medija je što se primljene poruke ne mogu posebno proveravati, analizirati, kako
bi se potrošač-kupac odlučio za određeni proizvod ili uslugu. Treće, preko radio-poruke
nemoguće je pružiti sve neophodne informacije o jednom proizvodu (složenije pokrete, tehničke
karakteristike itd. zato se one uvek moraju dobro kombinovati sa porukama ostalih medija. Ovaj
