САДРЖАЈ:
1
.Увод.............................................................................................................................................3
2. Улога спорстких објеката..........................................................................................................4
3. Менаџмент спортских објеката................................................................................................5
4. Спортски објекти у Новој Вароши..........................................................................................9
5. Спортски Центар у Новој Враоши.........................................................................................11
6. Закључак...................................................................................................................................19
Литература.................................................................................................................................20
2
1. УВОД
Мој семинарски рад имаће за циљ да покаже колико је велика улога менаџмента и
менаџера у области спортских објеката, кроз описивање спортских објеката у једном
мањем месту које се зове Нова Варош, у којој се управо у задњих 5 година доста урадило
на изградњи спортске инфраструктуре.
Овај семинарски рад састоји се из 5 делова:
У првом делу
вас уводим у садржај самог рада.
У другом делу
биће речи о битности постојања спортских објеката.
У трећем делу
говорићу о основним појмовима спортских објеката, управљању,
контроли, категоријама итд.
У четвртом делу
упознаћу вас са спортским објектима у Новој Вароши.
У петом делу
посебно ће бити представљен Спортски Центар Нова Варош.
На крају
је закључак
где наводим шта је био циљ овог рада.
Настојаћу да на што бољи начин читаоце овог рада упознам са спортским објектима у
Новој Вароши и са основним појмовима менаџмента спортских објеката.
4
3. MЕНАЏМЕНТ СПОРТСКИХ ОБЈЕКАТА
Спортски објекти
(објекти физичке културе) у техничко-архитектонском смислу
подразумевају све просторе и површине отвореног или затвореног грађевинског облика,
намењене одржавању одређених активности (вежбање, тренирање, такмичење, разонода),
убрајајући ту пратеће помоћне просторе, гледалишта и слично. Спортски објекти
представљју место непосредне реализације такмичарских активности спортиста односно
места где се непосредно одвијају спортски догађаји. Спортски објекат обухвата све
просторе на којима се могу изводити различите врсте спортских активности
Изградња спортских објеката
зависи од утицаја мноштва посебних интереса, како
оних из налогодавног окружења, тако и оних који проистичу из различитих приступа
делатности спортског објекта. Једно су ускостручни интереси спортских радника (тренера,
запослених) и инжињера који преферирају квалитету активности, технолошкој
ефективности садржаја спортског објекта а занемарују маркетиншки и финансијски
аспект, односно економску ефикасност спортског објекта. Након изградње спортски
објект доспева у делокруг менаџмента који организује програмирање и кадровско
екипирање, производи доходак, своди расходе на најмању могућу меру и ствара системе
менаџмента унутар ограничења које поставља архитектонски пројект објекта.
Локација спортског објекта
зависи од низа околности: близина тржишта,
расположивост персонала, транспортни услови, животни услови у локалној заједници...
Распоред садржаја и опреме
у спортском објекту прилагођен је кретању корисника-
публике, од уласка, свлачионица, спортских терена, сала, базена и слично, до изласка
корисника- публике.
Управљање спортским објектима
обухвата низ активности које се односе на
функционисање унутрашње структуре сваке организације оријентисане тржишним циљем:
управљање људским ресурсом, производним процесом и матријалима, маркетингом као и
финансирањем и ризиком (Др. А. Раич, 2007).
Систем маркетинга
успоставља повезаност спортске организације са њеним
окружењем (тржиштем) реализујући ток наруџбина: наруџбина купаца (клијената,
публике) у инпуту, и реклама, промоције нових услуга (приредби, вежбачких програма) и
продајне активности у оутпоту
.
Систем финансирања и рачуноводства
има функцију одржавања тока готовине
(новца) наплате у инпуту и исплате у оутпуту
.
Информациони
систем
повезује три претходна система у јединствену сврсисходну
целину пословне организације. Инпут овог система су информације о политици
функционисања и развоја управљачког система у глобалу, о његовим циљевима и општим
перформансама (радним карактеристикама) успеха. Оутпут чине повратне информације о
посматраној спортској организацији значајне за њено налогодавно окружење.
Управљање трансформационим процесом
и осталим операцијама (куповање,
складиштење, транспорт и друге активности, све до "испоруке" програма крајњем
кориснику) у вези је са функционисањем спортског објекта као и пословног система и
чини његов основни део. Оперативно управљање спортским објектом обухвата:
5
кординацију трансформационог процеса, активности планирања производних инпута,
инсталацију потребних инпута, контролу ефективности. Планирање операција у
спортском објекту има за претпоставку утврђивање мисије објекта, циљева, претпоставки
(које проистичу из окружења) и стратегија. Ако су ове претпоставке дефинисане, могућ је
избор услуга - спортских активности на чију производњу се објекат дугорочно
оријентише.
Програмирање
је сложен процес који захтева врсни менаџмент. Програмирање мора
да постигне оптимално коришћење расположивих ресурса - објеката, радне снаге и
финансија - ради задовољавања потреба локалне заједнице и потражње. Програмирање је
процес концентрисан на планирање програма спортског објекта у којем намере, тржишно
процењивање, постављање циљева, избор алтернатива, предузимање и вредновање акције
представљају повезане кораке непрекидног процеса програмирања.Механизам
програмирања се састоји од планирања, табелирања, израде временских распореда, и
спровођења акције која користи ресурсе, објекте и особље ради понуде различитог
асортимана услуга и активности да би се удоволиило заједници којој објект служи.
Програмирање је процес планирања ради задовољавања различитих потреба људи.
Програм је суштина спортских услуга. Програм је најважнија функција спортске
организације. Програм се развија око три основна елемента: 1) активности, 2) објекати и
3) услуга. Активности - могу да буду потпуно спонтане (у рекреацији, забави) до сасвим
структурисаних. Структурисане активности са становишта програмирања спадају у
категорије: плеса, игара, спорта и рекреације. Објекти - обухватају отворене и покривене,
суве и влажне терене, грађевине заједно са залихама реквизита и опремом; такође
природне просторе погодне за специфичне спортске и рекреацијске активности (плаже,
планине, и сл.). Услуге - обухватају све методе и средства путем којих се људи
оспособљавају да постигну спортско-такмичарске резултате или да уживају у рекреацији,
на пример, позајмљивање реквизита и опреме (чамци, пушке, скије и сл.), транспорт,
угоститељске услуге током спортских приредби, информационе услуге. .
Два су посебно значајна:
1) Планирање методом акција
-
истраживање - креирање
. - Ослањање на трофазни
план који садржи:
план акције у стварности спорта и рекреације имајући у виду потражњу створену у
локалној заједници (општини, граду),
план истраживања који се концентрише на трагање за подацима,
план креирања- стварања представља повезивање активиста- корисника програма и
професионалаца (тренера, инструктора и сл.).
2) Планирање полазећи од потражње - понуда онога што људи траже.
- Програмери се
ослањају на улагања корисника. Посебно погодан метод за јавни сектор спорта-
рекреације. Клубови, савези и интересне групе исказују своје захтеве. Тако менаџери
долазе до скупа поднетих захтева за поједииие објекте. Овим путем се ствара могућност
сегментираног програмирања. Овај приступ се укључује као део опширнијих програма.
Основна стратешка оријентација успешног програмирања активности у спортском
објекту јесте:
програмирање мора да буде ситуационо и културно специфично
. Постоје
различите локалне заједнице, посебни проблеми, посебне намере и отуда различити
циљеви. Добар менаџер спортског објекта мора да буде реалист и да, применом било ког
метода планирања, изађе у сусрет жељама и потражњи корисничке публике.
