1

                 Увод

       Више биљке се од нижих биљака разликују по многим особинама. У животном 
циклусу сваке индивидуе изражена је смена генерација. Доминантна генерација је 
спорофит који је високо диференциран са оформљеним стаблом, листовима и 
кореном, изграђеним од функционално различитих ткива.
             Биљни организми који су окарактерисани постојањем ткива и органа називају се 
више биљке (Cormophyta). Надраздео Cormophyta је подељен на разделе: Bryophyta 
(маховине), Rhyniophyta (риније, изумрле више биљке), Lycopodiophyta (пречице), 
Equisetophyta (раставићи), Polypodiophyta (праве папрати), Pynophyta (голосеменице) и 
Magnoliophyta (скривеносеменице). 

2

2.1. Опште карактеристике виших биљака (Cormophyta)

      Проводна ткива заједно са механичким ткивима и паренхимом граде фибровазалне 
снопиће, уједињене у централном цилинидру или стели. Меристемска ткива су 
локализована, терминално и бочно, што омогућава раст, дебљање и гранање. У 
покоричним ткивима настале су стоме и лентицеле ради размене гасова и одавања 
сувишне воде. Неке врсте достижу старост и до 6000 година, а све врсте се одликују 
сталним увећањем свога тела. Аутотрофни су организми. Хлоропласти су најчешће 
дисколики или сочивасти, са пигментима хлорофилом а и б, ксантофилом и каротином. 
Резервна материја им је најчешће у облику скроба. Полно се размножавају, најчешће 
оогамно, а постепено су све више постајале у процесу размножавања независне од 
присуства слободне воде. 
      Више биљке су географски веома распрострањене. Највећи број и врста и 
индивидуа успева у тропским пределима, а број им растом географских ширина опада. 
У северној хемисфери више биљке доспевају до Гренланда до 83° ширине, а на 
Хималајима их има и на 6000 м висине. Успевају на скоро свим стаништима, осим у 
пустињама и области под вечитим снегом и ледом. Већина расте на копну, али су неке 
секундарно прешле на живот у воденој средини, слаткој води. 
      Више биљке играју значајну улогу као извори хране човека и животиња и у 
снабдевању грађевинским материјалом и горивом. Оне су од значаја за очување тла и 
одржавање животињског света и човека. Неке врсте се употребљавају у текстилној 
индустрији (памук, конопља, лан), фармацеутској индустрији, хортикултури и др. 

background image

4

       Класа Bryopsida (праве маховине) су маховине код којих је гаметофит јасно 
диференциран на стабло и листове. Стабло може да буде неразгранато или разгранато. 
Антеридији и архегоније се формирају на врховима стабала. Спорофит се састоји од 
чауре, дршке и стопала, а налази се на врху стабала или бочно. Овој класи припада 
највећи број врста маховина. 

Želiš da pročitaš svih 13 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti