1
Увод
Више биљке се од нижих биљака разликују по многим особинама. У животном
циклусу сваке индивидуе изражена је смена генерација. Доминантна генерација је
спорофит који је високо диференциран са оформљеним стаблом, листовима и
кореном, изграђеним од функционално различитих ткива.
Биљни организми који су окарактерисани постојањем ткива и органа називају се
више биљке (Cormophyta). Надраздео Cormophyta је подељен на разделе: Bryophyta
(маховине), Rhyniophyta (риније, изумрле више биљке), Lycopodiophyta (пречице),
Equisetophyta (раставићи), Polypodiophyta (праве папрати), Pynophyta (голосеменице) и
Magnoliophyta (скривеносеменице).
2
2.1. Опште карактеристике виших биљака (Cormophyta)
Проводна ткива заједно са механичким ткивима и паренхимом граде фибровазалне
снопиће, уједињене у централном цилинидру или стели. Меристемска ткива су
локализована, терминално и бочно, што омогућава раст, дебљање и гранање. У
покоричним ткивима настале су стоме и лентицеле ради размене гасова и одавања
сувишне воде. Неке врсте достижу старост и до 6000 година, а све врсте се одликују
сталним увећањем свога тела. Аутотрофни су организми. Хлоропласти су најчешће
дисколики или сочивасти, са пигментима хлорофилом а и б, ксантофилом и каротином.
Резервна материја им је најчешће у облику скроба. Полно се размножавају, најчешће
оогамно, а постепено су све више постајале у процесу размножавања независне од
присуства слободне воде.
Више биљке су географски веома распрострањене. Највећи број и врста и
индивидуа успева у тропским пределима, а број им растом географских ширина опада.
У северној хемисфери више биљке доспевају до Гренланда до 83° ширине, а на
Хималајима их има и на 6000 м висине. Успевају на скоро свим стаништима, осим у
пустињама и области под вечитим снегом и ледом. Већина расте на копну, али су неке
секундарно прешле на живот у воденој средини, слаткој води.
Више биљке играју значајну улогу као извори хране човека и животиња и у
снабдевању грађевинским материјалом и горивом. Оне су од значаја за очување тла и
одржавање животињског света и човека. Неке врсте се употребљавају у текстилној
индустрији (памук, конопља, лан), фармацеутској индустрији, хортикултури и др.
4
Класа Bryopsida (праве маховине) су маховине код којих је гаметофит јасно
диференциран на стабло и листове. Стабло може да буде неразгранато или разгранато.
Антеридији и архегоније се формирају на врховима стабала. Спорофит се састоји од
чауре, дршке и стопала, а налази се на врху стабала или бочно. Овој класи припада
највећи број врста маховина.
