FEDERIKO GARSIJA LORKA
SEMINARSKI RAD
Strana
1
SADRŽAJ
UVOD__________________________________________________________ 02
1. BIOGRAFIJA________________________________________________03
2. ANALIZA PESAMA__________________________________________09
ZAKLJUČAK_____________________________________________________16
LITERATURA____________________________________________________17
FEDERIKO GARSIJA LORKA
SEMINARSKI RAD
Strana
2
UVOD
orka je jedan od najvećih pesnika španskog govornog područja 20. veka. Tragična
sudbina doprinela je da postane legenda. Kako je primetio prof. dr Radivoje
Konstantinović Lorkino ime su mnogi zloupotrebljavali stvarajući od njega
komunističku ikonu, a on je bio samo demokratski opredeljen intelektualac.
L
Po stilu neoromantičar, po vokaciji tipičan Španac koji je voleo španske srednjovekovne
balade, narodnu i ciganska tradiciju rodne Andalusije.To nije samo poezija ljubavi nego i smrti.
FEDERIKO GARSIJA LORKA
SEMINARSKI RAD
Strana
4
Lorka je bio sin imućnog andaluzijskog zemljoposednika, nikad nije bio uspešan
đak. 1909. se sa roditeljima seli u Granadu. 1919. godine radi studiranja književnosti i prava
odlazi u Madrid gde se upoznaje i druži sa mnogim tadašnjim španskim intelektualcima kao što
su umetnici Luis Bunjuel i Salvador Dali, što je imalo veliki uticaj na njega. Muziku je studirao
kod M. de Feil koji mu je usadio ljubav prema narodnoj pesmi i usmerio ga ka sakupljanju
narodnog blaga. U Madridu se takođe upoznaje sa aktuelnim evropskim i svetskim zbivanjima i
problemima. Krajem dvadesetih godina postaje depresivan ponajviše zbog neprihvaćanja okoline
i prijatelja njegove homoseksualne orijentacije. Bunjuel i Dali zajedno rade na filmu
"Andaluzijski pas", koji je Lorka protumačio kao direktan napad na njega. Shvativši problem,
njegovi roditelji ga šalju na put po Americi. Od 1929. do 1930. boravi u SAD, najviše u
Njujorku, a posetio je i Kubu. Zatim se vraća u novoproglašenu Republiku Španiju. Na poziv
svog granadskog profesora, socijaliste F. de la Riosa, Lorka prihvata posao direktora i
umetničkog animatora studentskog putujućeg pozorišta La Baraka sa kojim je obišao sve krajeve
Španije, od najbogatijih do onih najzabačenijih. Pomoću pozorišta je prikazivao dela španske
klasike i sprovodio je ideju o društvenoj ulozi pozorišta. Za vreme izbijanja građanskog rata,
Lorka se zatekao u Viznaru u Granadi. 19. avgusta 1936. fašistički vojnici su ga uhvatili i
streljali, a telo su mu bacili u neobeležen grob. Frankova vlada je pokušala da uništi uspomenu
na Lorku tako što je uništila sva njegova dela, a spominjanje njegovog imena je bilo strogo
zabranjeno. Kako je bio među prvim i najslavnijim žrtvama građanskog rata, Lorka je ubrzo
postao simbol žrtve političke represije i fašističke tiranije.
FEDERIKO GARSIJA LORKA
SEMINARSKI RAD
Strana
5
Lorka je počeo da piše stihove kao petnaestogodišnji dečak. Njegovu poeziju karakteriši
tri bitne crte: artizam, uticaj tradicije i narodnih pesama i lični, izrazito strastan doživljaj. Pesnik
je verovao, u praksi sprovodio, i izjavljivao, čak i kroz neke pesme koje se mogu smatrati
njegovom poetikom, da u gradnji pesme vodi brigu i o najmanjem detalju koji obrađuje. Uticaj
narodne književnosti u Lorkinoj poeziji je očigledan pri čemu nije akcenat na formi već na
temama; pesnik nastoji da kroz pojmove zvuka, boje i pokreta da dušu Andaluzije koja je
obeležena znakom tragičnosti i primitivnog duha. Njegov lični doživljaj je nagonski, prepun
slutnji i tajnovitosti pa na čitaoca deluje kao nestvaran. Misli se da je u pesmi Romansa
osuđenog predvideo vreme i način svoje smrti. Prvu zbirku pesama je objavio 1921. Sledeća
zbirka pesama je Poema del kante hondo. Kante hondo je tipična andalusijska narodna pesma
obogaćena uticajem Cigana lutalica i srednjovekovnihSaracena, ali Lorka ne podražava bukvalno
njene metričke zakone i tipičnu strukturu teksta, već na sopstveni način gradi male kompozicije.
Njegova najčuvenija zbirka, kojom je pesnik obezbedio svoju besmr-tnost, je Ciganski
romansero. Ova zbirka sadrži sve one, široj publici poznate pesme, iz kojih potiču često
navođeni stihovi i lajtmotivi kao što su: Povedoh je do reke Misleći da devojka je, Al' udata ona
beše.
Ili: Zeleno volim te zeleno.
U zbirci Pesnik u Njujorku Lorka je opevao svoje, već pomenuto, negativno viđenje američkog
društva. Neki kritičari smatraju da su po stilu ove pesme bliske nadrealizmu, dok drugi pak,
misle da je Lorka tu blizak ekspresionizmu. Jedna od poslednjih Lorkinih pesama je: Plač za
Sančezom Ignasijem Mehijazom u kojoj je opevao tragičnu smrt svog prijatelja, čuvenog
toreadora. Osim pesama Lorka je pisao i drame u kojima opisuje patnju i ljudske strasti, pre
svega žena. Njegove najčuvenije drame su: Krvava svadba, Jerma i Dom Bernarde Albe.
U zoru, 18. avgusta 1936, Federiko Garsija Lorka streljan je pored maslinjaka na putu ka
Alfakaru, blizu Granade. Bio je to tragičan kraj jedne istorije pune političkog rivaliteta u gradu u
kome živi “najgora buržoazija Španije”, prema rečima pesnika. Bio je to ujedno i početak neke
druge istorije pune ćutnje, tajnih grobova preko kojih se nataložilo kamenje, zaborav i sram.
“Kada umrem ostavite balkon otvoren” - čuveni stihovi jednog od najpoznatijih svetskih pesnika
podsećanje su i na njegovu tužnu sudbinu. Autor “Ciganskog romansera” streljan je na početku
Španskog građanskog rata, u 38. godini, a njegov grob izgubljen u masovnom stratištu falangista
