Универзитет у Пристини са седистем у Косовској
Митровици
Прaвни факултет
Семинарски рад
Предмет: Увод у право
Тема:
Правни акти и правне норме
Ментор: др Милорад А. Жижић
Студент: Анђелка Радосављевић
Косовска Митровица 2013
Садржај
1. САДРЖАЈ 2
2. ПОЈАМ ПРАВНОГ АКТА 3
3. ОДНОС психичког акта И ЊЕГОВЕ материјализација 4
4. ЕЛЕМЕНТИ ПРАВНОГ АКТА 5
4.1. ОБЛИК (ФОРМА) ПРАВНОГ АКТА 5
4.2. САДРЖИНА (МАТЕРИЈА) ПРАВНОГ АКТА 6
5.Врста ПРАВНИХ АКАТА 7
5.1. ВРСТЕ ОПШТИХ ПРАВНИХ АКАТА 8
5.2. ВРСТЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ ПРАВНИХ АКАТА 9
6.ПРАВНА НОРМА 10
6.1.ПОЈАМ ПРАВНЕ НОРМЕ 10
7. ВРСТЕ ПРАВНИХ НОРМИ 12
7.1. УСЛОВНЕ и безусловно НОРМЕ 12
7.2. ОПШТЕ И ПОЈЕДИНАЧНЕ НОРМЕ 13
8. ЕЛЕМЕНТИ ПРАВНЕ НОРМЕ 13
8.1. Предпоставка ДИСПОЗИЦИЈЕ 13
8.2. ДИСПОЗИЦИЈА 14
8.3.САНКЦИЈА 16
9. ЗАКЉУЧАК 17
10. ЛИТЕРАТУРА 18
2
државних органа. Најшира овлашћења у погледу доношења аката има највиши,
суверени државни орган. Он је ограничен само уставом. Регулисањем доношења
правних аката обезбеђује се јединство и законитост у правном поретку. Сви акти
произилази једни из других, заснивају се једни на другима, представљају одређену
складност, а тиме и законитост. Овим се обезбеђује правилно функционисање
правног поретка и остварење његовог задатка.
Правни акт је изјава воље, односно акт воље који садржи правну норму. Доношење
разних правних аката разиличито се регулише. Доношење неких веома важних
аката може да буде детаљно регулисано тако да субјекат који тај акт доноси има
мало слободе у поступку доношења. Код неких других аката слобода може бити
велика, а поступак поједностављен.
Настанак општих правних аката је ишао са настанком државе. Пре настанка државе
постојале су извесне друштвене норме и обичајне норме. Оне су биле од великог
значаја за настанак општих правних аката, јер су временом те норме постајале
правне норме. Најважнији општи правни акти у нашем праву су: устав, закони,
подзаконски акти.
Однос психичког акта и његове материјализације
Као изјава воље, израз разума, правни акт је психички акт. Он се састоји у
доношењу одређене одлуке. То је унутрашњи акт. Он се не види и различито се
одиграва код доносиоца акта. У спољњем свету се та збивања формирања воље, тог
психичког акта, не могу видети. Запажа се доношење одлуке на основу тог
психичког акта. То је оно што је стварно, што производи одређено дејство.
Правним актима се ствара и извршава право. Право се налази у правним актима. У
спољњем свету долази до изражаја правни акт Он је више уочљив, видљив од
правне норме. Ми одмах запажамо устав, закон, пресуду, решење, уговор и друге
акте, а мање правне норме које се налазе у њима.
Сва ова неслагања указују на важност односа између психичког акта и његове
материјализације за правни поредак. У интересу је државе и њеног права да правни
акти буду прави израз воље доносиоца акта. Да би се отклонила ова неслагања до
којих се врло често може доци приликом доношења аката, правни поредак
предвиђа разна средства. Тако постоје правила поступка, форме аката, жалба,
тужба, молба и друга средства којима се обезбеђује складност. Циљ ових средстава
је да се приликом доношења акта обезбеди правилност, као што су то форма акта,
правила поступка и друго, или да се, кад је већ донет акт, нападањем акта исправи
учињена неправилност, што се чини жалбом, тужбом и другим правним средствима
.
Сваки правни акт има одређене елементе, односно стварање правног акта и његова
примена морају проћи кроз одређене фазе. Први услов за настајање једног акта
јесте психичка активност, размишљања односно психички акт људског бића. То је
претходница, услов без којег не може настати један правни акт. ЦОНДИТО СИНЕ
КУА НОН правног акта је услов без којег се не може. У датом контексту можемо
4
рећи да је правни акт један психички акт, акт свести, акт воље, изјава воље која
производи одређене правне последице а те правне последице се састоје у
променама правног стања одређених субјеката, тј у променама њихових овлашћења
или обавеза.
Да би се психички акт применио, да би постао приступачан субјектима на које се
односи и да би они имали у виду правне последице које акт доноси, он се мора
материјализовати, мора се омогућити да га ти субјекти сазнају, чак мора се чулно
изразити. Психичко правни акт се може материјализовати на различите начине,
најчешће путем језика писмено или усмено. Усмено изражавање правног акта је
везано за прошлост. Писмено изражавање правног акта уз кориштење савремене
технологије је садашњост и будућност.
Елементи правног акта
Битни елементи правног акта су:
1) Облик (форма) правног акта
2) Садржина (материја) правног акта
Облик (форма) указује на формални, споредни део, док суштина (материја) на
главни део правног акта. Међутим, не може се реци да је облик правног акта без
значаја и да он не може утицати на законитост правног акта. Иако се истиче
садржина (материја) као важнији део, ипак се значај форме не умањује. Напротив,
формална страна правног акта обезбеђује законитост не само акта и правног
поретка, вец и субјекта на кога се односи. Непоштовање форме значи обезбеђење
доношења законитих аката и стварање законитог правног поретка.
Облик
(форма) правног акта
У облику (форми), у формалној страни правног акта, разликујемо три дела
(елемента): надлежност, поступак и материјализација.
Код сваког акта се одређује ко це акт донети, тј одређује се надлежност. Тако се
одређује стварна и месна надлежност. Даје се право, али и дужност, одређеним
органима и другим субјектима да доносе акта о одређеним стварима, пословима
(стварна надлежност) и за одређену територију, људе са одређене територије
(месна надлежност). Ко це све имати надлежност и за које послове, зависи од саме
државе. Она то право даје разним органима и телима (државним органима,
друштвеним итд), као и физичким лицима.
У тој подели надлежности држава се првенствено руководи својим интересом.
5
