Diplomski rad

Ugovor o kupoprodaji

___________________________________________________________________________

I UVODNA RAZMATRANJA

Ugovore u provredi bi smo mogli definisati kao „ugovore“ koje preduzeća i druga pravna lica
koja obavljaju privrednu delatnost, kao imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu
registrovanog zanijmanja obavljaju neku privrednu delatnost, zaključuju medju sobom, u
obavljanju delatnosti koje predstavljaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim
delatnostima.
Ovakva zakonska definicija uključuje i subjektivne kriterijume (svi ugovori koji medjusobno
zaključuju privredni subjekti, bez obzira na to da li su to pravna ili fizička lica) i objektivne
kriterijume (potrebno je da se radi o ugovoru koji su privredni subjekti zaključili u okviru
delatnosti koje sačinjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnosti).

Ugovor se smatra zaključenim kada su se straneke saglasile o bitnim elementima ugovora.
Bitni sastojci ugovora procenjuju se prema vrsti pravnog posla, osnosno prema ugovoru koji
stranke zaključuju.
Prema   našem   Zakonu   o   obligacionim   odnosima   „u   zasnivanju   obligacionih   odnosa   i
ostvarivanju   prava   i   obaveza     iz   tih   odnosa   učesnici   su   dužni   da   se   pridržavaju   načela
savesnosti i poštenja“. Imperativnost ovog načela o čijoj primeni sud mora da vodi računa po
službenoj dužnosti, jasno su izrazile  i opšte izanse za promet robom. Pored toga od svakog
učesnik   u   obligcionom   odnosu   iz   ugovor   u   privredi   zahteva   se   da   prilikom   izvršenja
ugovornih obaveza pokazuje pažnju dobrog privrednika, kao i pažnju dobrog domaćina.Ali
kada je u pitanju izvršenje obaveza iz profesionalne delatnosti, učesnici treba da postupaju sa
pojačanom pažnjom prema pravilima struke i običajima-pažnjom dobrog stručnjaka.

Prof. dr Vasiljević, M.,Poslovno pravo,Beograd,

Diplomski rad

Ugovor o kupoprodaji

___________________________________________________________________________

II OPŠTE KARAKTERISTIKE UGOVORA O PRODAJI

1. Pojam

Ugovor o prodaji je takav ugovor kojim se jedna strana – prodavac, kao subjekat ugovora u

privredi, obavezuje da stvar (robu) koju prodaje isporuči (preda) drugoj ugovornoj strani –
kupcu, sa istim svojstvom i da mu prenese pravo svojine, a kupac se obavezuje da prodavcu
plati ugovorenu cenu u novcu i preuzme stvar. Osim prava svojine predmet prodaje mogu biti
i druga prava.

2. Bitni elementi

Iz same definicije proizilaze bitni elementi

koje ovaj ugovor treba da sadrzi.

Odredjenje

stvari

koju prodavac prodaje kupcu. To je bitan element ugovora po prirodi posla. Ugovor

o prodaji najčešće sadrži I

odredjenje cene

koju je kupac dužan da plati prodavcu. Ipak,

često se dešava da zbog brzine zaključivanja ugovora ( putem telefona, telefaksa) cena u
ugovoru izostane. U ovom slučaju kada cena nije odredjena ili se na osnovu elemenata
ugovora ne može odrediti ugovor o prodaji u privredi, za razliku od gradjanske prodaje, je
ipak punovažan.

Pored bitnih elemenata ovaj ugovor može da sadrži i neke druge elemente na osnovu volje

stranaka. Ipak, izostajanje ovih elemenata može biti nadomešteno dispozitivnim zakonskim
normama, uzansama ili običajima. Kao redovni sporedni elementi ugovora o prodaji od kojih
neki može biti bitan element, ukoliko to ugovorne strane odrede u samom ugovoru, najčešće
se pojavljuju: rok, mesto i način predaje; rok , mesto i način plaćenja; troškovi, osuguranje u
prevozu, ambalaža, prelaz rizika, utvrdjenje kvantiteta i kvaliteta, porezi, takse, pribavljane
dokumenata, mogućnost raskida ugovora.

3. Osobine ugovora

Ugovor o prodaji u privredi spada u:

imenovane ugovore(zakonom je posebno regulisan i sam naziv mu je zakonom odredjen)

neformalnom ugovoru po samom zakonu, osim izuzetno kada je predmet ovog ugovora
prodaja nepokrednosti (što ne znači da strane često ne ugovaraju bitnu pismenu formu
kada se radi o poslu veće vrednosti)

ugovor sa trenutnim ili trajnim prestacijama (zavisno od predmeta ugovora, dužine
trajanja, broja prestacija)

komutativne ugovore (izuzetno može biti I aleatorni ako se radi o prodaji buduće stvari)

dvostrano obavezne i teretne (stvara obavezu i za jednu i za drugu ugovornu stranu)

Diplomski rad

Ugovor o kupoprodaji

___________________________________________________________________________

Individualna stvar kao predmet prodaje

- Odredjivanje individualnao odredjene

stvari u ugovoru o prodaji vrši se njenim preciznim označenjem tj.označenjem na način na koji
se može jasno razlikovati od drugih sličnih stvari. Individualno odredjena stvar može da bude i
unikat, ali i individualizirana generična stvar.

Nepreciziranje individualnih stvari kao predmeta ugovora o prodaji čini ovaj ugovor

nevažećim, budući da nedostaje bitan element.

Prava kao predmet prodaje

- pored stvari, predmet ugovora o prodaji mogu da budu i

prenosiva imovinska prava. Od stvarnih prava pored svojine predmet prodaje mogu da budu
stvarne   službenosti   (zajedno   sa   povlasnim   dobrom),   a   od   ličnih   službenosti   pravo
plodouživanja (za života   plodouživaoca). Predmet prodaje može biti i zaloga, ali po pravilu
odvojeno od duga. Mogu se prenositi i autorska  i pronalazačka prava, kao i tražbena prava-
potraživanja. Način prodaje potraživanja zavisan je od toga da li su izražena u hartijama od
vrednosti ili ne, kao i u kojim hartijama o vrednosti su izražena (cesija, indosiranje, tradicija)

PREDMET KUPČEVE OBAVEZE

1) Kupovna cena i ugovor o prodaji u privredi

- Kupovna cena kao predmet

kupčeve obaveze stoji u istoj ravni sa osnovnom obavezom prodavca da isporuči odredjenu

robu.Odredjenje pojma cene nezavisno je od načaina njenog plaćanja: u gotovnini, hartijama
od vrednosti, putem dokumentarnog akreditiva, prebacivanjem s računa kupca na račun
prodavca (virmanisanje) itd. Svaka kupovna cena mora da ispunjava odredjene osobine:



kupovna cena mora da bude izražena u novcu, po čemu se ovaj ugovor i razlikuje od
ugovora o trampi (razmeni). Medjutim do spora može doći ukoliko se deo kupčeve
obaveze sastoji u novcu a deo je nenovčanog karaktera. Ovakvih slučajeva ima kod
tzv.delimičnih kompenzacionih poslova (razmena robe za robu nejednake vrednosti,
pri čemu se razlika plaća u novcu) što nije slučaj kada govorimo o tzv. potpunim
kompenzacionim poslovima, gde ugovarači razmenjuju robu jednake vrednosti.



kupovna cena mora da bude odredjena u ugovoru ili da se bar na osnovu elemenata
iz ugovora može odrediti. Ukoliko cena u ugovoru nije odredjena ili se na osnovu
elemenata iz ugovora ne može odrediti za razliku od kategorije   „razumne cene“
anglosaksonskog   prava   odnosno   kategorije   cene   „prema   okolnostima“   iz   naših
Opštih   uzansi,   u   našem   pravu   važi   kategorija   cene   koju   je   prodavac   „redovno
naplaćivao“ u vreme zaključenja ugovora, a u njenom nedostatku važi kategorija
„razumne   cene“.   Pod  razumnom   cenom  podrazumeva   se   tekuća   cena   u   vreme
zaključenja ugovor, a ako se ona ne može utvrditi, onda cenu utvrdjuje sud pri čemu
vodi računa o svim okolnostima konkretnog slučaja. U slučajevima medjunarodne
prodaje primenjuje se kategorija odredjene ili odredive cene, koja predstavlja bitan
element ovog ugovora

Diplomski rad

Ugovor o kupoprodaji

___________________________________________________________________________



kupovan cena mora da bude ozbiljna, jer se prodajom za bagatelnu cenu prikriva
pravni posao poklona, pa u tom slučaju ne bi se primenjivala pravila ugovora o
prodaji, a i takav ugovor ne bi po prirodi posla bio teretni već dobročin.



kupovna cena mora da bude pravična, jer se u protivnom pod odredjenim uslovima,
može primeniti ustanova prekomernog oštećenja ili ustanova zelenaškog ugovora.

2) Način odredjivanja cene

Kupovna cena kod ugovra o prodaji u privredi može biti

odredjena ili odrediva na osnovu elemenata i ugovra. Kupovna cena može biti ugovorena tj.
odredjena kao nepromenljiva - fiksna i kao promenljiva. Izmedju ove dve kategorije postoji
razlika a vrši se u zavisnosti od toga da li postoji mogućnost promene po osnovu nastupelih
promenljivih okolnosti. Kada je ugovorena promenljiva kupovna cena postoji mogućnost
njene promene primenom pavila ugovorene

klizne skale,

a ukoliko nije ništa ugovoreno

primenjuju se opšta pravila o izmeni kupovne cene (izuzetno i raskid ugovora) po osnovu
promenjenih okolnosti.

Odredivost kupovne cene može se postići na nekoliko različitih načina:



kupovna cena je odrediva kada je propisana od nadležnog organa, budući da tada ugovorne
strane ne mogu svojom voljom menjati tu cenu, već moraju da prinmene upravo takvu
cenu,



kupovna cena je odrediva kada je ugovoreno da će kupac da plati tekuću cenu. Kada je
ugovorena tekuća cena, kupac duguje cenu utvrdjenu zvaničnom evidencijom na tržištu u
mestu prodavca a u vreme kada je trebalo da usledi ispunjenje, ukoliko ovakve cene nema,
kupac duguje cenu koja se utvrdjuje na osnovu elemenata pomoću kojih se prema
običajima tržišta utvrdjuje cena,



kupovna cena je odrediva kada je njeno odredjivanje povereno trećem licu, a ako to lice iz
bilo kog razloga ne odredi cenu, a ugovarači se naknadno ne sporazumeju o ceni ili ne
raskinu ugovor smatraće s da je ugovorena razumna cena



kupovna cena je odrediva i onda kada je ugovorena i kao orjentaciona cena, jer prema našoj
sudskoj praksi, u ovom slučaju cena će u konačnom iznosu biti utvrdjena u zavisnosti od
okolnosti koje su ugovorne strane imale u vidu prilikom zaključenja ugovora

IV OBAVEZE PRODAVCA

1) Obaveza predaje-isporuke

Osnovana obaveza prodavca, koja proizilazi iz samog pojma prodaje, je obaveza predaje
stvari kupcu u svojinu. Akt predaje obuhvata skup radnji koje je prodavac, prema ugovoru
ili prirodi posla dužan da izvrši kako bi se kupcu omogućila državina stvari. U svim
pravnim sistemima gde državina ima obligaciono pravno dejstvo, kakav je naš sistem,
osnovna obaveza prodavca sastoji se u predaji stvari (ili isporuci) a ne u prenosu svojine,

Diplomski rad

Ugovor o kupoprodaji

___________________________________________________________________________

1.2)

Vreme isporuke

– Kao i mesto predaje tako i vreme isporuke može biti odredjeno

ugovorom. Ugovorne strane mogu na različite načine odrediti vreme isporuke, kada je
prodavac u obavezi da isporuku izvrši ugovorenog dana.
Ugovorm je moguće precizno odrediti dan isporuke, kada je prodavac obavezan da ispoštuje
ugovoreno vreme isporuke.

Ugovorom je moguće odrediti isporuku unutar odredjenog vremenskog perioda (npr.za nedelju
dana, za mesec dana). Ukoliko kod ovakvog računanja vremena, rok isporuke pada u nedelju
ili na državni praznik u mestu isporuke, isporuka se ima izvršiti sledećeg radnog dana.
Ugovorm je moguće odrediti i tzv. okvirni rok isporuke upotrebom na primer izraza
„početkom meseca“, „u prvoj polovini meseca“ „krajem meseca“.
Rok se može odrediti i upotrebom izraza „brzo“ „hitno“. U ovom slučaju prodavac je u obavezi
da robu isporuči bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana zaključenja ugovora.

Vreme isporuke kada rok nije ugovoren

- Ako rok isporuke nije ugovoren precizno ili okvirno

prema Zakonu o obligacionim odnosima isporuka se ima izvršiti u „razumnom roku“ posle
zaključenja ugovora, zavisno od prirode robe i ostlih okolnosti

Rokovi sukcesivnih isporuka

- utvrdjuju se samim ugovorom. Ukoliko ugovor o tome nema

nikakvih odredbi primenjuju se dva pravila.

Prvo

, ako je ugovorena sukcesivna isporuka od

dva ili više meseci a nisu odredjeni rokovi, isporuka se vrši u približno jednakim obrocima
svakog meseca.

Drugo

, ako je ugovorena sukcesivna isporuka u roku kraćem od dva meseca a

nisu ugovoreni rokovi i količina pojedinih obroka, isporuka se vrši u dva približno jednaka
obroka sredinom i krajem ugovorenog roka.

1.3)

Način isporuke

– Kao i mesto i vreme tako i način isporuke vrši se prvenstveno prema

ugovornim odredbama. Način isporuke zavisi od toga da li je predmet ugovora individualna ili
generična roba i da li se radi o pokretnoj ili nepokretnoj stvari.

Isporuka individualno odredjenih stvari vrši se na način koji odgovara okolnostima svakog

konkretnog slučaja. Isporuka stvari odredjenih po rodu vrši se njihovim izdvajanjem na jasan
način, radi otpreme, ili njihovom predajom prevoziocu ili špediteru (kod distancione prodaje
kod koje nije odredjeno mesto ispunjenja) ili pak predajom robe kupcu u ugovorenom mestu
opredeljenja (kod tzv. distancione prodaje). Ako ništa drugo nije ugovoreno, prodavac je
dužan da isporuči celu ugovorenu količinu robe odjedanput. Prema tome, sukcesivna isporuka
se ne pretpostavlja već se mora ugovoriti.

S obzirom na način izvršenja, predaja može biti

fizička

(predaja iz „ruke u ruku“),

simbolička

(predaja hartija od vrednosti sa tradicionalnim svojstvom, pomoću kojih se omogućuje kupcu
da raspolaže sa robom) i

fiktivna

(instituti:

traditio brevi manu, constitutum possessorium i

cesssio vindicationis

)

2) Obaveza garancije za fizička svojstva robe

Prodavac je obavezan da ispruči kpcu robu saobraznu ugovoru, dakle robu koja nema