1
UNIVERZITET U BEOGRADU
ŠUMARSKI FAKULTET
PROJEKAT
„USKLA
ĐIVANJE NOMENKLATURE OSNOVNE PEDOLOŠKE KARTE SA WRB
KLASIFIKACIJOM“
BEOGRAD, 2011. GOD.
2
PROJEKAT
„Uskla
đivanje nomenklature osnovne pedološke karte sa WRB klasifikacijom“
Realizator projekta:
Univerzitet u Beogradu – Šumarski fakultet
Projekat finansiralo:
Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja
Rukovodilac projekta
:
•
dr Milan Kneževi
ć, red. prof.
Saradnici na projektu:
•
dr Aleksandar
Đorđević, red. pro
f.
•
dr Olivera Košanin
•
dr Zoran Mileti
ć
•
dr Sla
đana Golubović
•
dr Saša Peke
č
•
mr Ljubomir Životi
ć
•
inž. Nataša Nikoli
ć
•
inž. Milena Žarkovi
ć
Rukovodilac projekta: Dekan Šumarskog fakulteta:
Dr Milam Kneževi
ć, red.prof.
Dr Milan Medarević, red.prof.
4
UVOD
Šumarski fakultet - Univerziteta u Beogradu sklopio je Ugovor br. 01-1994/2 od 09.
05.2011.god., sa Ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike
Srbije o finansiranju nau
č
no-istraživa
č
kog projekta pod nazivom: "
Usklađivanje nomenklature
osnovne pedološke karte sa WRB klasifikacijom".
Cilj P
rojekta je usklađivanje nac
ionalnog
klasifikacionog sistema zemljišta Republike Srbije sa WRB klasifikacijom za potrebe
sistematskog praćenja stanja i kvaliteta zemljišta Republike Srbije
,
kako bi se postojeći sistem
prilagodio i postao komparativan i sa WRB sistemom klasifikacije i
omogući komunikaciju na
međunarodnom nivou.
1.
OSVRT NA RAZVOJ NACIONALNOG KLASIFIKACIONOG SISTEMA ZEMLJIŠTA U
PROTEKLOM PERIODU
Pedologija predstavlja relativno mladu naučnu disciplinu. Objavljen rad ruskog naučnika
V. V. Dokučajeva pod naslovom «Ruski Č
ernozem» 1883. godine datira osnivanje pedologije
kao samostalne nauke. Intenzivnija proučavanja zemljišta u Srbiji započela su u periodu između
dva svetska rata, a posebno u periodu posle II svetskog rata sa pokretanjem nučnog časopisa
«zemljište i biljk
a» 1952. godine i osnivanjem Jugoslovenskog društva za proučavanje zemljišta
(JDPZ) 1953. godine. Pedologija, kao i sve prirodne nauke, ima svoj sistematski deo.
Raspoređivanje ili razvrstavanje zemljišnih individuuma (sistematskih kategorija) po utvrđenim
kriterijumima označava se kao klasifikacija zemljišta ili pedosistematika. Međutim, pedologija
još uvek nema jedinstven klasifikacioni sistem zemljišta kao što to imaju druge prirodne nauke
(botanika, zoologija, mineralogija). Teškoće u izgradnji univerz
alnog sistema klasifikacije
zemljišta kao prirodnog sistema su, pre svega, u prirodi zemljišnih individuuma, ali razloge treba
tražiti i u mladosti pedologije kao samostalne prirodne nauke. Pitanje izbora kriterijuma za
definisanje pojedinih kategorija sis
tematskih jedinica zemljišta oduvek je zadavalo dosta teškoća.
U poslednjih 50 godina mnoge zemlje izgradile su svoje nacionalne klasifikacione sisteme koji su
proizašli iz različitih pedoloških škola ili su izdiferencirani zavisno od prirodnih uslova reg
iona
za koji su namenjeni. U eh Jugoslaviji od početka razvoja pedologije izgrađivan je sopstveni
sistem klasifikacije zemljišta. Prvu, relativno jednostavnu, ali u to vreme zapaženu klasifikaciju
dao je Stebut, A. (1927) prema kojoj su razdeljena u tri os
novne klase. Sledeću klasifikaciju dao
je Gračanin, M (1951), koja je zasnovana na tipskim fiziografskim osobinama i recentnim
procesima. Sva zemljišta su razdeljena u dva velika odeljka: nerazvijena ili atipska i razvijena –
tipska zemljišta. Od šezdeseti
h godina prošloga veka objavljene su četiri verzije Klasifikacije
zemljišta Jugoslavije. U ovom periodu od posebnog su značaja kongresne aktivnosti JDPZ
-a, i to:
II Kongresa održanog u Ohridu (1963), IV Kongresa održanog u Beogradu (1972) i VI Kongresa
održanog u Novom Sadu (1980). Klasifikacioni sistem zemljišta Nejgebauera, V. et all (1963)
koji je usvojen na II Kongresu pedologa u Ohridu 1963. godine bio je o
pšte prihvaćen i
korišćen
u pedološkoj praksi na celom prostoru Jugoslavije. U osnovi ove klasifikacije je genetski princip.
Škorić
, A. et all (1973) izvršili su dalju razradu i usavršavanje Klasifikacionog sistema iz 1963.
godine, bez promene osnovnog sistema i principa na kojima je bazirana. Klasifikacija iz 1973.
5
godine
korišćena je u opsežnim pe
dološkim radovima do 1985. godine, a posebno pri izradi
osnovne pedološke karte Jugoslavije. Poslednje izmene i dopune pedološke klasifikacije iz 1973.
godine izvršene su 1985. godine. Revidirana verzija iz 1985. godine zadržala je sve osnovne
principe klasifikacija iz 1963. i 1973. godine. Klasifikacija zemljišta Jugoslavije
(Škorić, A. et
all. 1985)
predstavlja zvaničnu pedološku klasifikaciju koja se danas koristi u Srbiji. U
klasifikaciju je ugrađen morfološko
-
genetski princip i vodi računa o evoluciji
zemljišta. Ova
klasifikacija ima šest kategorija sistematskih (taksonomskih) jedinica: red, klasa, tip, podtip,
varijetet i forma. Klasifikacija je bazirana na morfološki vidljivim i lako merljivim svojstvima
zemljišta, pa su za definisanje tipova zemljišta i razvrstavanje kategorija viših od tipa (red, klasa)
uzeti jedinstveni kriterijumi, što nije slu
čaj sa nižim kategorijama od tipa (podtip, varijetet,
forma). Izdvajanje i definisanje, posebno nižih jedinica od tipa zemljišta, prema
nedokumentovanim zaključcima, tj. na osnovu ubeđenja autora da je neki proces, odnosno
svojstvo presudnije za ekološko-proizvodnu sposobnost zemljišta.
Podela na redove izvršena je na osnovu karaktera vlaženja i sastava voda kojima se zemljište
vlaži. Klase objedinjuju tipove zemljišta i izdvojene su na osnovu građe profila. Tipovi su
diferencirani građom profila, redo
sledom horizonata, karakterom transformacije i migracije
organske i mineralne komponente, fizičkim i hemijskim osobinama
.Kada je u pitanju podela
tipova na podtipove nema jedinstvenih kriterijuma. Za podelu tipova na podtipove u obzir se
uzima tip geološke podloge, sporedni pedogenetski proces, osobine (prisustvo karbonata, stepen
zasi
ć
enosti bazama, dubina oglejavanja, prisustvo i sastav slobodnih soli ). Kod izdvajanja
varieteta, tako
đ
e, mnogo je razli
č
itih kriterijuma: mati
č
ni supstrat, sporedni pedogenetski proces,
dubina soluma, mo
ć
nost dijagnosti
č
kog horizonta, prisustvo karbonata, sadržaj humusa, stepen
zasi
ć
enosti bazama, sadržaj i sastav slobodnih soli, fizi
č
ko stanje supstrata. Tako
đ
e, mnogo
razli
č
itih kriterijuma se primenjuje za razvrstavanje varijeteta u forme, a koriste se: dubina,
tekstura, sadržaj skeleta, mo
ć
nost horizonata, tip geološke podloge, prisustvo karbonata, forma
odre
đ
enog horizonta.
2.
PREDLOG NOVE VERZIJE NACONALNE KLASIFIKACIJE ZEMLJIŠTA
ZASNOVANE NA WRB PRINCIPIMA
KLASIFIKACIJE ZEMLJIŠTA
Glavni principi na kojima je zasnovana WRB
klasifikcija se mogu sažeti na sledeći način:
-
Klasifikacija zemljišta je zasnovana na osobinama zemljišta koje su
definisane preko dijagnostičkih horizonata, osobina i materijala, koji bi trebalo u što većoj meri
da budu prepoznatljivi i merivi na terenu.
-
Izbor dijagnostičkih osobina se zasniva na njihovoj povezanosti sa
procesima obrazovanja zemljišta. Prihvaćeno je mišljenje da razumevanje procesa koji vode
obrazovanju zemljišta doprinose boljoj karakterizaciji zemljišta, ali se oni kao takvi ne uzimaju
kao kriterijumi za razlikovanje.
-
Kao dijagnostičke osobine se biraju one koje su od važnosti za upravljanje
zemljištem.
-
WRB je iscrpan sistem koji
daje mogućnost usklađivanja
i objedinjavanja nacionalnih
klasifikcija za regionalne potrebe. On se sastoji od dva reda (nivoa) kategorija:
-
referentne baze ( Reference Base)
, koja je ograničena
na prvi nivo ima 32 referentne
grupe zemljišta, i
7
3. PRINCIPI SVETSKE REFERENTNE OSNOVE ZA ZEMLJIŠTA (WRB)
Pedologija, kao i sve prirodne nauke, ima svoj sistematski deo. Raspore
đ
ivanje ili
razvrstavanje zemljišnih individuuma (sistematskih kategorija) po utvr
đ
enim kriterijumima
ozna
č
ava se kao klasifikacija zemljišta ili pedosistematika. Me
đ
utim, pedologija još uvek nema
jedinstven klasifkacioni sistem zemljišta kao što to imaju druge prirodne nauke (botanika,
zoologija, mineralogija). Teško
ć
e u izgradnji univerzalnog sistema klasifikacije zemljišta kao
prirodnog sistema su, pre svega, u prirodi zemljišnih individuuma, ali razloge treba tražiti i
mladosti pedologije kao samostalne prirodne nauke. Pitanje izbora kriterijuma za definisanje
pojedinih kategorija sistematskih jedinica zemljišta oduvek je zadavalo dosta te
škoća. U
poslednjih 50 godina mnoge zemlje izgradile su svoje nacionalne klasifikacione sisteme koji su
proizašli iz različitih pedoloških škola ili su izdiferencirani zavisno od prirodnih uslova regiona
za koji su namenjeni.
Različiti principi i sistemi k
lasifikacije zemljišta koji se primenjuju u svetu kontinurano se
usavršavaju i dopunjuju. Nove klasifikacije koje se razvijaju u pojedinim zemljama oslanjaju se u
većoj ili manjoj meri na američki klasifikacioni sistem „Soil Taxonomy“ koji je dobio svoju
z
avršnu formu u publikaciji izašloj 1975. godine. Ovaj sistem je već u toku pripreme snažno
uticao na gotovo sve sisteme klasifikacije zemljišta koji su postojali. U mnogim zemljama
prihvaćen je u celini. Jedan od nophodnih preduslova za efikasnu integracij
u svetskih napora u
racionalnom korišćenju i zaštiti svetskih zemljišnjih resursa je postojanje jedinstvene klasifikacije
zemljišta. Prve rasprave o potrebi zajedničke terminologije i dokumentacije za svetsku
klasifikaciju zemljišta započele su na kongresu
Međunarodnog društva za proučavanje zemljišta,
koji je održan u 1978. godine u Edmontonu u Kanadi. Pokrenuta je akcija za kreiranje jedne
referentne baze za klasifikaciju zemljišta, koja bi omogućila korelaciju između postojećih
klasifikacija. Ideju su podržali FAO, UNEP i UNESKO. Uz njihovu podršku održana u toku
1981. i 1982. godine održana su tri konsultativna sastanka u Bugarskoj, na kojima su utvrđeni
principi Internacionalne referentne baze za klasifikaciju zemljišta (IRBC – Intrnational Reference
Ba
se for Soil Classification). Utvrđeno je da dobru osnovu za izradu IRBC predstavlja
klasifikacija FAO iz 1973. godine, jer je ona postigla visok stepen međunarodne upotrebljivosti,
naročito za uspostavljanje korelacije između postojećih klasifikacija. Prva
skica (draft) Svetske
referentne osnove za zemljišta objavljena je 1992. godine na sastanku u Montppelier-u u
Francuskoj. Ovaj događaj nije bio slučajan. Francuzi su već tada imali treću verziju referentne
baze za njihova zemljišta. Posle ovoga usledilo je nekoliko novih sastanaka i terenskih ekskurzija
širom sveta, kako bi se uskladila različita mišljenja. Konačno, pre
XVI
Međunarodnog
pedološkog kongresa koji je odtžan u Montpellier-u 1998. godine izašle su tri publikacije:
●
Svetska referentna baza za zemljišta:
Uvod
, ili skraćeno WRB prema izvornom engleskom nazivu (ISSS Working Group RB. 1998 a)
●
WRB: Atlas
(Ibid, 1998 b)
