DIPLOMSKI RAD
Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća
Profesor: Student:
Beograd, decembar 2014. god.
SADRŽAJ:
1. Uvod ……………………………………………………………..…....3
2. Evolucija koncepta strategije …………………………………………4
2.1. Koncept strategije ………………………………………………….4
3. Strateško planiranje …………………………………………………..6
4. Strateški menadžment ………………………………………………...9
4.1.Svrha strategije ………………………………………………….….11
4.2. Karakteristike strategije ………………………………………… . 12
4.3.Strateška vizija i misija ………………………………………….....13
4.4.Proces stvaranja strategije .................................................................14
4.5.Hijararhija strategije ..........................................................................17
4.6.Karakteristike strateških odluka …………………………………....18
4.7.Izbor strategije ………………………………………………….......21
4.8.Strateške opcije ………………………………………………… ….23
4.9.Strateške opcije u globalnoj privredi …………………………….…26
5.Zaključak …………………………………………………...........…...31
6.Literatura ……………………………………………………..........…32
2
2.Evolucija koncepta strategije
Reč strategija dolazi od grcke reči " strategija" što znači umešnost vojskovođe.
Stari Grci su shvatili značaj vojskovođe u dobijanju i gubljenju bitaka. Efektivne
vojskovođe definišu svrhu vođenja armije, pobede, držanja teritorija, zaštite gradova od
invazije, brisanje neprijatelja itd. Svaki cilj pojedinačno zahtevao je različito razvijanje
resursa i različite programe.
Efektivne vojskovođe (današnji menadžeri) su trebali da utvrde linije snabdevanja,
odluče kada da krenu u bitku i uspostave dobre odnose sa građanstvom, političarima i
diplomatama.
Oni treba da deluju, a ne samo da planiraju. Tako je još u njihovo doba koncept
strategije bio istovremeno skup komponenata planiranja i komponenata odlučivanja ili
akcije. Zajedno ova dva koncepta čine osnovu budućeg strateškog plana.
2.1.Koncept strategije
Strategija se može definisati sa najmanje dva aspekta:
1. Šta organizacija namerava da učini (sa prvog aspekta, strategija je “širok
program definisanja i razlikovanja ciljeva organizacije i sprovođenja njenih zadataka “.
Pod programom u predhodnoj definiciji podrazumeva se aktivna, svesna i racionalna
uloga koju igraju menadžeri u formulisanju organizacione strategije) i
2. Šta organizacija konačno čini bez obzira da li su njihove akcije prvobitno
planirane ili ne (sa drugog aspekta, strategija je “model reakcije organizacije na svoju
sredinu tokom vremena”. Po ovoj definiciji, svaka organizacija ima strategiju, mada ne
obavezno i efektivnu, čak iako ta strategija nije efektivno formulisana).
Ovakav aspekt strategije obuhvata organizacije čiji menadžeri imaju reaktivno
ponašanje tj, menadžere koji reaguju i adaptiraju se na sredinu u skladu sa
potrebama.Obe strategije se primenjuju, ali strategija “šta organizacija namerava da
ucini” se akcentira, a naglasak se stavlja na deo aktivne uloge. Aktivna formulizacija
strategije je poznata kao strateško planiranje, ili od nedavno strateški menadžment.
Postoji pet glavnih karakteristika razlikovanja strategije od opštih vrsta planiranja:
4
1. Vremenski horizont. Reč strategija se koristi za opis aktivnosti koje obuhvataju
produženi vremenski horizont, a koji se odnosi kako na vreme potrebno za sprovođenje
tih aktivnosti, tako i na vreme potrebno da se posmatra njihov uticaj.
2. Uticaj. Posledice sprovođenja određene strategije ne moraju biti očigledne za
duži vremenski period, njihov krajnji uticaj je svakako značajan.
3. Koncepcija napora. Efektivna strategija obično zahteva koncentraciju aktivnosti,
napora ili pažnje na veoma uskom delu sprovođenja. Fokusiranje ovih izabranih
aktivnosti implicitno smanjuje resurse drugih aktivnosti.
4. Model odluka. Određene vrste strategija zahtevaju seriju određenih vrsta odluka
tokom sprovođenja. Ove odluke treba da podržavaju jedna drugu i da prate konzistentan
model.
5. Prožetost. Strategija obuhvata širok spektar aktivnosti, od procesa raspoređivanja
resursa do svakodnevnih operacija. Organizovana na taj način da svi nivoi organizacije
dejstvuju u cilju jačanja organizacije.
Ovih pet karekteristika jasno ukazuju da je strategija organizacije centralni čvor
oko koga se kreću glavne organizacijske aktivnosti.
5
Dakle, potreba za strateškim planiranjem proizilazi iz promena u sredini i potreba
preduzeća da na njih racionalno reaguje i možemo ga definisati kao:
- način upravljanja neminovnim promenama u privredi,
- metod alociranja ograničenih izvora preduzeća da bi se kreiralo poslovanje u
budućnosti
- proces izbora optimalnog puta od današnjeg do budućeg poslovanja
- metod suočavanja sa kompleksnom situacijom na tržištu
- proces da se poslovanje učini osetljivim na mogućnosti i opasnosi u sredini,
odrede ciljevi i alociraju izvori da se oni ostvare
- pozicioniranje preduzeća u privredni na način da može da prosperira u budućnosti.
Strateško planiranje je proces koji uključuje sledeće:
- sagledavanje tržišnih uslova,
- sagledavanje potreba potrošača,
- sagledavanje konkurentskih snaga i slabosti,
- sagledavanje sociopolitičkih, pravnih i ekonomskih uslova, tehnološki razvoj, kao
i
- sagledavanje specificnih mogućnosti i opasnosti sa kojima se suočava preduzeće.
Često se poistovećuju pojmovi dugoročno i strateško planiranje. Činjenica je da
strateške odluke imaju dugoročne konsekvence na rezultate poslovanja preduzeća. Nije
svaki dugoročni plan strateškog karaktera (neki su samo prosta ekstrapolacija profila
situacije u budućnost).Strateški planovi se ne donose uvek u preciziranim vremenskim
intervalima, već kada se javi potreba da se racionalno priđe opasnostima i mogućnostima
koje su uočene u sredini.
Atributi strateškog delovanja su.
-
orjentisanost na bazična pitanja efektivnosti poslovanja (odabrati pravo
područje delatnosti), na toj osnovi se mogu stvarati taktički planovi koji su orjentisani na
efikasnost (maksimiziranje odnosa između ulaganja i efekata),
-
orjentisanost na promenu strateške pozicije preduzeća (odnosa između
potencijala preduzeća i sredine),
-
strateško planiranje je način prevazilaženja razmaka između sadašnje i
željene pozicije, bitno je da se precizno identifikuju ograničenja, da se ostvari poželjna
pozicija
-
orjentisanost na rast i razvoj, pri čemu je rast rezultat uspeha da se tržištu
ponudi adekvatan program.
Rezultat strateškog planiranja treba da bude poslovni uspeh na ciljnim tržištima (a
ne debela knjiga planova). Strateški plan je detaljno razrađena skica koja indikuje smer
koji preduzeće namerava da sledi u koordinaciji svoje aktivnosti. Strateško razmišljanje
je pretpostavka da se stvori moderan sistem strateškog planiranja koji će imati za
posledicu osposobljavanje preduzeća za strateške promene.
7
