1. Gde su koreni nastanka sistematizovanog skupa znanja o poljoprivredi?
Pojava Fiziokratske
škole u XVIII veku daje zamah razvoju ekonomskog agrara a posle nje najupečatljivije tragove
ostavlja
Arthur Young
koji se prvi bavi „optimalnom veličinom poljoprivrednog gazdinstva”.Pod
njegovim uticajem se javlja tzv. racionalistička škola agrarne ekonomije. U drugoj polovini XIX
veka značajna je američka škola agrarne ekonomije i ruska agroekonomska misao.
2. Merkantilizam
Merkantilizam predstavlja prvu školi ekonomske misli vezanu za prvobitnu
akumulaciju kapitala. Ovo je prvi stepen u evoluciji kapitalizma nazvan trgovačkim. Doktrina je
razvijena tokom 16. i 17. veka. Bogatstvo nacije meri se novcem (plemeniti metali) koji se stvara u
prometu, dok su proizvodne delatnosti dugo zanemarivane. Tek u kasnijoj fazi razvoja doktrine,
pored trgovine (naročito izvozne), određeni značaj dobiće zanatstvo pod državnim protekcionizmom.
3. Kameralizam
Kameralizam predstavlja posebnu varijantu merkantilizma razvijenu na prostoru
Austrije i Nemačke. Vladao je u periodu od 16. do 19. veka. Sinonim bogatstva takođe su plemeniti
metali. Njima se obezbeđuje blagostanje vladara koje se istovremeno identifikuje sa blagostanjem i
bogatstvom čitave nacije. Kameralisti su obično državni činovnici čiji je zadatak da iznalaze načine
za punjenje državne kase. Razvijene su brojne grane kameralne nauke: zakonodavstvo, državna
uprava, trgovina...
4. Fiziokratizam-
predstavlja školu ekonomske misli koja je oformljena u Francuskoj sredinom 18.
veka. Javlja se kao reakcija na težak položaj poljoprivrede u koji je dovedena vladavinom
mekrantilizma odnosno kameralizma. U takvom upravljanju zemljište je baza stvaranja bogatstva
radi čega se poljoprivreda smatra najvažnijom privrednom delatnošću. Jedino rad u poljoprivredi
stvara društveno bogatstvo, jedino je poljoprivreda u stanju da daje prinos koji je veći od nastalih
troškova tzv. neto proizvod.
5. Industrijalizam
Industrijalizam označava fazu privrednog razvoja kada se kapital i radna snaga
sele iz agrarnih aktivnosti u industriju kao vodeći sektor svake nacionalne ekonomije. Četiri modela
industrijalizma: evropski industrijski dualizam, sovjetski model industrijalizacije, modeli dualne
ekonomije namenjeni zemljama u razvoju i ruralna industrijalizacija.
6. Zapadnoevropski industrijalizam i sovjetski model industrijalizacije
- Zapadnoevropski
industrijalizam se javlja u 18. veku kao treći evolutivni stepen kapitalizma kome su prethodile dve
inicijalne faze razvoja – trgovačka i agrarna. Ovaj model praćen je sa dve industrijske revolucije
(parna mašina i električna mašina) dovršen je u Evropi krajem 19. veka i primenjivan je u ostalim
zemljama tržišne ekonomije.
- Sovjetski model industrijalizma
izrađen je tokom 1920-ih u
uslovima veoma zaostale privrede Sovjetskog Saveza. Sam model kao instrument strategije razvoja
privrede konstruisan je prema Marksovoj koncepciji proširene reprodukcije. Često se sreće pod
nazivom «prvobitna asocijalistička akumulacija» za čije ostvarenje je korišćen mehanizam «makaza
cena».
7. Neoindustrijalizam
Neoindustrijalizam u modelima dualne ekonomije koji su namenjeni
zemljama u razvoju javlja se 1950-ih godina kao svojevrsni nastavak sovjetskog tipa industrijalizma.
Opčinjenost industrijalizacijom dovela je do formulisanja novih hipoteza o privrednom razvoju
«zemlja trećeg sveta» uz popularne slogane kao šti su: čeličane su simbol snage nacije i industrija je
simbol bogatstva, poljoprivreda je simbol siromaštva.
8. Neoruralizam
Neoruralizam se javlja u periodu druge polovine 1960-ih i prve polovine 1970-ih
kao reakcija na tretiranje i nepovoljsn položaj poljoprivrede i ruralnih regiona u koncepru
industrijskog razvoja zemalja. Pokazalo se, kao što se i kod nas pokazuje da je nužan novi, drugačiji
pristup razvoja privrede i poljoprivrede (kao višefunkcionalne delatnosti) i ruralnim sredinama (kao
regionalnim centrima privrednog razvoja).
9. Pređeni put od prvobitnog agrarnizma do neoruralizma imao je koje faze?
Merkantilizam
Kameralizam
Fiziokratizam
Industrijalizam
Zapadnoevropski industrijalizam i sovjetski model industrijalizacije, model dualne ekonomije-
ruralna industrijalizacija
10. Definicija ekonomika agrara
Ekonomiku agrara možemo definisati kao primenjenu društvenu nauku koja se bavi zakonitostima
alokacije ograničenih resursa na neograničen broj međusobno konkurentnih alternattiva njihove
upotrebe u proizvodnji, preradi, distibuciji i potrošnji hrane.
11. Zadatak ekonomike agrara
Zadatak ekonomike agrara je da posmatra i opiše pojave unutar
modernog sistema za proizvodnju i distribuciju hrane, da organizuje zapažanja u logične celine I da
tamo gde bude pravilnosti u odvijanju posmatranih pojava formuliše ''zakonitosti''.
12. Objasnite pojam ekonomike agrara koristeći primere iz prakse vezane za pitanje
Prilikom
objašnjavanja šta predstavlja suštinu ekonomskih problema obično se koriste klišei poput ''ne možeš
u isto vreme imati kolač i jesti ga'' i ''nema besplatnog ručka''.
13. Objasnite mikro aspekt problematike agrara
Mikro aspekt problematike agrara počiva na
izučavanju osnovnih zakonitosti individualnog ponašanja proizvođača i potrošača hrane.
14. Objasnite makro aspekt problematike agrara
Makro aspekt problematike agrara podrazumeva
pored razmatranja uticaja usvojenih odluka na nacionalnom nivou, analizu ponude i tražnje na
međunarodnom tržištu agroprehrambenih proizvoda.
15. Objasnite razliku između mikro i makro nivoa izučavanja problematike agrara
Osnovna
razlika između mikro i makro nivoa izučavanja problematike svodi se na dubinu agregacije subjekata
uključenih u analizu. razlikuju se instrumenti ekonomske analize budući da nije isto kada se prati
ekonomika ponašanja pojedinca, grupe ili čitavog društva.
16. Nabrojte pet osnovnih odluka koje treba doneti unutar agroekonomskog sistema u domenu
alokacije resursa Šta, kako, koliko, kada i za koga proizvoditi.
U rešavanju navedenih problema
koriste se sledeća znanja: merenje uticaja promene jedne ekonomske varijable na drugu vrednovanje
ekonomskih resursa korišćenjem koncepta oportunitetnih troškova korišćenje koncepta opadajućih
prinosa – proizvoda ili korisnosti analiziranje korišćenjem principa marginalnosti
