osiguranje   imovine   i   lica,   za  delatnost   dobrovoljnog   penzijskog   i   invalidskog   osiguranja   i
zdravstvenog   osiguranja.   Sličnost   i   razlike   ovih   vidova  osiguranja   u   teoriji   nisu   dovoljno
analizirane, ali se može  uočiti da se radi o tri odvojena sistema sa određenim sličnostima, koje
termin „osiguranje" više ističe nego stoje realno stanje.

Osnovni zakoni koji regulišu osiguranje imovine i lica su, naravno Zakon o osiguranju i

Zakon   o   obligacionim   odnosima,   dok  je  osnovni   zakon   koji   definiše   penzijsko–invalidsko
osiguranje  -  Zakon   o   osnovama   penzijskog   i   invalidskog   osiguranja.   U   Zakonu   o   osnovama
penzijskog i invalidskog osiguranja defmisane su osnove tzv. prvog stuba tj. obaveznog, državnog
penzijskog osigurnja. Osnovna načela koja definišu pomenuti zakon su da su prava iz penzijskog i
invalidskog osiguranja lična prava i da se ne mogu prenositi na druga lica; da prava iz penzijskog i
invalidskog   osiguranja   ne   mogu   zastareti,   osim   prava   na   potraživanje   dospelih,  a  neisplaćenih
iznosa no osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja; da se sredstva obezbeđuju iz doprinosa koji
plaćaju osiguranici i poslodavci; da se sredstva za povećanje obaveza koje nastaju usled sticanja i
ostvarivanja  prava pod  posebnim  uslovima  obezbeđuju  u  budžetu; da  se  prava  iz  penzijskog  i
invalidskog osiguranja obezbeđuju, odnosno ostvaruju preko fondova za penzijsko i invalidsko
osiguranje.

Osnovna prava koja se mogu ostvariti na osnovu ovog Zakona su:



pravo na starosnu penziju - za slučaj starosti; pravo na invalidsku penziju - za slučaj
invalidnosti;



pravo na porodičnu penziju - za slučaj smrti.
Ulaskom Srbije u proces tranzicije, problem finansiranja penzijskih sistema no principu

„međugeneracijske solidarnosti" postao je veoma izražen. Materijalni status osiguranika sve je
lošiji, a funkcionisanje penzijskih fondova u velikoj meri atakuje na budžet Republike Srbije.

Reforma penzijskog sistema je neminovna, ali se pre ulaska u taj proces moraju detaljno

sagledati pozitivni i negativni efekti svakog od mogućih rešenja. Sistem obaveznog penzijskog
osiguranja u Srbiji funkcioniše no principu „pay as you go", tj. trenutno aktivno radno stanovništvo
putem doprinosa finansira penzijske nadoknade trenutnih penzionera. Primena ovakvog sistema
finansiranja dovodi u pitanje postojanje bilo kakvog „fonda", iz razloga što se uplaćeni doprinosi
odmah usmeravaju za isplatu penzijskih nadoknada i to sve preko "prelaznog računa" – fonda.

Na sadašnje stanje penzijskog osiguranja značajnije su uticala demografska kretanja, ali i

dešavanja u nacionalnoj ekonomiji.

Negativni trendovi prirodnog kretanja stanovništva (smanjenje nivoa fertiliteta, povećanje

stope mortaliteta) prisutni su na našem području više decenija, ali su poslednjih nekoliko godina sve
izraženiji. Činjenica da trenutna stopa fertiliteta nije dovoljna za „zamenu generacija" je više nego
poražavajuća.

Permanentno opadanje privrednih aktivnosti počelo je 80-tih godina prošlog veka i

kulminiralo je uvođenjem sankcija Saveta bezbednosti UN i hiperinflacijom početkom 90-tih
godina. Oslabljenu privredu značajno je opteretio i veliki broj raseljenih lica koja su doselila u našu
zemlju nakon ratnih dešavanja. Završni udar na nacionalnu ekonomiju predstavljalo
je bombardovanje od strane NATO-a.

Poslednjih tridesetak godina našu ekonomiju karakteriše propadanje celokupne privredne

aktivnosti, pad životnog standarda, porast nezaposlenosti, nerazvijenost tržišta rada, neefikasnost
zakonodavstva i značajni politički pritisci.

Prethodno opisana demografska kretanja i stanje nacionalne ekonomije negativno su uticala

na dešavanja u obaveznom penzijskom osiguranju:



Konstantno se povećava broj korisnika penzijskih nadoknada

U 2002. godini odnos broja aktivnih osiguranika i korisnika penzijskih nadoknada iznosio je

1,16. Ovakav odnos uslovljen je kako nepovoljnim prirodnim kretanjem stanoviništva i liberalnim
uslovima penzionisanja, tako i sve većim brojem radno sposobnih stanovnika angažovanih u „sivoj
ekonomiji" (stanovništvo koje nije prijavljeno i ne plaća doprinose). Ne može se izostaviti činjenica
daje visok procenat korisnika invalidskih (31,6%) i porodičnih penzija (24%) u odnosu na ukupan
broj korisnika. Bitno je napomenuti daje odnos aktivnih osiguranika i korisnika penzijskih
nadoknada koji omogućava normalno funkcionisanje penzijskog sistema 3,5:1 (ovaj odnos u
našoj zemlji je postojao 1981. godine nakon čega je usledio do permanentni pad).

Jedno od mogućih rešenja problema bilo bi povećanje starosne granice za odlazak u penziju.

Međutim, takvo rešenje bi sa sobom povuklo problem zapošljavanja mladih ljudi, tj.
problem nezaposlenosti.



Postojanje veoma visokog odnosa prosečne penzijske nadoknade i prosečne zarade

Odnos prosečne penzijske nadoknade i prosečne zarade kreće se preko 70%, što je u

poređenju sa drugim zemljama sveta izuzetno visok procenat (Nemačka 45,2%, Makedonija 42,8%,
Velika Britanija 38%, SAD 34,7%).

Poseban problem predstavlja činjenica da se značajan deo (oko 40%) ukupnog iznosa za

penzije   isplaćuje   neposredno   iz  budžeta,  a  preostalih   oko  60%  iz   doprinosa   koje   plaćaju
osiguranici   i   poslodavci.   Kada   se   uzme   u   obzir   realna  činjenica   da   se   značajan   deo   budžeta
prethodnih godina obezbeđivao iz sredstava koja su dobijena od privatizacije, postavlja se logično
pitanje  šta će biti kada se uskoro  završi  privatizacija putem prodaje  preduzeća  i kada nestane
značajan izvor „punjenja" budžeta.

Izmenom načina indeksacije penzijskih nadoknada moglo bi se postići smanjenje odnosa

penzijske nadoknade i prosečne zarade.



Iznos penzijskih nadoknada je izuzetno nizak

Penzijske nadoknade su na nivou egzistencijalnog minimuma. U 2002. godini oko 60%

korisnika penzijskih nadoknada je primilo nadoknadu manju od prosečne. Takođe, neophodno je
napomenuti i postojanje kašnjenja u isplati penzijskih nadoknada.



Visoke stope doprinosa

Stopa doprinosa je no Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju (iz 2003. godine)

povećana sa 19,6% na 20,6% (10,3% na teret poslodavca i 10,3% na teret zaposlenog). Međutim
povećanje stope nije doprinelo rešenju problema finansiranja fondova, već je imalo potpuno
suprotan efekat – evaziju doprinosa. Do ovoga je došlo iz razloga otežanog funkcionisanja velikog
broja preduzeća, koja imaju velikih poteškoća oko isplate zarade, ali i zbog postojanja sive
ekonomije.

Posmatrajući funkcionisanje penzijskog osiguranja u ovakvim uslovima, nameće se

činjenica daje postojeći sistem u krizi i daje neophodno sprovođenje reforme. Reforma treba da
obuhvata:



sprovođnje paketa mera koje bi od sistema obaveznog osiguranja stvorile ekonomski održiv,
fiskalno podnošljiv sistem koji je u funkciji ekonomskog razvoja. Ove mere bi se, između
ostalog, odnosile na izmenu obračuna penzijskih naknada i povećanje starosne granice za
sticanje prava za korišćenje nadoknade, stoje doneklo ostvareno izmenom Zakona u oktobru
2005. godine u Narodnoj skupštini Srbije;