МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ

Висока школа за менаџмент и бизнис - Зајечар

Струковне студије

Социологија пословања

Тема

: Глобализација, појам, позитивне и негативне стране

Ментор: Студент:

мр Милица Пауновић Маја Радоњић

Број индекса: S/403/12

Садржај

1. Увод ..................................................................................................................... 3

2. Појам и настанак глобализације ..................................................................... 3

3. Дефинисање глобализације ...........................................................................

4. Глобализација као процес ............................................................................

5. Основне димензије глобализације .................................................................

6. Носиоци глобализације ...............................................................................

7. Позитивне и негативне стране глобализације ..............................................

8. Закључак .....................................................................................................

9. Литература ..................................................................................................

За глобализацију се може рећи да је последица развоја науке и савремене технологије
(пре свих Интернета, рачунара и осталих елемената савремене информационо-
комуникационе технологије), слободне тржишне економије, демократије и поштовања
људских права и др. Глобализација је омогућила и слободно кретање капитала, робе,
информација и људи кроз ширење и укидање граница.

Глобализација је сложена појава која има своју еколошку, културолошку, друштвену,
економску,   политичку   и   хуману   страну.   Предводници   процеса   глобализације   су
најразвијеније земље, пре свих Америка, земље Европске Уније и Јапан. То су земље
које   се   налазе   у   тзв.   постиндустријској   фази   развоја   коју   карактерише   развој
савремених технологија, савремених економских и социјалних односа и политика. Ове
земље су толико моћне да се њихове активности не осећају само на националном, већ и
на регионалном и глобалном нивоу. Земље које су предводници глобализације уједно
имају и водећу улогу у светској размени роба, капитала, знања и информација. Њихов
развој показује да су први елементи процеса глобализације старијег датума и да сежу у
даљу  прошлост  у  којој  су  управо  ове  земље  оснивале и  успостављале колонијалне
поседе   у   новооткривеним   прекоокеанским   земљама   и   другим   мање   развијеним
сировинама   богатим   земљама.   Ове   земље   су   прве   интернационализовале   своје
економије   и   пословале   преко   великих   трговачких   предузећа   која   су   прерасла   у
транснационалне компаније (нпр. Источноиндијска компанија) и које су на тај начин
ускоро   постале   најважније   полуге   светске   трговине.   Брзо   ширење,   односно
глобализовање   трговине   пратило     је   ширење   односно   глобализовање   и   економије,
односно производње.

Двадесети век је период у коме је настао процес глобализације какав данас познајемо.
Ако изузмемо насилне покушаје глобализације, као што су били Први и Други светски
рат, процес глобализације интензивно је започео после Другог светског рата посебно у
Европи, чији су политичари из чисто прагматичних разлога имали визију њеног
уједињења. Основа на којој је настала Европска унија заснива се на четири слободе,
слободан проток људи, знања, капитала и роба и очигледан је пример глобализације.

Током читавог двадесетог века оснивањем разних наднационалих организација и тела,
а посебно развојем транснационалних корпорација текао је процес глобализације. Пад
гвоздене завесе, крах комунизма у источној Европи и политичке промене почетком
деведесетих година двадесетог века само су убрзали процес глобализације који је већ
имао изграђену контуру и јаке темеље. Зато не изненађује што се процес глобализације
везује управо за Сједињене Америчке Државе, као супер силе која је највише заслужна
за победу западног капиталистичког система у хладном рату. Управо је Америка земља
која највише намеће и инсистира на стварању глобалног тржишта, односно укидања
свих локалних граница и повлачења државе из привреде путем либерализације.

Иако уједињење Европе, распад комунистичког система и хегемонију Америке многи
виде   као   основни   фактори   убрзања   процеса   глобализације,   постоји   и   многи   други
фактори   мање   или   више   аутономни   који   су   такође   допринели   убрзању   процеса
глобализације.   Убрзању   процеса   глобализације   значајно   је   допринело   стварање
јединственог медијског простора (помоћу сателитске телевизије и Интернета), али и

појаве као што су глобализација финансијског тржишта, пребацивање новца из једне
земље у други електронским путем, организација производње која се одвија у више
земаља, глобални изазови и проблеми (климатске промене, миграција становништва,
ратни сукоби у неразвијеним земљама или међуетнички сукоби, јачање организованог
криминала и др), смањивање трошкова транспорта робе и превоза људи и друге појаве
и процеси који су допринели настанку и развоју процеса глобализације и које најчешће
представљају и њен саставни део.

Глобализација је процес који је узео толико маха да га је немогуће избећи, а вероватно
и зауставити. Томе у прилог иде и све бржи развој савремене технологије засноване на
знању, посебно информационе која доводи до тога да цео свет постаје глобално село и
да се новости, информације, знање, култура и друштвени односи развијају тако да
попримају глобални карактер. Стварање отвореног глобалног тржишта намеће високе
захтеве у погледу квалитета, ефикасности, иновативности како пред предузећа тако и
пред поједине привреде. Глобализација је посебно значајна за мале земље које због
своје величине су усмерене на сарадњу са другим земљама. Зато је њима битно да буду
део економских и политичких интеграција, како би могле да имају приступ најновијим
достигнућима економије засноване на знању и како би биле део политичког система
који може да обликује и усмерава дешавања у свету, од економских, преко политичких
до еколошких и културних. Једна од карактеристика процеса глобализације је да Владе
појединих држава имају све мање моћи да директно обликују живот у својим земљама
јер се многе одлуке, правила и стандарди доносе на глобалном, наднационалном нивоу.

Као   што   смо   већ   навели,   иако   је   термин  глобализација  новијег  датума,   историјски
посматрано поједини елементи глобализације сежу у далеку прошлост. На пример, ако
је тачна теза да се људска врста прво појавила на једном месту тј. у једном региону и
да   се   онда   у   таласима   миграција   раширила   на   остале   континенте,   онда   прву
глобализацију   представљају   управо   те   миграције.   То   значи   да   је   први   облик
глобализације имао карактеристике демографског ширења.

Други облик глобализације, везује се за стварање услова за прекоморске пловидбе и
назива се саобраћајна глобализација. Њен значај је изузетно велики јер је омогућила
прво право повезивање целог света и то у разним областима (у трговини, култури,
технологији). Саобраћај је омогућио мешање различитих народа, ширење појединих
култура, вера, знања, производа и сл. али и заразних болести, потчињавање једних
другима, пљачке, отимачину и др.

Историјски гледано, трећи велики корак у процесу глобализације је настао
проналаском телеграфа, а затим и осталих напреднијих средстава за повезивање попут
радија, телефона, телевизије, Интернета. Зато се може говорити о глобализацији путем
комуникација, а у савременом смислу и о информатичкој глобализацији јер је она
најбоље успела да створи глобалну повезаност међу људима.

Глобализација  није спонтан и случајан процес  настао сам од себе. Одвијање процеса
глобализације   захтева  стално   улагање   у   знање,   технологије,   истраживање   и   развој,
културу,   уметност   и   др.  Уколико   неко  једном   почне   да  заостаје  у   процесу