Sadržaj
UVOD
....................................................................................................................................3
1. MORAL
.........................................................................................................................5
1.1.Pojam i poreklo morala....................................................................................................5
1.1.1. Moral i običaj...............................................................................................................6
1.1.2. Moral i pravo................................................................................................................6
1.2. Osnovne karakteristike morala........................................................................................6
2. RADNI MORAL KAO OBLIK MORALA
...................................................................8
2.1. Pojmovno određenje radnog morala................................................................................8
2.1.1. Moral i radni moral.......................................................................................................9
2.2. Motivacija za rad i radni moral.......................................................................................9
2.3. Norme radnog morala....................................................................................................11
3. POSLOVNA ETIKA
......................................................................................................12
3.1. Nastanak i razvoj etike..................................................................................................12
3.2. Predmet poslovne etike.................................................................................................13
3.2.1. Poslovni moral kao deo poslovne etike......................................................................13
ZAKLJUČAK
.....................................................................................................................15
LITERATURA
...................................................................................................................17
Uvod
Nastanak morala vezan je za istorijski period u kome dolazi do razvitka društvene svesti
čoveka. Moral je svoju osnovu našao u ranim društvenim odnosima, religiji, običajima, kao
i tadašnjim shvatanjima čoveka i njegove egzistencije. U okviru tih odnosa razvile su se
određene norme ponašanja koje su determinisale i prožimale celokupan društveni sistem. U
skladu sa ovim, vrednovani su ljudski postupci. Oni koji su se uklapali u društvene kalupe,
bili su prihvaćeni od strane većine. Pojedinci koji nisu poštovali društvene standarde, bivali
su okarekterisani kao nepoželjni ili loši.
Moral je skup pravila o ponašanju i međusobnim odnosima ljudi koja je izgradila i usvojila
neka društvena zajednica. Moral nas najčešće asocira na čestitost i poštenje ali i na kvalitet
ljudskog delovanja.
Na moral se gleda kao na svest o dužnostima, kao na spremnost za vršenje nekih zadataka,
kao na disciplinu, samopouzdanje, hrabrost.
Tokom svoje evolucije čovek je najpre živeo u malim grupama gde je bilo potrebno
uskladiti svoje potrebe sa potrebama drugih. Na osnovu iznalaženja rešenja za to,
formirana su pravila ljudskog ponašanja i nastala je filozofska disciplina etika.
Pod poslovnom etikom se podrazumevaju principi i pravila ponašanja zasnovana na opštoj
i poslovnoj kulturi, koji dominiraju u interpersonalnoj komunikaciji. To je poslovna
komunikacija koja je nastala iz odnosa poslovne kulture i etike u poslovanju..
Dakle, predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponašanja u svim poslovnim
aktivnostima usmerenim ka uspešnom i profitabilnom biznisu. Norme su utemeljene na
vrednostima koje se zasnivaju na osnovnim etičkim principima, njihov sadržaj se izražava
sudovima o dobrom i lošem, uspešnom i neuspešnom poslovnom ponašanju..
U okviru predstojećeg seminarskog rada akcenat je na poslovnom moralu i poslovnoj etici.
Poslovni moral je veoma obuhvatan i kompleksan fenomen, jer u njegov sastav ulaze ili se
podrazumevaju različite pojave. Njegov osnovni sadržaj i smisao vezani su vezani za
uzročne odnose rada i morala, ali i za posledice po ličnost učesnika u procesu rada, kome
je rad egzistencijalni uslov života, a moral čvrsta veza između društva i integriteta njegove
ličnosti. Njegovo značenje upućuje na višeslojnost moralne prirode koja ga karakteriše.
1. Moral
1.1. Pojam i poreklo morala
Moral je nastao sa nastankom ljudskog društva. Svoj razvoj beleži u skladu sa dostignutim
nivoom društveno – ekonomskog razvoja, civilizacije. Reč moral je latinskog porekla
( mos, moris, moralis) i znači običaj i narav. Moral je skup nepisanih pravila i običaja koji
utvrđuju međuljudske odnose i prosudjuju šta je dobro a šta loše. Definiše se kao oblik
društvene svesti, sistem običaja, navika, normi. Moral je relativan, jer nije isti u svim
društvenim grupama i istorijskim periodima. Centralne vrednosti morala su: dobro,
ispravno i pravedno.
Moralna norma nastala je veoma davno, još u prvobitnoj zajednici. Tokom svoje evolucije
čovek je, najpre živeo u malim grupama. Boraveći i živeći u grupi, prvobitni čovek je
neminovno sebi postavljao dva pitanja:
kakav treba da budem ja, da bi drugi ljudi i ja bili
srećni
i
kakvi treba da budu drugi da bih ja bio srećan
i da bi moja sreća uopšte bila
moguća?
Na osnovu takvih razmišljanja formirana su pravila ljudkog ponašanja, nastala je
filozofska disciplina – etika, koja izučava smisao i suštinu ljudskog postojanja, smisao
kodifikacije normi ponašanja da bi ljudi pre svega bili srećni.
Emil Dirkem govori o moralu kao nematerijalnoj, mentalnoj društvenoj cinjenici koja ima
svoju internu dimenziju, jer se sastoji od ponašanja i mišljenja, i eksternu – budući da utiče
i prisilno. Moral (,,zainteresovanost za drugo, a ne samo za sebe’’) predstavlja zajedničku
svest: usvajaju se iste vrednosti, svi kažnjavaju, a što je veći broj uvređenih, izvesnija je i
kazna.
Moral se najčešće određuje kao oblik društvene svesti koji reguliše odnose među ljudima
i koji uslovljava ponašanje pojedinca kao ličnosti kako da postupa u sredini u kojoj živi.
Moral predstavlja onu unutrašnju snagu ličnosti koja se kao savest u svom ponašanju
pretvara u snažno osećanje dužnosti i odgovornosti.
1
Kao skup pravila ponašanja, moral se zasniva na normama o dobru i zlu, a manifestuje se u
vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka, u smislu koje je ponašanje dostojno čoveka
a koje nije, koje je vredno a koje se može označiti kao bezvredno, koje se odobrava a koje
se osudjuje. U skladu sa moralnim normama, a u sklopu složene komunikacije koja se
odvija u društvu, ljudi formiraju svoje ličnosti, karaktere i osobine, usmeravaju svoju
motivaciju i delovanje, vrednuju i sude sebi i drugima.
1
Damnjanović P. : Korporativna etika, Visoka škola strukovnih studija, Čačak, 2012,str 18.
Moral je oblik društvenosti, jer
,,onaj ko ne može da živi u zajednici, ili kome ništa nije
potrebno, jer je sam sebi dovoljan, nije deo države, te je zver ili bog’’
, poruka je
Aristotela.
2
Po Frojdu, norme koje društvo definiše, posebno one kojima se određena ponašanja
zabranjuju, ličnost samo delimično usvaja, pa tako ne mogu ni postati deo unutrašnje
strukture ličnosti. Sigmund tvrdi, imajući u vidu nagonsku, impulsivnu stranu ljudske
prirode, da je potpuna harmonizacija moralne svesti, kao oblika društvene cenzure, i svesti
pojedinca gotovo nedostižna.
Prema tumačenjima Hristovih učenja,
„moralnost je dobrota prema slabijima“.
Niče je
definisao moralnost kao
„smelost jačih“
, a Platon kao „
stvaralačku harmoniju celine“.
3
Moral kao objektivna društvena pojava konstituše pre svega skup pravila ( normi, merila)
koja regulišu ponašanje članova jedne društvene zajednice, a zatim skup stvarnih navika
ponašanja.
1.1.1. Moral i običaj
Običaj je najstarija forma regulisanja društvenih odnosa i ponašanja. U početnim fazama
razvoja ljudskog društva, stihijski su nastala brojna pravila kojima su regulisana
najraznovrsnija ljudska ponašanja. Jednom ustaljena pravila vremenom okarakteriše
odsustvo svesti o njihovoj svrsi i razlozima zbog kojih postoje. Stihijski nastala običajna
pravila vezana su za animizam, kult i magiju. Nastaju iz potrebe da se ovlada prirodom i
društvenim procesima. Zato je običaj u svojoj osnovi navika ili praksa koja se formira i
postoji kao rezultat trajne predstave. Brojni običaji vremenom prerastaju u moralne norme.
Upravo zbog toga, postoji opravdanje za tvrdnju da se poreklo morala može naći u
običajima.
4
1.1.2. Moral i pravo
Pravo i moral se sadržinski razlikuju, ali se u izvesnoj meri i dodiruju. Razlikovanje prava i
morala je najvidljivije u odnosu na sankciju. Naime, sankcija za prekršaj moralnih normi
se uglavnom izražava kao
spontana reakcija
društva (uže ili šire sredine), u nekim
varijantama predviđala je i isključenje iz društva, što se ipak razlikuje od
organizovane
prinude
od strane države radi sprovodjenja pravnih normi. Isto tako, moralna dužnost i
pravna obaveza nisu uvek u skladu jer određena pravna radnja može svoj izvor da pronadje
u motivima koji su čak nemoralni, a da sa pravnog stanovišta ipak bude ispravna.
Medjutim, pravo u određenim situacijama može da bude na čak i višem stičkom nivou u
odnosu na određeni moralni sistem.
1.2. Osnovne karakteristike morala
2
Ratković –Njegovan B. :
Poslovna etika
, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2008, str 23.
3
Tripković M : Sociologija, Futura publikacije, Novi Sad, 1998, str 121.
4
www.link-elearning.com
