ТЕОРИЈСКО ОДРЕЂЕЊЕ ЕНЕРГЕТСКЕ БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
РЕЗИМЕ:
У раду су приказане заједничке тачке безбедности и енергетике у савременом свету. Извршен је приказ дела
доступних дефиниција енергетске безбедности, као и критике које се могу дати на овај концепт. На основу
постојећих дефиниција изведена је свеобухватна дефиниција енергетске безбедности Републике Србије.
Кључне речи: енергетска безбедност, енергија, нафта, гас, електрична енергија.
УВОД
Иако се значај енергије почео наслућивати још у првом светском рату, ова тематика је своје данашње
обрисе почела да добија тек након нафтних шокова седамдесетих година. Од тада значај енергије
константно расте. Део аутора који се бави овом проблематиком сагласан је да се ради о новом концепту,
који има за циљ да укаже на растући значај енергије. У објашњењу овог концепта, као и већине других
друштвених појава, јавио се низ проблема везаних за дефинисање и ограничавање поља интересовања. Кроз
прве две целине рада извршено је увођење у проблематику, најпре кроз разграничавање поља енергететике
и безбедности везане за енергију, а затим кроз приказ историјског развоја значаја енергије, првенствено
нафте у свету. Трећа целина даје приказ дефиниција аутора који су се бавили овом проблематиком, а затим
и критике тако постављеног концепта. Кроз последњу целину извршено је извођење дефиниције енергетске
безбедности примењиве на Републику Србију.
„ЕНЕРГИЈА”-ЕНЕРГЕТСКО ИЛИ БЕЗБЕДНОСНО ПИТАЊЕ
Мултидисциплинарност енергетике омогућила је различит приступ научницима и стручњацима многих
профила
1
. Тако је и део енергетских тема, у безбедносном сектору препознат као безбедносна проблематика.
За разлику од енергетског, стручњаци из безбедносног сектора третирају само оне врсте енергије које
испољавају одређене утицаје на безбедност. Према Симурдићу
2
гас и делимично нафта су два кључна
енергента у савременим светским догађајима када се говори о односу безбедности и енергетике. Наведеним
нису искључени остали енергенти, али им је дат мањи значај. Према Yerginu
3
разматрање енергетске
безбедности поред проблематике нафте и гаса обухвата и електричну енергију.
Укључивањем електричне
енергије за област енергетске безбедности везују се угаљ, хидропотенцијали, нуклеарна енергија,
обновљиви извори енергије и сви други енергенти помоћу којих се производи електрична енергија. Ова три
елемента представљају главну везу енергетског и безбедносног сектора (слика 1).
Слика 1. Упрошћен графички приказ односа Безбедности и Енергетике
1
Đajić, N. 2002.
Energija za održivi svet
. Beograd: Rudarsko geološki fakultet. pp. 4.
2
Simurdić, M. 2009. “Gasna kriza i energetska bezbednost“.
Međunarodna politika.
vol. 60. no. 1133. pp. 48.
3
Yergin, D. 2006. “Ensuring Energy Security“.
Foreign affairs
. vol. 85. no
.
2. pp. 70.
Оно што даје безбедносну карактеристику енергетским питањима је утицај наведених енергената на стање
безбедности. У прилог њиховом утицају на безбедност највише говоре последице до којих је долазило услед
криза у снабдевању - нафтне и гасне кризе, као и несташице електричне енергије
4
. Зависно од дужине и
интензитета кризе долазило је до већих или мањих последица по безбедност, индиректних или директних.
Најзначајније од њих које су указале на везу енергетских и безбедносних проблема догодиле су се
седамдесетих година прошлог века, када је реч о нафти, односно у првој деценији овог века када је реч о
гасу. Када је реч о прекидима снабдевања електричном енергијом један од најзначајнијих је прекид
напајања који се догодио 1977. године у Њујорку, када је на хиљаде људи изашло на улице, разбијало
излоге, пљачкало, палило и уништавало
5
. Међутим, овде је важно напоменути да су последице од наведених
криза директно утицале на развијени, западни свет, што опет даље указује да је степен развијености повезан
са енергијом. У прилог томе Ковач и Стојковић истичу да је енергија предуслов економског развоја
6
. Oвде је
даље могуће закључити да је већи део претходног везан за поглед запада на свет, што оставља дилему да ли
је узајамна веза приказана на слици 1. у потпуности исправна.
На слици 2. приказана је потрошња електричне енергије у свету, са које се могу видети региони (нпр.
Африка) који троше чак и пет до 20 пута мање електричне енергије него најразвијенији (САД). Отуда је
могуће поставити нов проблем, да ли у таквим регионима постоји веза између електричне енергије и
безбедности, посебно ако се зна да на земљи и даље постоје људи који не користе електричну енергију.
Слична ситуација је и са нафтом, а посебно гасом који се у већем делу света још увек посматра као нова
врста енергије.
Слика 2: Electricity Consumption / Population
7
Досадашња анализа указује да постоји веза између енергије и безбедности, али да „At different time, in
different countries the crucial elements of energy security will vary“
8
. Структура и интензитет те везе своје
извориште имају у степену развоја посматране државе/региона, односно у степену зависности виталних
функција датог друштва од енергије односно појединачних енергената, као и од тренутка посматране
анализе. Када је реч о Србији, нафта, гас и електрична енергија могу се сматрати кључним елементима
енергетске безбедности.
ИСТОРИЈСКА ПЕРСПЕКТИВА
Зачетак данашњих енергетских проблема, али и једна од највећих прекретница у развоју људског друштва је
откривање нафте. Прва употреба нафте у енергетске сврхе забележена је у петролејским лампама за
4
Božanić, D. 2011.
Energetska bezbednost Republike Srbije.
Beograd: Fakultet političkih nauka. pp. 9-11.
5
Blackout History Project. Available at:
http://blackout.gmu.edu/events/tl1977.htlm
(Accessed on 18.05.2011.).
6
Kovač, M. and Stojković D. 2009.
Strategijsko planiranje odbrane.
Beograd: Vojnoizdavački zavod. pp. 95.
7
International Energy Agency. Available at:
http://www.iea.org/country/maps.asp
(Accessed on 22.01.2013.).
8
Barton, B, Redgwell, C, Rønne, A. and Zillman, D.N. 2004.
Energy Security: Managing Risk in a Dynamic Legal and Regulatory
Environment.
Oxford: Oxford University Press. pp. 5.
