Еколошки потенцијали и ризици

Еколошки потенцијали су:
1.

заштићена природна добра (национални пракови, природни резервати, научно-истраживачки

резервати, парк шума, споменик...итд)
2.

водни потенцијал (воду загађују комуналне отпадне воде, депоније, сметлишта, агрохемијска

средства...али планским решењима је предвиђена заштита водотокова)
3.

квалитетно пољопривредно земљиште (пољопривредно земљиште је угрожено депонијама,

сметлиштима, смањује се укупно пољопривредно земљиште и сл., а постојање квалитетног
пољопривредног земљишта је важно пре свега за опстанак људи)
4.

обновљиви извори енергије (соларна енергија, хидроенергија, енергија ветра, ...)

Еколошки ризици су:
1.

сеизмички (земљотреси)

поплаве

клизишта, одрони, ерозија

индустријски хазард и ризик

Планирање и уређење простора са становишта обезбеђења заштите од већих непогода, саставни је
део просторног и урбанистичког планирања. Степен угрожености простора природним непогодама и
технолошким удесима је битан чинилац при избору локације и планирању намене коришћења
земљишта, при одређивању степена концентрације физичких структура и инфраструктурних
објеката. Ризици од природних непогода и технолошких удеса могу представљати ограничавајући
фактор просторног развоја, те им се у изради просторних и урбанистичких планова мора посветити
посебна пажња.

Простор као ресурс

Простор   је   јединствена,   недељива   целина   физичких   услова,   природних   и   створених   ресурса   и
вредности. Пошто у простору постоје различити системи ни један од њих не може да се развија и
егзистира сам, независно од осталих и изван конкретног простора.Простор је основни општи ресурс
постојања,   опстанка   и   развоја   људског   друштва.   Он   је   ограничен   и   диференциране   вредности.
Ограниченост онемогућава једнаку приступачност и расположивост за све кориснике. Са све већом
оскудношћу расте значај простора као ресурса. Због диференцираности простор има различиту
вредност и тежњу. Коришћење и организација простора имају временску и друштвену димензију.
Свака   промена   у   простору   доводи   до   прерасподеле   богатства   и   моћи   у   друштвеној   заједници.
Коришћење   простора   представља   инхерентно   конфликтну   ситуацију,   јер   не   постоје   изгледи
равноправне деобе између потенцијалних корисника.

Утицај односа државе и тржишта на просторно планирање

Усклађивање односа улоге државе и тржишта сматра се кључним управљачким проблемом
данашњице. После периода дерегулације, депланификације и децентрализације, почетком
деведесетих година у развијеним државама запада почело је јачање регулативне улоге државе,
селективне репланификације и рецентрализације у одлучивању.

Интегрални приступ у просторном планирању

Интегрални приступ усмеравању развоја је неоспоран. Разлике се јављају у погледу разграничења
појединих врста планирања (просторног, економског, социјалног, еколошког...) и планирања у односу
на друге механизме регулације, као и операционализације интегралног приступа. На ово је утицао
помак у разумевању развоја, када се, после доминације концепта економског раста, у први план
стављају:   квалитет   живота   и   животне   средине,   рационално   коришћење   општих   и   појединачних
ресурса, социјална правичност у дистрибуцији ресурса и добара и могућност избора садашњих и
будућих генерација.  Све су израженије тенденције интегрисања просторног и еколошког у један вид
планирања, за који се очекује да ће имати координирајућу и интегришућу улогу у планирању и
усмеравању развоја. Оваква очекивања заснована су на нужности интегралног приступа планирању
и контроли коришћења недељивог и ограниченог простора. У том правцу су усмерени и напори ЕУ да
у   интерактивном   процесу   обезбеди   интегративну,   мултисекторску   и   усмеравајући/индикативну
стратегију свог просторног развоја.

Намена површина

Када се говори о

коришћењу простора

, као планској категорији, разликују се стварни „начин

коришћења простора“ и планирана „намена простора“.
Планирана намена

простора

може се дефинисати као синтеза изабраног скупа циљева , постојећег

начина   коришћења   простора   и   будућих   потреба   за   простором   за   развој   појединих   функција   и
активности, расположивих средстава за имплементацију и очекиваних ефеката на квалитет живота,
рационално   коришћење   и   очување   расположивих   природних   и   створених   ресурса   и   заштиту
природних и културних добара.
Како се у просторном (укључив и урбанистичко) планирању коришћење простора исказује преко
земљишних јединица, то се и планирана намена простора у графичком облику исказује као  „план
намене површина“. To  значи да је план намене површина најзначајнији и завршни корак планске
синтезе,   којим   се   усклађују   организација   и   коришћење   простора   са   захтеваним/пожељњим
квалитетом живота. У планирању намене простора у употреби су различити појмови за одређивање

намене површина: „

обавезна“ намена, „основна“ намена, „преовлађујућа“/“претежна“ (код нас

„мешовита“ намена), „пожељна“ намена, „резервисана“ намена, „неодређена“ намена. У нашој пракси
у примени су прва два, мање и трећи појам.

6. Резервисање простора

Појам

резервисање простора

односи се на заштиту простора на одређени временски период, или

временске интервале (етапе), до реализације планиране намене. Овом појму у планерском смислу
највише одговара појам „основне“ намене, у неким случајевима и „преовлађујуће“ и „резервисане“
намене површина. Пре, или по истеку, одређеног временског рока за резервисан простор се, на
основу ре-евалуације планских циљева и одлука, резервисање може продужити за исту или неку
другу намену, или окончати прихватањем постојећег начина коришћења простора.
Резервишу се простори планирани за: експлоатацију необновљивих (пример лигнита) и делимично
обновљивих природних ресурса (пример изворишта вода), изградљу инфраструктурних система и
објеката и других јавних/општих добара, а у неким случајевима и простори за неке будуће, још
неопознате намене (на пример, резервни простор за ширење насеља).



шума и шумског земљишта

селективна заштита

заштитних зона око подручја заштићеног природног или културног наслеђа и подручја

појединих природних ресурса, ради елиминације или смањења негативних утицаја и загађења из
окружења (у заштитној зони подручја природног наслеђа, воденим басенима, заштитним шумама и
сл.)

заштита периурбане зоне, ради обезбеђења њенњ заштитне ф-је од неконтролисаног

ширења града, комбиноване са контролисаним и селективним развојем рекреативних,
пољопривредних и других комплементарних активности и ф-ја;
3)

санацију и обнову

деградираних површина и предела пољопривредног и/или шумског земљишта и вода

(рекултивација земљишта и обнова предела после површинске експлоатације минералних и
енергетских сировина, конверзија земљишта напуштеног, деградираног пољопривредног у шумско
земљиште)

урбаних и руралних подручја ради заштите и повећања квалитета живота у насељима и

рационалног коришћења расположивих створених ресурса (рециклажа напуштеног земљишта, равој
концепта „компактног“ града и сл). Индиректно, овим начином се штите природниресурси од ширења
урбаних насеља.

10. Шта чини еколошку мрежу

Еколошку мрежу чине:
1.

еколошки значајна подручја

еколошки коридори

који повезују еколошки значајна подручја на простору Републике

Србије, као коридори од националног значаја и еколошки коридори који омогућују повезивање са
еколошким мрежама суседних земаља, у складу са међународним прописима као еколошки
коридори од међународног значаја,
3.

заштитна зона тамо где је потребна

да штити еколошки значајна подручја и еколошке

коридоре од могућих штетних сполних утицаја.

11.Заштићена природна добра

Заштићена природна добра су:

1) заштићена подручја

строги резерват природе; специјални резерват природе; национални парк; споменик
природе; заштићено станиште; предео изузетних одлика, парк природе;

2) заштићене врсте

строго заштићена дивља врста; заштићена дивља врста;

3)покретна заштићена природна докумета.

.Заштићена подручја

су подручја која имају изражену геолошку, биолошку, екосистемску и/или

предеону разноврсност и која су значајна као станишта врста птица и др.миграторних врста
значајних у складу са међународним прописима и могу се прогласити за заштићена подручја од
општег интереса.
*Могу се прекогранично повезивати са заштићеним подручјима суседних држава
*План њиховим управљањем и мере заштите подручја које је прекогранично повезано, споразумно
се утврђује с надлежним органима те државе, уз сагласнот Министарства.

Строги и специјални резерват природе

Строги резерват природе је подручје неизмењених природних одлика са репрезентативним

природним екосистемима, намењено искључиво за очување изворне природе, генског фонда,
еколошке равнотеже, праћење природних појава и процеса, научна истраживања којима се не
нарушавају природна обележја, вредности, појаве и процеси.

Специјални резерват природе (СРП)

је подручје са неизмењеном или незнатно измењеном

природом,   од   нарочитог   значаја   због   јединствености,   реткости   или   репрезентативности,   а   које
обухвата станиште угрожене дивље врсте биљака, животиња и гљива, без насеља или са ретким
насељима у којима човек живи у складу са природом, намењено очувању генског фонда, еколошке
равнотеже,   праћењу   природних   појава   и   процеса,   научним   истраживањима   и   образовању,
котролисаним посетама и очувању традиционалног начинаживота. СРП може бити: флористички,
миколошки,   шумске   и   друге   вегетације,   зоолошки   (орнитолошки,   ихтиолошки   и   др.),   геолошки,
палеонтолошки, хидрогеолошки, хидролошки и др.

У строгом и специјалном резервату природе забрањео је вршити радње и активности и обављати

делатности које могу нарушити због којих су проглашени заштићеним природним добром (брање и
уништавање биљака, узнемиравање, хватање и убијање животиња, увођење нових биолошких врста,
мелиорацијски радови, разни облици привредног и другог коришћења и слично).

Посећивање строгог и специјалног резервата природе у циљу образовања може се вршити на

основу дозволе коју издаје управљач заштићеног подручја.
Мере заштите ближе се одређују актом о проглашењу заштићеног подручја.

Национални парк

је подручје са већим бројем разноврсних природних екосистема од националног

значаја,   истакнутих   предеоних   одлика   и   културног   наслеђа   у   коме   човек   живи   усклађено   са
природом,   намењено   очувању   постојећих   природних   вредности   и   ресусрса,   укупне   предеоне,
геолошке и биолошке разноврсности, као и задовољењу научних, образовних, духовних, естетских,
кутурних,   туристичких,   здравствено-   рекреативних   потреба   и   осталих   активности   у   складу   са
начелима заштите природе и одрживог развоја.
У националном парку дозвољене су радње и делатности којима се не угрожава изворност природе,
као   и   обављање   делатности   које   су   у   функцији   образовања,   здравствено-   рекреативних   и
туристичких потреба, наставка традиционалног начина живота локалних заједница, а на начин којим
се не угрожава опстанак врста, природних екосистема и предела, у складу са овим законом и планом
управљања који доноси управљач. Шумама у НП газдује правно лице које управља НП-ом. Мере
заштите НП и начин његовог коришћења, ближе се одређују посебним законом.

живота и начелима одрживог развоја. Мере заштите ближе се одређују актом о проглашењу
заштићеног подручја.

2. заштићене врсте

(дивље врсте које су угрожене или могу постати угрожене, а које имају посебан

значај са неког аспекта, штите се као строго заштићене дивље врсте или заштићене дивље врсте).

Строго заштићеном дивљом врстом може се прогласити: *крајње угрожена дивља врста; *врста

ишчезла у РС; *угрожена дивља врста; * реликтна врста; *ендемит; *стеноендемит; * међународно
значајна и заштићена дивља врста; *врста којој је из других разлога потребна строга заштита.

Заштићеном дивљом врстом може се прогласити: *ендемична врста, *реликтна врста, *рањива

дивља врста, *индикаторска врста, * међународно значајна и заштићена дивља врста; * врста која
није угрожена али која се због њеног изгледа лако може заменити с угроженом врстом.

Заштићене врсте у смислу овог закона одређују се на основу националних и међународних црвених
листа или црвених књига (утврђује их Министарство), стручних налаза и научних сазнања.

Заштита дивљих врста која није уређена овим законом регулише се посебним прописима.

3.покретна заштићена природна докумета (ПЗПД)

(делови геолошког и палеонтолошког наслеђа,

као и биолошка документа који имају изузетан научни, образовни и културни значај, могу се штитити
као покретна заштићена природна документа). ПЗПД могу бити:
а) сви примерци холотипова, синтипова и генотипова фосила, као и типске врсте фосила;
б) сви појединачни минерали и/или кристали на лежишту; в) ботаничке, зоолошке, миколошке збирке,
као и појединални конзервирани препарати органиских врста; г) сви холотипови и синтипови фосила,
типске врсте фосила појединачних минерала и кристала.
Забрањено је сакупљање или уништавање покретних природних докумената као и уништавање или
оштећивање њихових налазишта.

12. Eколошки коридори

*Еколошки коридор је

еколошка путања

и/или веза која омогућава кретање јединки популација и

проток гена између заштићених подручја и еколошки значајних подручја од једног локалитета до
другог, и који чини део еколошке мреже. (Закон о заштити природе, Сл.гласник РС, бр. 36/09, 88/10 и
91/10).
*Могу бити

националног значаја

, када повезују еколошки значајна подручја на простору Републике

Србије, као и еколошки коридори од

међународног значаја

, када омогућују повезивање са

еколошким мрежама суседних земаља, у складу са међународним прописима.

Еколошки коридори од међународног значаја у Србији:

1) Дунав, укључујући заштићена подручја СРП "Багремара", ПП "Бегечка јама", СП "Каменички парк",
СП "Ивановачка ада", СП "Ритске шуме на Мачковом спруду", СП "Рибарско острво" у Новом Саду (у
поступку заштите), као и подручја предвиђена за заштиту: Богојевачки рит, Рит између Плавне и
Бачког Новог Села, Ритови Подунавља.
2) Тиса, укључујући заштићена подручја ПП "Камараш, ПП "Стара Тиса код Бисерног острва", као и
подручја предвиђена/резервисана за заштиту: Горња Тиса и Доња Тиса.
3) Сава, Дрина, Јужна и Велика Морава, Тамиш, Кереш, Златица, Караш, Нера, Брзава, Моравица,
Босут и Студва.