. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
•Uvod
. . . .3
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
•Nehat
. . . . 4
,
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
•Svesni nesvesni nehat
. . . . . . . 6
,
•Profesionalni nehat odgovornost za krivična
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
dela izvršena iz nehata
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
,
(
)
. . . .
•Nehotični slučaj sticaj kompenzacija nehata
. . . . . . . . . .8
•Odgovornost za kvalifikovana krivična
. . . . . . . . . . . . . . 9
dela
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
•Posebni slučajevi krivice
. . . . . . 11
•Zaključak
Literatura
3.
Nehat
(
)
Nehat culpa je jedan od najvažnijih krivičnopravnih
.
instituta On je u isto vreme i subjektivni elemenat
.
bića krivičnog dela i stepen krivice
Nehat je lakši
oblik krivice i kod njega postoji krivično delo samo
.
,
onda kada je to zakonom izričito propisano Međutim
,
čak i tada kazna za nehatno ponašanje je obavezno
.
blaža nego za umišljaj I neki drugi instituti krvičnog
,
prava se na nehat primenjuju drugačije ili se čak
(
.
,
uopšte ne primenjuju npr pokušaj saučesništvo u
,
-
užem smislu generalno preventivna svrha kazne se
,
dovodi u pitanje a i nehatna dela podrazumevaju
).
nastupanje posledice
,
,
Pojam nehata se kao i pojam umišljaja zasniva na
:
.
dva konstitutivna elementa volji i svesti
Svest je intelektualni element i on označava da je
učinilac bio svestan da svojim ponašanjem može
.
izazvati krivično delo
Volja je voluntaristički element i on pretpostavlja
postojanje odluke učinioca da preduzme radnju
,
.
kojom će ostvariti krivično delo odn da li on pristaje
.
na to da može izvršiti krivično delo
U savremenoj teoriji i zakonodavstvu najviše je
. .
zastupljena kombinovana teorija svesti i volie tj da je
nehat nepredvidljivost posledice dela usled
nemarnog ili nesmotrenog ponašanja učinioca koii ie
.
dužan da se ponaža pažljivo i obazrivo u drustvu
4.
Kao i kod određivanja umišljaja tako i kod
,
određivanja nehata naš Krivični zakon polazi od toga
da kod učinioca mora postojati određeni psihički
odnos prema delu izražen ili u svesti o mogućnosti
nastupanja posledice ili u dužnosti i mogućnosti da
.
se posledica predvidi
Prema Krivičnom zakonu krivično delo je učinjeno iz
nehata kad je učinilac bio svestan da usled njegovog
činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena
,
posledica ali je olako držao da će je moći sprečiti il
;
da ona neće nastupiti ili kad nije bio svestan
mogućnosti nastupanja zabranjene posledice iako je
prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima bio
.
dužan i mogao biti svestan te mogućnosti
Iz navedene zakonske definicije proizilaze dva
.
zaključka Prvi zaključak je da se razlika između
.
umišljaja i nehata nalazi u voljnom elementu
Kod umišljaja voljni elemenat se sastoji u htenju ili
,
pristajanju na posle¬dicu dok kod nehata tog voljnog
.
elementa nema Drugi zaključak je da postoje dve
:
.
vrste nehata i to svesni I nesvesni nehat
5.
Svesni i nesvesni nehat
