SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
STRATEGIJSKI MENADŽMENT
TEMA: METOD SCENARIJA
Mentor:
Studenti – br.indeksa:
Sremski Karlovci
Sadržaj:
1. UVOD …………..………………………………………………………………......(3)
2. PRIMENA METODA SCENARIJA NA PLANIRANJE RAZVOJA NOVOG
PROIZVODA……………………………………………………………… …….…(4)
2.1.Alternativniscenariji………………...………………………………………….(6)
3. METOD SRI INTERNACIONAL …………………………………………...…..(10)
3.1. BASICS Metod………………………………………………………….……(13)
4. ZAKLJUČAK……………………………………………………………………….(17)
1
5. LITERATURA…………………………………………………………………...…(18)
1. UVOD
O budućnosti nije lako razmišljati i verovatno je nemoguće predvideti je. Lord
Kelvin je tvrdio 1895. godine, kada je bio predsednik Kraljevskog društva, da su „leteće
mašine teže od vazduha nemoguće“. Hari Warner se 1972. godine zapitao „ko to,
dođavola, želi da čuje glumce da govore“. Sredinom osamdesetih Bil Gejts je tvrdio da je
2
Metod scenarija se javlja 70-tih godina, posle naftne krize, kada su uočene mane
dotadašnjeg tradicionalnog planiranja, koje je podrazumevalo da je budućnost izvesna.
Nakon toga, menadžeri su bili suočeni sa turbulentnim okruženjem, neizvesnom
budućnošću, veoma promenljivim internim i externim uslovima poslovanja i javlja se
potreba za novim tipom planiranja.
Metod scenarija se koristi u planiranju u novijem periodu i posebno je znacajan za
strategijsko planiranje. U literaturi iz ove oblasti se rec scenario pojavila krajem 1960- tih
godina u poznatom radu H.K.Kahn-a i A.Wienera: gde oni definisu scenario kao
hipoteteicki niz dogadjaja konstruisan da bi se usredsredila paznja na uzročne procese i
tačke odlučivanja. Kao takav, scenario se razlikuje od drugih pristupa predviđanja po
dva osnova:
Prvo
, on obično obezbeđuje više kvalitativnu i kontekstualnu deskripciju evolucije
sadašnjosti u budućnosti, a manje insistira na numeričkoj preciznosti.
Drugo
,
scenario analiza obično pokušava da identifikuje set mogućih budućnosti
od kojih se svaka može desiti, ali nijedna nije osigurana.
Scenario odgovara na dve vrste pitanja
:
1.“ kako precizno se može doći do neke hipotetičke situacije, korak po korak ” i
2.” koje alternative postoje za svakog učesnika na svakom koraku da spreči,
preusmeri ili podrži proces? ”
Zbog toga što proces formulisanja strategije prati, kako određene dvosmislenosti u
interpretaciji pojedinih šansi i opasnosti, pojedini autori scenario tretiraju kao neizbežni
proces učenja preduzeća kojim se smanjuju dvosmislenost i neizvesnost u formulisanju
strategije. Uključivanjem neizvesnosti u strategijsku jednačinu planiranje se od epizodne
aktivnosti pretvara u stalni učeći proces kojim se osigurava realnije formulisanje
strategije. U tom pogledu, pravi se paralela izmedju tri prepoznatljive paradigme
strategijskog menadžmenta i to:
Racionalistička,
koja se bazira na verovanju da postoji najbolje
rešenje, te da je zadatak menadžera, odnosno planera da za date resursne i druge
okolnosti pronađe strategiju koja će biti najbliža optimalnoj soluciji;
Evolucionistička,
koja, na čelu sa H. Mintzberg-om, ukazuje na
kompleksnost poslovnog ponašanja, imanentnost neizvesnosti. Po njima, do strategije se
dolazi kroz proces doživljavanja događaja, konzervaciju, intuiciju i evoluciju. Ona se
pojavljuje tokom tih procesa, pa se o karakteru strategije može govoriti iz retrospektive
tj. kada je ona već realizovana;
4
Procesna
, koja je kombinacija prethodna dva pristupa, pa insistira
da se, kroz fleksibilan i adaptivan proces učenja na greškama, i iniciranje promena, ipak
obezbedi racionalno formulisanje strategije.
Svrha scenarija je da izlože na sto ubedljiviji nacin određen broj “mogucih
buducnosti”.
Scenariji se definisu i kao rezultat sistematskih pokusaja da se razviju složeni
iskazi o budućim uslovima relevantnim za preduzeće. Pri tome oni mogu varirati od
sažetih iskaza do dugih složenih opisa.
Scenariji moraju biti konstruisani za odredjeni vremenski period (npr. do 2009.
godine, 2013. godine, itd.). Oni bi trebalo da budu direktno povezani sa uslovima
poslovanja preduzeca, tako da imaju prakticnu primenu u strategijskom planiranju.
Scenariji cesto predstavljaju
kvalitativno predvidjanje dogadjaja
, ali su za
razliku od tradicionalnog predvidjanja, zasnovani na verovanju da je tesko meriti i
kontrolisati buducnost. I kada su kvalitativni, scenariji su ipak detaljni. Oni bi trebalo da
identifikuju kljucne elemente koji mogu da uticu na delovanje preduzece kao sto su:
ekonomske, tehnicke, drustvene ili politicke snage.
2.1. Alternativni scenariji
Alternativni scenariji
predstavljaju nekoliko potpuno razlicitih buducnosti, od
kojih ni jedna ne mora biti “prava”, ali koja primoravaju menadžere da razmišljaju o
ekonomskim i poslovnim mogućnostima i često se suprotstavljaju njihovim
tradicionalnim stavovima. Prema teoriji na kojoj se bazira scenario–planiranje, menadžeri
koji su pripremljeni za nekoliko nekonvecionalnih ishoda ce biti spremni da se suoče sa
realnim svetom ma kakav on mogao da bude. U “čistom” scenariju ne pripisuju se
verovatnoće različitim ishodima.
Scenariji su sled onoga sto se može desiti. Oni predstavljaju sistematski način
osmatranja i analiziranja društvenih i tehnoloških promena, demogreafskih trendova i
5
