UNIVERZITET U PRIŠTINI MEDICINSKI FAKULTET SA SEDIŠTEM U
KOSOVSKOJ MITROVICI
SEMINARSKI RAD:
SUDSKO – MEDICINSKA ANTROPOLOGIJA
PROFESOR: STUDENT:
SUZANA MATEJIĆ UROŠ NIKOLIĆ
2015. godina
UVOD:
U prvi mah moglo bi se pomisliti da je, u doba dinamičnog i brzog razvoja genetike i
molekularnih tehnika, uloga klasičnih prirodnih disciplina u svakodnevnoj praksi postal
zanemarena. Ipak, danas nesvedočimo njihovoj stagnaciji, već naprotiv, njihovom daljem
paralelnom napretku kojim postižu sve značajniju ulogu i sve širu primenu u naucnom svetu.
Među te, nazovimo ih “klasične discipline u razvoju”, sigurno spada osteologija – nauka koja se
bavi makroskopskim i mikroskopskim proučavanjem skeletnog materijala. Iako osteologija kao
poddisciplina antropologije i arheologije često kod pojedinca priziva slike arhaičnih i
nepraktičnih metrijskih instrumenata te vremešnih i zastarelih analitičkih postupaka koji
pripadaju prošlosti, njena je uloga u 21. veku cenjenija i svrsishodnija nego u samim počecima
njenog razvoja.
Eksperti iz područja osteologije svoje znanje i veštine danas primenjuju u nizu naučnih
područja: od istorije i arheologije do demografije, epidemiologije te forenzike i kriminalistike.
Upravo su ove druge najviše pridonela daljem dinamičnom razvoju osteologije u 21. veku.
Forenzična antropologija predstavlja relativno novo naučno područje u kojem osteologija pronalazi svoju
najizraženiju i verovatno i najprepoznatljiviju ulogu. U 21. veku molekularne metode nisu usporile njenu
primenu u svakodnevnoj praksi. Naprotiv, njihova je komplementarnost pridonela bržem i boljem razvoju
forenzike, olakšala rešavanje slučajeva čija bi uspešnost bila nezapažena u slučaju iskorišćenja
samo jedne od tih dveju metoda.
DNA analiza danas ne može zameniti klasične metode koje se
koriste u identifikaciji, no može ih dopuniti te razrešiti postojeće nedoumice. Njena primena
predstavlja poslednji korak u složenom procesu čiji je glavni cilj konačno i tačno utvrđivanje
identiteta osobe/ostataka. Nužnost saradnje “novih” i “klasičnih” metoda ono je što im danas
omogućuje daljnji i nesmetan razvoj te kvalitetnu i korisnu primenu u svakodnevnoj praksi.
PRIMENA OSTEOLOGIJE U FORENZICI – FORENZIČNA ANTROPOLOGIJA
Osteologija svoju najizraženiju primenu u modernim saznanjima ima upravo u forenzici –
u složenom procesu identifikacije posmrtnih ostatka. Sama identifikacija, odnosno utvrđivanje
identiteta osoba, proces je koji uključuje različite vidove delovanja, zavisno o kakvom je
telu/ostacima reč. Identifikacija se bavi utvrđivanjem identiteta živih osoba kao i posmrtnih
ostataka. Metode identifikacije kreću se od subjektivnog prepoznavanja osobe koju prepoznaje
porodica na osnovu izgleda ili odevnih predmeta, do objektivnih rezultata daktiloskopije i
obdukcijskog nalaza. Takav je pristup moguć jedino ako govorimo o identifikaciji svežeg i
održanog leša. Neretki su slučajevi gde se identifikacija mora izvesti na značajno promenjenim
teelima nastradalih u masovnim nesrećama, izmenjenim klimatskim uslovima ili dužim
postmortalnim intervalom. Antropološke metode uključuju se u proces identifikacije upravo kada
se radi o takvim izuzetnim slučajevima ne prepoznatljivih tela, bila ona posledica recentnih ili
starijih nesrećnih događaja. Uloga osteologije u identifikaciji izuzetno je važna jer omogućuje
najbrže i najednostavnije prepoznavanje bioloških karakteristika koštanog materijala pa nam
pruža informacije koje DNA analizom ne možemo utvrditi: uzrok smrti, pa i vreme smrti.
Korisna je i u slučaju kada poređenje genomske/mitohondrijske DNA izolovane iz koštanih uzoraka
nije moguća zbog nedostatka DNA uzorka uže rodbine ili zbog kontaminacije i razgradnje DNA.
Forenzična, antropološka obrada koštanih ostataka ne predstavlja samo najjednostavniji i najbrži
način dobijanja osnovnih korisnih informacija o identitetu osobe i vremenu i događajima koji su
prethodili smrti, nego i ona najjeftiinija. Zaključno, u slučajevima identifikacije posmrtnih
