MEÐUNARODNI MONETARNI FOND
(MMF)
Postoje razlicita definisanja MMF-a. Neki
tvrde da je to jaka politicka institucija koja se služi manipulacijama,drugi je
poistovecuju sa
Svetskom bankom
i tako dalje. MMF nije ni jedno ni drugo.
MMF je medjunarodna kooperativna institucija
koju cine 182 zemlje,
dobrovoljno uclanjene, jer prednost vide u zajednickom dogovaranju u okviru
ove institucije, a sve u cilju postizanja što stabilnijeg medjunarodnog sistema
poslovanja
.
Takodje,
MMF je institucija koja
pozajmljuje novac svojim clanovima koji
imaju probleme sa finansijskim obavezama, ali samo pod uslovom da preduzmu
mere za eliminisanje tih poteškoca
. MMF nema nikakav autoritet nad domacom
ekonomskom politikom svojih clanova.
Do potrebe za organizacijom kao što je MMF došlo je posle velike ekonomske
krize 30-ih godina ovog veka. Veliki broj država sa Velikom Britanijom na
celu moralo je da napušta zlatno pravilo. Taj sistem je nailazio na poteškoce u
vreme nastajanja monopola i koncentracije kapitala. Došlo je do opadanja
životnog standarda. Neke države su težile skoro potpunom eliminisanju
upotrebe novca a druge su prodavale svoju valutu ispod realne cene da bi
smanjile poslovanje drugih zemalja. Odnos izmedju novca i vrednosti roba je
postao nejasan. Ovakva praksa je poznata pod nazivom kompetitivna
devalvacija.
Cene dobara na svetskom tržištu su pale za 48% , a vrednost medjunarodnog
poslovanja za 63%. Tokom 30-tih godina dolazi do nekoliko medjunarodnih
konferencija sa ciljem da se sprece monetarni problemi. Trebalo je stvoriti
sistem koji ce se baviti monetarnim pitanjima i rešavanju monetarnih problema.
Zahtev za takvim sistemom su zatražili
Harry Dexter White
iz SAD-a i
John
Maynard Keynes
iz UK. Medjunarodna zajednica je prihvatila ovaj sistem a
dogovor o uspostavljanju Medjunarodnog monetarnog fonda se desio u gradu
Bretton Woods, New Hampshire, USA, 22-og Jula 1944 godine.Dogovoru su
prisustvovali 44 delegata raznih zemalja. MMF je poceo zvanicno sa radom u
Vašingtonu maja 1946 godine sa 39 clanova
3. Zadatak i cilj MMF-a
Osnovni zadaci MMF-a su:
• Razvijanje medjunarodne monetarne kooperacije
• Potpomaganje ekspanzije medjunarodnog privrednog poslovanja i doprinosa
povecanju nivoa zaposlenosti i realnog rasta dohotka
• Podrška stabilnosti medjunarodne razmene
• Pospešivanje multilateralnih odnosa u placanjima i slobodne trgovine
• Pomaganje smanjenju nestabilnosti kod placanja
Zadatak MMF-a nije smo rešavanje problema pojedinih zemalja vec i
funkcionisanje medjunarodnog monetarnog sistema kao celine. Njegovi clanovi
zajedno rade na uspostavljanju stabilnog svetskog rasta. MMF radi na
pronalaženju nacina da se preduhitre, kontrolišu i rešavaju finansijske krize.
4. Finansijska osnova MMF-a
Na osnovu clana III odeljak 3 iz Breton Vudsa zemlje clanice su bile dužne da
izvrše upis kvota i kao minimum, svaka zemlja clanica je u zlatu placala manji
iznos od sledeca dva iznosa: 1) 25% svoje kvote, 2) 10% od svojih zvanicnih
neto holdinga zlata u SAD dolarima. Ostatak kvote se upisivao u nacionalnoj
valuti. Na osnovu Amandmana II iz 1978 godine predvideno je da se 25%
kvote uplacuje u SDR ili u konvertibilnim valutama, a 75% u nacionalnoj
valuti. Najnovija, jedanaesta opšta revizija kvota bila je 1998 godine i vrednost
upisanih kvota je iznosila 212 milijardi SDR.
Kvote imaju 3 osnovne funkcije:
• One su osnovica za odredivanje olakšica prilikom povlacenja sredstava fonda
• One izražavaju iznos deviza sa kojima Fond može da racuna
• One predstavljaju osnovu za izracunavanje prava glasa zemalja clanica
5. Kvote i glasanje – pojam i znacaj
Pri ukljucenju u MMF svaka zemlja clanica deponuje odredenu sumu
novca,zvanu “quota subscription”.Kvote imaju razlicite uloge i služe za:
6. Operacije MMF-a
Pri ukljucenju u MMF, zemlja clanica se obavezuje da ce informisati ostale
clanove o vrednosti svoga novca u odnosu na novac drugih zemalja, da ce
izbegavati restrikciju zamene domace valute za stranu, da ce negovati takvu
ekonomsku politiku koja ce voditi povecanju nacionalnog bogatstva i bogatstva
celog covecanstva.
MMF ne može naterati clanice da se striktno vladaju prema ovim pravilima,
mada može izvršiti moralni pritisak da se pridržavaju pravila koja su
dobrovoljno potpisale.Ukoliko zemlja clanica konstantno ignoriše svoje
obaveze, ostale clanice mogu, kroz instituciju MMF-a, da zabrane toj zemlji
pozajmljivanje novca od MMF-a, ili da, u krajnjem slucaju, zamole zemlju
clanicu da izadje iz institucije.Tokom vremena obaveze clanova su se menjale
prema potrebama.
Što se tice samog MMF-a, on ima obavezu kontrolisanja kooperativnosti
sistema u svrhu redovne i pravilne razmene nacionalnih valuta, pozajmljivanje
novca clanovima da bi reorganizovale svoje ekonomije da bolje kooperišu sa
sistemom i obavezu davanja servisnih usluga-tehnicku pomoc i obuku.
7. Organizacija MMF-a
Organi upravljanja u Fondu su:
• Odbor guvernera
• Odbor izvršnih direktora
• Generalni direktor fonda
Na vrhu hijerarhijske lestvice nalazi se Odbor Guvernera i cine ga po jedan
guverner i njegov zamenik iz svake zemlje clanice koje potpuno slobodno
imenuju guvernere i zamenike.Oni su obicno guverneri
centralnih banaka
ili
ministri finansija zemalja clanica.Oni su predstavnici svojih vlada i govore u
njihovo ime. Upravni odbor guvernera se sastaje jednom godišnje, a guverneri
svoje ideje i želje prenose izvršnom odboru koji ih predstavlja.
Odbor izvršnih direktora se nalazi u Vašingtonu,a sastavljen je od 22 izvršna
direktora,od cega:
• 5 direktora imenuju zemlje sa najvecim kvotama
• 15 direktora biraju ostale zemlje clanice na dve godine
• 1 direktora (21.-og) imenuje zemlja ciju valutu Fond koristi u
