Семинарски рад

Управљање ризицима од катастрофалних догађаја и пожара

ЦИКЛУС УПРАВЉАЊА 

КАТАСТРОФАЛНИМ ДОГАЂАЈИМА

- УБЛАЖАВАЊЕ ЕПИДЕМИЈА -

СЕМИНАРСКИ РАД

1

Семинарски рад

Нови Сад, 2011.

САДРЖАЈ:

1. 

УВОД  ..........................................................................................................................

..... 1

2. ФАЗЕ ЦИКЛУСА УПРАВЉАЊА РИЗИЦИМА ОД

 

 

 

 

КАТАСТРОФАЛНИХ 

ДОГАЂАЈА ............................................................................ 2

2.1. ЦИЉЕВИ И АКТИВНОСТИ ЦИКЛУСА УПРАВЉАЊА

       РИЗИЦИМА ОД КАТАСТРОФАЛНИХ ДОГАЂАЈА ............................. 2

2.2. ОПШТЕ О ФАЗАМА ЦИКЛУСА УПРАВЉАЊА РИЗИЦИМА

       ОД КАТАСТРОФАЛНИХ ДОГАЂАЈА ...................................................... 

4

3. УБЛАЖАВАЊЕ КАО ФАЗА ЦИКЛУСА У СЛУЧАЈУ ЕПИДЕМИЈА .............. 7

3.1. СТРУКТУРНЕ МЕРЕ УБЛАЖАВАЊА ..................................................... 

7

3.2. НЕСТРУКТУРНЕ МЕРЕ УБЛАЖАВАЊА ............................................... 8

КОЛЕРА – ХАИТИ 

2010.ГОДИНЕ ..................................................................... 8

ХАИТИ 2011.ГОДИНЕ – УБЛАЖАВАЊЕ ЕПИДЕМИЈЕ КОЛЕРЕ .......... 10

4. НАУЧЕНА ЛЕКЦИЈА – ЗАКЉУЧАК ...................................................................... 

14

2

background image

Семинарски рад

прилично стабилан  (на приближно истом нивоу),  али  дошло  је до  наглог 

раста хидро -метеоролошких катастрофа (климатских догађаја), као што су 

поплаве, тропске олује, суше, торнада, урагани. Научници претпостављају да 

ће се овај тренд наставити и чак би могао да порасте као резултат глобалних 

климатских промена. 

У   географском   смислу,   Азија   је   несразмерно   више   погођена 

катастрофалним догађајима  од остатка света  са око 43  %  свих природних 

катастрофа   у   последњој   деценији.   У   истом   периоду,  од   укупног   броја 

изгубљених   људских   живота   у   светској   популацији  због   природних 

катастрофа у Азији је регистровано скоро 70 % жртава.

Упоредо   са   развојем   и  повећањем  броја  становништва,   настаје 

притисак и промене у  обрасцу  становања и изградње, груписањем већег 

броја људи на малим површинама, уништавање животне средине и друго, 

што указује на то да број људи погођених природним катастрофама може да 

постигне масовно повећање. Поред наглог развоја, научни кругови сугеришу 

да  ће  климатске   промене   изазвати   велике   миграције   становништва  и 

изазвати нове  или погоршати постојеће  конфликте  око оскудних ресурса, 

као што су обрадиво земљиште или вода.

2. ФАЗЕ ЦИКЛУСА УПРАВЉАЊА РИЗИЦИМА ОД КАТАСТРОФАЛНИХ 

ДОГАЂАЈА

У савременом свету, све већи значај се придаје смањењу последица од 

природних катастрофа и катастрофа узрокованих људским активностима 

кроз циклус управљања катастрофалним догађајима, као и кроз системско 

укључивање свих фаза циклуса за спречавање и ублажавање утицаја, као и 

адекватну  припремљеност   за  катастрофалне   догађаје,   кроз   превентивне 

активности на свим нивоима у националним и светским оквирима, како би 

4

Семинарски рад

се избегле катастрофе и како би се смањио/ублажио негативан утицај таквих 

догађаја на становништво и заједницу у целини. 

Управљање  ризицима од катастрофалних догађаја  има за циљ да  се 

смање или избегну, потенцијални људски и економски губици од природних 

опасности,  као   и   да   се  осигура  брза  и  одговарајућа  помоћ   жртвама 

катастрофе и оствари брз и ефикасан опоравак. 

Циклус  управљања ризицима од  катастрофалних догађаја  илуструје 

ток, односно  процесе  којима  се  владе држава,  државни органи, привреда, 

јавни сервиси и службе, као  и цивилно друштво припремају и остварују 

план за  смањење утицаја  од  катастрофа,  план  реаговања  током и  одмах 

након  несреће  и  предузмање  корака  опоравка  после  катастрофе. 

Одговарајуће   акције  на   свим   тачкама  у   циклусу  и   нивоима   у   друштву 

доводи   до  веће  спремности,   бољег  упозорења,  смањену   осетљивост  или 

спречавање несрећа током наредног циклуса. Потпун циклус за управљање 

ризицима   од   катастрофалних   догађаја  обухвата  обликовање  јавних 

политика  и планова  како би се брже препознали и  модификовали  узроци 

несреће  или  значајно  ублажили  њихови   ефекти  на   људе,  имовину   и 

инфраструктуру.

2.1. ЦИЉЕВИ И АКТИВНОСТИ ЦИКЛУСА УПРАВЉАЊА РИЗИЦИМА ОД 

КАТАСТРОФАЛНИХ ДОГАЂАЈА

Основни циљеви Управљањa ризицима од катастрофалних догађаја су: 

а)  Смањити  или  избећи  губитке,  изазване   катастрофалним 

догађајем и 

     пратећим опасностима; 

б) Осигурати брзу помоћ жртвама; 

в) Постићи брз и ефикасан опоравак.

Циклус   управљања   ризицима   од   катастрофалних   догађаја 

подразумева збир свих активности и мера који се предузимају пре, у току и 

након катастрофе у циљу избегавања катастрофе, смањења њеног утицаја и 

брзог опоравка од претрпљене штете. 

Издвајају се три кључне активности у оквиру управљања ризицима од 

катастрофалних догађаја и то:  

1.  Активности пре катастрофе. Ове активности се предузимају и имају за 

циљ смањење потенцијалних и материјалних губитака у случају катастрофе. 

На пример: спровођење кампања и упознавања становништва са системом 

за   рано   упозорење,   ојачавање   постојећих   слабих   структура,   припремање 

планова у оквиру управљања ризицима на нивоу домаћинства, локалних 

заједница   и   националних   планова   и   друго.   Активности   предузете   у   овој 

фази називају се мере припремљености и ублажавања. 

5

background image

Želiš da pročitaš svih 20 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti