1
ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
БЛАЦЕ
С Т А Т И С Т И К А
СЕМИНАРСКИ РАД
I група
ТЕМА: Приказивање статистичких података
Ментор:
др Ружица Станковић
Студенти:
Бранка Јенић бр. индекса 60/14Ф
Софија Теодоровић
Лидија Стојановић
Блаце, 26.03.2015. године
2
Садржај
1. Увод ..................................................................... 3 - 4
2. Приказивање статистичких података
...........
4
2.1 Статистичке серије........................................ 5 – 10
2.2 Статистичке табеле ....................................... 11 - 12
2.3 Графичко приказивање................................. 13
2.3.1
Тачкасти дијаграми…………………………….
13 - 14
2.3.2.
Линијски дијаграми..........................................
14 - 18
2.3.3.
Површински дијаграми....................................
18 - 20
2.3.4.
Кружни дијаграми.............................................
21 - 22
3. ЛИТЕРАТУРА.................................................... 23
4
Прикупљени статистички подаци представљају сиров материјал о посматраним појавама, а
њихова масовног не омогућава сагледавање било каквих особина појава.
Примарно,
подаци се обезбеђују путем: експеримента, телефонски, интернет, маил-а,
директним посматрањем или личним интервјуом.
Секундарно,
до података долазимо преко спољних извора, као што су: прописи, извештаји,
анкете. Са друге стране, прикупљени подаци морају бити приступачни свим
заинтересованим појединцима или институцијама. Зато се ти подаци морају припремити за
публиковање и за анализу.
Само публиковање статистичких података се врши преко великог броја статистичких
публикација од којих су у нашој земљи најважније:
1. Статистички билтени завода за статистику;
2. Књиге пописа за резултате пописа становништва и домаћинстава;
3. Едиције завода за статистику: ’’Привредни биланси’’, Индекси’’, Студије, анализе и
прикази’’ и друге едиције;
4. Годишњи извештаји Народне Банке;
5. Статистички годишњак социјалног осигурања,
6. Статистички годишњаци о здравственој служби у издању завода за здравствену заштиту.
2. ПРИКАЗИВАЊЕ СТАТИСТИЧКИХ ПОДАТАКА
Статистичку грађу коју чине индивидуални подаци о посматраној појави – „сирови
статистички материјал“ потребно је обрадити и оплеменити. Сређивањем материјала,
његовим груписањем и техничком обрадом добијају се групни подаци.
Расчлањивањем статистичког скупа у делове врши се према модалитетима једног обележја
и тако настају групе које су уређене према унапред утврђеном плану. Као резултат тога,
било да се ради о временској или просторној подели, добијамо статистичку серију.
Статистичке серије су низови сређених статистичких података који се могу приказати
статистичким серијама, табелама и графиконима.
5
2.1. Статистичке серије
Под статистичким серијама се подразумевају низови сређених статистичких података
урађених по једном обележју, временској или географској подели. Серију чине две колоне.
У првој је обавештење о обележју по којем је извршено груписање ( атрибутивно или
нумеричко обележје, место или време ) а у другој се налазе информације и бројчаним
подацима који показују број јединица појединих група у серији.
Стастистичке серије су бројчани показатељи како квантитативних тако и квалитативних
варијација обележја код масовних појава. Постоје просте и сложене серија ( зависно од
броја обележја ) и према врсти обележја се могу сврстати у три групе: серије структуре,
временске ( хронолошке ) и географске.
Серије структуре показују распоред статистичких јединица према модалитетима или
вредностима обележја. Тип обележја чини структуре са атрибутивним обележјима или
серију структуре са нумеричким обележјима. Атрибутивне настају груписањем података
према појединачним модалитетима или груписањем података по групама сродних
модалитета – класификовање и такве групе се називају класе. Серије структуре по
нумеричким обележјима настају груписањем јединица по вредностима нумеричког
обележја и називају се распоредима – дистрибуцијом фрекфенција. Оне се даље деле на
просту и интервалну дистрибуцију фрекфенције.
На пример, при систематском прегледу 30 ученика једног одељења средње школе
евидентирани су следећи подаци о телесној маси ученика (у кг):
60,0 72,5 70,0 59,5 71,0 60,0 73,0 81,0 67,0 74,0 64,0 79,0 62,0 53,5 71,0
76,0 70,0 57,5 62,0 65,5 85,0 62,0 70,5 52,0 68,5 78,0 56,0 66,0 75,0 66,0
Када ове вредности хијерархијски средимо (поређамо по растућем реду), а затим
прикажемо у виду основне дистрибуције фреквенције, добијамо следећу табелу:
Телесна маса (
x
)
Учесталост (
ф
)
Телесна маса (
x
)
Учесталост (
ф
)
52,0
1
70,0
2
53,5
1
70,5
1
56,0
1
71,0
2
57,5
1
72,5
1
59,5
1
73,0
1
60,0
2
74,0
1
62,0
3
75,0
1
64,0
1
76,0
1
65,5
1
78,0
1
66,0
2
79,0
1
67,0
1
81,0
1
68,5
1
85,0
1
Укупно
30
Овако приказане вредности још увек не дају задовољавајући преглед учесталости
телесних маса ученика јер је у табели садржано 24 различитих вредности телесне масе од
којих се чак 19 од њих јавља само по једном. Зато се приступа сажимању података у
групне интервале (класе, разреде), односно формира се
дистрибуција фреквенција
са
групним интервалима.
Код ње се индивидуалне вредности обележја замењују групним
7
Телесна маса (кг)
x
Учесталост
ф
52,00 - 57,99
4
58,00 - 63,99
6
64,00 - 69,99
6
70,00 - 75,99
9
76,00 - 81,99
4
82,00 - 87,99
1
Укупно
30
Када групне интервале приказујемо целим бројевима морамо водити рачуна да се границе
појединих интервала међусобно не преклапају, јер би то омогућило да се једна иста
вредност нађе у два интервала.
Неправилно
Правилно
Стварне границе интервала
52-58
52-57
52,00-57,99
58-64
58-63
58,00-63,99
64-70
64-69
64,00-69,99
Када желимо да учесталост неког обележја прикажемо по групама које су нам од посебног
интереса тада се број, ширина и границе интервала не одређују математичком методом
коју смо приказали, већ свака група од посебног интереса представља засебан интервал. У
тим случајевима ширина интервала не мора да буде подједнака.
На пример, када се нека појава анализира по добним групама веома често се примењују
следећи интервали, односно добне групе које су појединачно хомогене, а међусобно веома
различите:
0 година ……………(новорођенчад и одојчад)
1 – 6 година……….. (мала и предшколска деца)
7 – 14 година……… (млађа школска деца – основци)
15 – 18 година…….. (старија школска деца – средњошколци)
19 – 64 године ……..(студенти и радно активно становништво)
65 и више година…. (старе особе)
До сада су били приказивани случајеви у којима је дистрибуција изражена
различитим вредностима нумеричких обележја и то, како дисконтинуираним (оцене
квалитета наставе), тако и континуираним (телесна маса). Међутим, често је дистрибуција
изражена различитим модалитетима атрибутивних (описних) обележја, као што су: пол,
занимање, брачно стање итд. У следећој табели је дат пример резултата пописа становника
једне општине, а према месту становања:
Место становања
x
Учесталост
ф
Град
80000
Село
19000
Укупно
89000
