PUTOVANJA OKO SVETA
Uvod
Krajem srednjeg veka gradskoj privredi zapadnoevropskih zemalja
bile su potrebne sigurnije pomorske veze sa istokom odakle su se
donosili začini, mirisi, drago kamenje i druga roba. Upravo to je
uslovilo otkriće Amerike i otkriće pomorskog puta za Indiju. Ubrzo
dolazi kolonizacija otkrivenih zemalja što ubrzava privredni razvoj
Zapadne Evrope, posebno zemalja na obalama Atlantika. Velika
geografska otkrića uticala su na dalji razvoj elemenata kapitalističke
privrede.
U geografskim otkrićima XV, XVI, XVII i XVIII veka učestvovale su
Portugalija, Španija, Engleska i Francuska, tada najrazvijenije i
najmoćnije evropske države. Posle brojnih španskih i portugalskih
otkrića, nakon kojih je utvrđeno postojanje Novog sveta, započet je
proces intezivnih pomorskih plovidbi po svim okeanima koji su do tada
bili gotovo potpuno nepoznati čovečanstvu.
Otkrićem obala Amerike nametnuo se problem pronalaženja
pomorskog puta na zapad do Azije, odnosno moreuza između Severne
i Južne Amerike. Mnogi pomorci, istraživači imali su želju da
pronalaskom moreuza skrate vodeni put do Indije. Prvi kome je to
pošlo za rukom bio je Fernando Magelan.
2
PUTOVANJA OKO SVETA
Za sve te godine u portugalskoj službi, 4 puta je obišao oko Kapa,
2 puta sa zapada, 2 puta sa istoka. O istočnoj Zemljinoj kugli znao je
više nego geografi i kartografi tog vremena.
U Portugaliji ostaje još godinu dana, kada se posvećuje marljivom
proučavanju navigacije. Tokom tih meseci sreo je Ruia Feleira,
kartografa i astronoma koji njegovim planovima daje naučnu
nadgradnju.
Koristeći se kartom Martina Behajma, Magelan je gotovo bio
siguran da postoji prolaz koji će mu omogućiti da napravi kružnu
plovidbu oko sveta, odnosno koji će mu omogućiti da kraćim putem
stigne do čudesnih ostrva začina. Dosta informacija o bogatstvu
Malake, tzv. Zlatnom poluostrvu (današnji Singapur) i ostrvima začina,
dobio je od Lodovika Vartema. Njegov prijatelj, Francisko Serao koji je
posle portugalskog napada na Malaku ostao na ostrvu Ternate,
godinama mu je slao pisma sa predivnim opisima ostrva.
Interesujući se za kosmografiju došao je do zaključka da se
eventualni moreuz između Atlantskog i Tihog okeana može naći južnije
od do tada proučenih obala Novog sveta.
Još prilikom plovidbe oko Afrike uočio je da se kontinent sužava
prema jugu. Španska i delom portugalska istraživanja obala Amerike,
takođe su ukazivala na sužavanje ovog kontinenta prema jugu pa je u
tome video sličnost sa Afrikom. Do ovakvog uverenja dolazi i nakon
plovidbe De Solisa i njegovog otkrića ušća La Plate.
Na globusu Johana Šenera iz 1515. god. Južna Amerika je bila tako
predstavljena da je postojala morska veza između dva okeana, a slična
predstava data je i na karti Leonarda da Vinčija. Ovo su bile samo
pretpostavke, jer ni jedan pomorac da tada nije plovio ovim vodenim
prostranstvima.
Uvidevši da ne može očekivati pomoć portugalskog kralja, odlučuje
da svoju pomoć i usluge ponudi Španiji. Tako oktobra 1517. godine sa
svojim robom Enrikeom odlazi u Sevilju. Nekoliko meseci kasnije mu se
pridružuje i Faleiro.
Živeo je u domu Dijega Barbose koji je takođe doseljen iz
Portugalije. Dijego je ranije dosta putovao u Indiju, kao i njegov sin
Duarte Barbosa koji sa velikim oduševljenjem pristaje da pođe sa
Magelanovom ekspedicijom. U toku godinu dana, Magelan se ženi
Barbosinom kćerkom, stiče prijatelje i saveznike koji mu pomažu da
španskom kralju iznese svoj plan i tako postiže sve ono što u rodnoj
Portugaliji nije postigao za proteklih 10 god.
4
PUTOVANJA OKO SVETA
Zajedno sa Feleirom, izračunao je da su ostrva začina izvan
portugalskog područja, u delu koji je papa dodelio Španiji. Sa tom
činjenicom i planom da se plovidbom na zapad može doći u Tihi, a
zatim Indijski i Atlantski okean, Magelan istupa pred španski dvor.
Predstavnici španskog dvora bili su sumnjičavi, nepoverljivi ali i
oduševljeni idejom koja bi im mogla biti od velike koristi.
U Sevilju tih dana dolazi čuveni brodovlasnik Kristofer de Haro, čije
je glavno sedište nekada bilo u Lisabonu a koji je takođe uvređen od
strane portugalskog kralja Manoela, pa tako Magelanu nudi svoju
pomoć. Dvor odlučuje da pre De Hara finansira Magelanov projekat u
nadi da će na taj način obezbediti glavni dobitak i povrh svega slavu.
Španski kralj Karlo V pristaje da opremi armadu od oko 260
mornara i oficira. On, 22.marta 1518. god. potpisuje obavezni
punovažni ugovor sa Magelanom i Rui Feleirom. Tom prilikom
Magelanu odobrava pravo prvenstva u nepoznatim morima, prihod od
novootkrivenih zemalja, naročito pravo na ostrva ako ih otkriju više od
6, kao i titulu guvernera tih zemalja i ostrva za njega i njegove
naslednike.
Vest o Magelanovom planu i uspehu na španskom dvoru vrlo brzo
je stigla i do kralja Manoela koji se trudi da na sve načine spreči
polazak ekspedicije, ali bezuspešno. Problemi su se javljali iznova i
iznova, ali je Magelan ostao istrajan u svojim namerama.
Faleiro koji je bio čovek ljubomorne i kolebljive ćudi za kratko
vreme stekao je mnogo neprijatelja. Neposredno pred polazak
ekspedicije, predosetivši da će mu se na putu dogoditi tragedija,
Faleiro odustaje od plovidbe.
5
