Pojam,vrste i osnovna obeležja
investicija
Akumulacija odnosno štednja je izdvajanje srazmernog dela NI za
investicije. Investicije su proizvodni proces tih sredstava putem kojih se ona
transformišu u poslovne tokove tj.osnovna i obrtna sredstva. U osnovi
razlikujemo privredne i neprivredne investicije.
Privredne investicije služe uvecanju proizvodnog potencijala privrede,a
njihov materijalni oblik ispoljava se preko mašina,opreme i sirovina.
Neprivredne investicije obuhvataju investiciona ulaganja namenjena
podizanju objekata, društvenog standarda i administracije.
Privredne investicije imaju odlučujući uticaj na stopu ekonomskog rasta
tj.povećanje GNP-a (povećanje produktivnosti rada,sniženje troškova
proizvodnje,uvodjenje tehnoloskih i informatickih tehnologija itd.)
Sa stanovišta reprodukcije privredne investicije se dele na:
a) bruto investicije (Brl)
b) neto investicije (Nel)
c) nove investicije (Nol)
Bruto
investicije predstavljaju ukupna ulaganja u privredu, tj. srazmeran deo
akumulacije, odnosno nacionalnog dohotka I amortizacije.
Neto
investicije potiču iz nacionalnog dohotka (srazmeran deo) i
ekvavilentne su akumulaciji umanjenog za ulaganje u zalihe.Neto investicije
su jednake bruto investicijama umanjene za velicinu amortizacije, odnosno:
Nel
=
Brl-Am,
odnosno:
Brl=A+AM
Nove
investicije se po svom sadržaju nalaze izmedju bruto I neto investicija.
One obuhvataju ulaganja u proizvodne fondove koji se finansiraju iz
srazmernog dela nacionalnog dohotka-akumulacija I iz onog dela
amortizacije koji pretiče nakon zamene utrošenih I rashodovanih fiksnih
fondova, odnosno:
Nol=A+deo Am.
Prema vrsti ulaganja i tehnickoj strukturi investicije delimo na:
a)ulaganja u gradjevinske objekte b)opremu c)ostalo
Investiciona politika u izboru globalne strukture investicija,složenost
izbora,bazični kriterijumi i faze izbora investicija
1. Složenost izbora strukture investicija
:
a) Izborom investicija valja opredeliti pre svega glavne proizvodne
komplekse koji privrednom razvoju daju najvece podsticajne efekte i u
kojima se postiže najracionalnije iskorišćavanje proizvodnih resursa i drugih
bogatstava kojim jedna zemlja raspolaze. Pri donošenju investicionih odluka
potrebno je imati u vidu i kakva će dejstva izazvati na tržištu nove grane
proizvodnje, i to kako svojom tražnjom resursa za proizodnju i radne snage,
tako i svojom ponudom gotovih proizvoda.
b) Nacionalna privreda ne predstavlja zatvoreni sistem, već je deo svetske
privrede i mora se razvijati kao deo svetske privrede. Izbor proizvodnih
prioriteta nužno je povezivati sa zahtevima međunarodne podele rada i
traženjem što povoljnijeg mesta u svetskoj razmeni dobara i usluga.
c) Sama cinjenica da se izbor strukture investicija mora posmatrati kako sa
gledista kratkog tako i sa gledišta dugog roka, unosi velike teškoće u vršenju
tog izbora. Ako bi se dejstva investicija posmatrala samo na kraći rok, tada
bi neizbežno bio zanemaren razvoj nekih ključnih sektora čiji puni
ekonomski efekti sazrevaju u dužem vremenskom razdoblju, a prioritet bi
dobile grane gde je obrt sredstava daleko brži, ali čiji rezultati nemaju
trajnija dejstva na privredu kakva se postizu u granama koje šire proizvodnu
bazu zemlje.
d) Više puta je bilo naglašavano da su investicije sredstvo za optimalno
zadovoljavanje licnih i opštedruštvenih potreba kao osnovnog cilja
proizvodnje.
e) Složenost izbora strukture investicija pokazuje se u tome sto on ima svoje
različite aspekte, sto se u taj izbor ugradjuju ne samo ekonomski nego i
drugi kriterijumi, politički, socijalni, strateško-odbrambeni.
2. Bazični kriterijumi i način njegove primene u izboru strukture
investicija (globalni i kapitalni koeficijent I koeficijent efikasnosti).
Prvi problem pri utvrđjivanju globalne strukture investicija tiče se
pronalaženje načina i kriterijuma za jedinstveno izražavanje brojnih aspekata
koje taj izbor involvira. Problem se sastoji u tome kako na zajednicki način
svesti po svojoj prirodi tako različite aspekte. Takav zajednički način
predstavlja globalni kapitalni koeficijent, kapitalni koeficijent za narodnu
privredu kao celinu.
Princip minimalna ulaganja-maksimalni efekat je tipičan princip regulisanja
odnosa celine i delova, narodne privrede kao velikog sistema.
3. Tri glavne faze u razradi globalne strukture investicija
.
Možemo konstatovati da je najčešći takav prilaz izboru globalne strukture
investicija pri kome se uzimaju u obzir tri neophodne faze posmatranja i
svakog projekta je proizvod verovatnoće pojedinačnih prihod.. Firme donose
svoje investicione odluke na osnovu očekivanih budućih profita koji su uvek
nesigurni.
Kriva tražnje za investicijama, pomeranje krive, nominalna i realna
kamata pri investiranju
1. Kriva za investicijama
.
(1)
Projek
at
(2)
Ukupne
investicije
u projekat
(€,
milioni)
(3)
Godisnji
prihodi na
1000 €
investiranih
(€)
(4)
(5)
Trosak na 1000€
Projekata
po
godisnjoj
Kamati od
(6) (7)
Godisnji neto
profit na 1000€
10%
€
5%
€
10%
( €)
(b)=(3)-
(4)
5%
(€)
(7)=(3)-
(5)
A
1
1. 500
100
50
1. 400
1. 450
B
4
220
100
50
120
170
C
10
160
100
50
60
110
D
10
130
100
50
30
80
E
5
110
100
50
10
60
F
15
90
100
50
-
10
40
G
10
60
100
50
-
40
10
H
20
40
100
50
-
60
-
10
Tabela br. 1 Profitabilnost investicija zavisi od kamate
Privreda ima osam investicijskih projekata poredjanih po visini prinosa.
Kolona (2) pokazuje visinu investiranja u svaki projekat. U koloni (3)
izracunati su stalni godisnji prinosi na 1.ooo investiranih €. Kolona (4)i (5)
pokazuju troskove projekta uz predpostavku da su sva sredstva pozajmljena
po kamati od 10 i 5 posto: to je prikazano na 1.000€ vrednost projekta. U
poslednje dve kolone izracunat je godisnji neto profit na 1.000€ investiranih
u projekat. Ako je neto profit pozitivan, tada ce preduzece koje maksimizira
profit uci u investiranje, a ako je negativan investicijski projekat ce se
odbaciti.
