Izumiranje vrste i nepovratnost evolucije
Јавна установа Средњошколски центар „ Петар Кочић “
Зворник
Тема:
Изумирање врста и неповратност еволуције
(МАТУРСКИ РАД)
Ментор: Ученик:
Проф. Љиљана Чворовић Ковиљка Петровић IV-
4
Зворник, мај 2015.
САДРЖАЈ
3. ПРЕКОМЕРНА ЕКСПЛОАТАЦИЈА, ЕГЗОТИЧНЕ ВРСТЕ И БОЛЕСТИ................................8
.....................................................................................10
..............................................................................11
.........................................................18
..............................................................................20
2

1. ИЗУМИРАЊЕ ВРСТЕ
Izumiranje vrsta je jedan od najvažnijih fenomena za objašnjenje radijacije oblika života
tokom istorije. Nestanak vrsta može biti uzrokovan delovanjem raznih faktora.
Filetička evolucija predstavlja
niz kontinuiranih evolucionih promena u jednoj
evolucionoj liniji koje tokom vremena dovode do nastanka novog bioloskog entiteta i/ili
podele linije ili vrste u dve ili vise specijacija. Pravo izumiranje vrsta je neminovan i
nepovratan kraj postojanja jednog taksona.
Tokom fanerozoika ili vidljivog života
(eona) (period od oko 453 miliona god.),
vrste
su iščezavale određenom, kontinuiranom stopom, i masovno, naglo u pojedinim
periodima
. Prvi oblik nestajanja taksona se zove pozadinsko izumiranje.
Drugi oblik je
masovno izumiranje i tokom Fanerozoika je detektovano pet takvih događaja
poznatih kao “Velika petorka”.
Tokom pet masovnih izumiranja je nestalo oko 4%
vrsta od celokupnog broja iščezlih taksona kao i 96% vrsta tokom pozadinskog
izumiranja. Nestanak vrsta zavisi od širine ekološke niše koju dati takson ima.
Specijalizovane vrste, taksoni adaptirani na specifične ekološke niše, na primer paraziti
koji koriste samo jednu vrstu domaćina, imaju veće šanse da nestanu zbog gubitka niše ili
promene sredine.
Pozadinsko ili postepeno izumiranje može nastati zbog gubitka genetičke varijabilnosti –
evolucionog potencijala populacije ili vrste, i zbog interakcije između vrsta, pre svih
interspecijske kompeticije i predatorstva.
Слика 1.- Изумиранје врсте
4
2. УЗРОЦИ НЕСТАЈАЊА
Када се средина наруши и деградира услед активности човека, величина
популација многих дивљих врста се редукује и неке врсте нестају. Због опасности
од нестанка, конзервационим моноторингом су обухваћене бројне дивље врсте
.
Врсте које су рањиве на ишчезавање су:
- Врсте са уском географском дистрибуцијом.
Неке врсте су присутне искључиво
на једном или неколико локалитета. Уколико се дата станишта наруше, врсте ће
нестати. На пример птице на океанским острвима, рибе које су присутне у једном
или малом броју језера…
-
Врсте са једном или неколико популација.
Услед случајних фактора (земљотрес,
патогени, активност човека) једна једина популација одређене врсте може нестати.
-
Врсте са популацијама мале величине
. Већа је вероватноћа да мале популације
локално ишчезну од великих због веће рањивости на демографске и срединске
варијације и губитак генетичке варијабилности. То су углавном предаторске врсте,
уско специјализоване па су тако и посебно осетљиве на ишчезавање.
- Врсте са популацијама које се смањују.
- Врсте са малом популационом густином.
- Врсте које захтевају велику териториј.
- Животињске врсте са великим димензијама тела.
Оне захтевају велику
територију, велику количину хране и често су мета ловаца због спорта, хране или
простора. На пример, у Шри Ланки леопард, орао, јелен и слон имају највећи ризик
од изумирања.
Слика 2.- Орао Слика 3.- Леопард
Слика 4.- Јелен Слика 5. - Слон
5

-
Врсте које повремено или стално формирају заједнице.
- Врсте које живе у изолацији и које нису имале контакта са људима
. Врсте које су
имале додира са људима и преживеле негативне последице њихове активности
имају већу шансу опстанка. На пример, стопа недавно изумрлих врста птица са
Пацифичких острва је мања на острвима на којима су живели људи него на
острвима која никада нису била насељена.
- Врсте које људи лове и жању.
7
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti