фудбал у поморављу, затим који све општински фудбалски савези спадају у овај округ и
који све клубови играју ту, са кратким освртом на сваки од њих. Циљ рада је упознати
читаоце са фудбалом у поморавском округу и указати им на грешке у раду као и на неке
предности у односу на друге округе. Задатак је да се прикупљени подаци прикажу и што
боље обраде ради лакшег утврђивања о развоју фудбала у поморављу.

Развој фудбала у поморавском округу

1. Историја фудбала у Србији

У пролеће 1986. Србија је упознала фудбал. Јеврејин Хуго Були по повратку са

школовања у Немачкој донео је у Београд прву фудбалску лопту. Сувенир из студентских
дана није сместио међу драгоцености донете из Берлина, већ је лопту однео пријатељима
из Београдског гимнастичког друштва "Соко" и упоран да омладину заинтересује за нову
игру 12. маја 1896. основао је Лоптачку секцију.

Србија се показала као плодно тло за нову игру и ускоро, већ 19. маја, Београђани

су видели прву фудбалску утакмицу. На простору код Небојшине куле испод
Калемегдана, чланови Лоптачке секције Гимнастичког друпштва "Соко" суграђанима су
показали нову игру. О овом догађају известиле су и новине, напомињући да је игра
корисна за младиће јер помаже развој мишића.

Датум прве фудбалске

утакмице   је   записан   и   добро
упамћен,   међутим,   значајни
историјски   догађаји   условили   су
промену   података.   Тај,   за   српски
фудбал   и   спорт   уопште,   значајан
дан   записан   је   по   јулијанском
календару. Време данас меримо по
грегоријанском   и   због   разлике   од
13   дана   у   односу   на   старији
календар   прослава   се   помера   за
крај месеца.

Прва лопта и прва утакмица условили су и окупљања у организације и клубове. На

иницијативу Хуга Булија и подршку Андре Николића, министра иностраних послова
Србије, 1. маја 1899. у "Трговачкој кафани" одржана је Оснивачка скупштина Првог
српског друштва за игру лоптом. За председника је изабран Фети Беј, турски посланик у
Београду, а за потпредседника адвокат Михаило Живадиновић. Тог дана постављен је
темељ за изградњу српске "куће фудбала".

У пролеће 1899. у "Хајд парку" на Топчидерском брду изграђен је први фудбалски

терен, а на њему је 23. маја исте године одиграна и прва утакмица између две екипе
чланова друштва за игру лоптом.У годинама ентузијазма, до детаља тачна правила за игру
нико није знао. Проблеми су нестали кад је 1905. Анастас Ср. Христодуло објавио
књижицу "Лоптање ногом", превод фудбалских правила са немачког језика.

Највећи утицај на

развој фудбала у Србији

имали су играчи који су после

школовања у иностранству враћали у отаџбину. Кући су доносили знање, али и спортске
навике, па како се њихов број временом повећавао, тако се све више јављала потреба
окупљања у праве фудбалске клубове.

Први фудбалски клуб основан је на почетку двадесетог столећа, али недоумица је

коме припада таква част. У Суботици је 3. маја 1901. основан Спортски атлетски клуб
"Бачка". Више од две године касније, тачније 14. септембра 1903. у Крагујевцу је рођена

Развој фудбала у поморавском округу

"Шумадија". Очигледно је да је суботички клуб старији, међутим, плаховита историја је
помрсила конце. У време оснивања "Бачке", Суботица је била у саставу Аустро-угарске
монархије. Крагујевац је, међутим, био на српском тлу. На крају, преостало је само да се
посегне за терминолошким дриблингом: "Бачка" је најстарији клуб у Србији, а
"Шумадија" најстарији српски клуб.

Ускоро су основани и БАСК, Српски мач, Соко, Душан Силни...Појава све већег

броја клубова омогућила је и играње већег броја утакмица, али временом се појавила и
природна потреба за одмеравањем снаге преко границе. У овакву авантуру први су се
одважили чланови "Српског мача". За пролеће 1911. заказали су утакмицу у Загребу
против ХАШК. Управа није одобрила ову утакмицу, али играчи су својевољно отпутовали
у Загреб, уз одлуку да не играју под именом клуба већ као "репрезентација Краљевине
Србије".

`Иако су утакмице биле незваничне, пријатељског значаја, прво су појављивање

Србије на фудбалском терену и значајна су тачка на пропутовању кроз историју. Прву
утакмицу репрезентација Србије одиграла је 19. маја 1911. и од ХАШК изгубила 0:8. Већ
следећег дана, 20. маја, одиграла је и други меч против истог противника и поражена је
0:6. Загребачке новине извештавале су о овим утакмицама уз доста похвала за труд
српских фудбалера који су се одважили да изађу на мегдан много бољем противнику.
Новине у Србији показале су већ тада да српска јавност поразе не прихвата лако и како
саставни део игре. Још ригорознија је била управа "Српског мача". Искључила је
непослушне фудбалере из клуба.

Бунтовници се нису одрекли игре и 1. септембра 1911. основали су Београдски

спорт клуб (БСК). У наредне три деценије, до Другог светског рата, овај клуб доминирао
је српском сценом и постао најбољи и најтрофејнији тим Краљевине Југославије, са пет
титула   првака   државе.   После   Првог   светског   рата   промењене   су   границе   држава   на
Балкану.   Створена   је   прво   Краљевина   Срба,   Хрвата   и   Словенаца,   преименована   1.
децембра   1919.   у   Краљевину   Југославију.   Србија   је   добила   укућане   од   Триглава   до
Ђевђелије и фудбал је добио нови облик.

Држави је потребна фудбалска кућа и 18. априла 1919. на састанку у Загребу

основан је Југословенски ногометни савез. Оснивачкој скупштини у Загребу председавао
је Данило Стојановић, лекендарни Чика Дача, оснивач "Шумадије", "БСК" и још неколико
клубова, издвајајући тако Србију као најснажнију потпору државног фудбалског савеза.

За првог председника ЈСН именован је

Хинк Вирт, а у управу су ушли представници
главних центара. Београд је представљао Бошко
Симоновић, студент архитектуре на Загребачком
свеучилишту, касније и селектор репрезентације.

Одмах је донета одлука о регионалној

подели.   Србија   је   окупљена   у   Београдски
подсавез,   који   је   обухватао   је   Војводину,   ужу
Србију и Косово и Метохију. Тако се 18. април
1919.   сматра   и   почетком   рада   данашњег
Фудбалског савеза Србије.