УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ
ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У БИЈЕЉИНИ
Завршни рад
МОЈА ОКОЛИНА И ЕКОЛОШКЕ АКТИВНОСТИ
МЕНТОР: СТУДЕНТ:
Проф. др Стево Пашалић Данијела Лазаревић
Бијељина, 2013. године
САДРЖАЈ
УВОД...............................................................................................................................................3
1. ЖИВОТНА СРЕДИНА И ПРОМЈЕНЕ У ЊОЈ................................................................4
1.1. Загађење животне средине.........................................................................................5
2. ВАЗДУХ..............................................................................................................................7
2.1. Загађење ваздуха..........................................................................................................7
2.2. Посљедице аерозагађења............................................................................................8
2.3. Мјере заштите од загађења ваздуха...........................................................................9
3. ВОДА
3.1. Вода и њен еколошки значај.....................................................................................10
3.2. Чистоћа воде...............................................................................................................10
3.3. Загађење воде.............................................................................................................10
3.4. Мјере за заштиту воде и водотокова........................................................................14
4. ЗЕМЉИШТЕ.....................................................................................................................15
4.1. Загађење земљишта...................................................................................................15
4.2. Заштита земљишта од загађења...............................................................................17
5. ХРАНА..............................................................................................................................18
5.1. Загађење хране...........................................................................................................18
6. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ................................................................................19
7. ИЗВОЂЕЊЕ ЕКОЛОШКИХ АКТИВНОСТИ У ПРЕДШКОЛСКИМ
УСТАНОВАМА................................................................................................................21
ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................................22
ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................23
ПРИЛОГ........................................................................................................................................24
2
1. ЖИВОТНА СРЕДИНА И ПРОМЈЕНЕ У ЊОЈ
У животној средини одвијају се мање или веће промијене под утицајем природних
сила и дјеловањем човјека. Под утицајем природни сила јављају се земљотреси, пожари,
поплаве, климатске промјене и слично. На њихово јављање човјек не може да утиче, али
стичући искуство одређеним мјерама може да умањи њихов неповољни утицај. Човјек је
својим дјеловањем дао допринос значајним позитивним, али и знатно већим негативним
промјенама на планети Земљи. Негативне промјене, као посљедица човјековог дјеловања,
су: загађење, деградација, деструкција и уништавање.
Загађење представља присуство стране материје у одређеној средини – ваздуху,
земљишту и води (слика 1). Загађена средина се може санирати уз мања или већа улагања
за краће или дуже вријеме, што зависи од врсте загађивача и загађене средине.
Слика 1. Загађења вода
Деградација представља тежи степен измјене животне средине. Примјери
деградације су посјечене шуме, оштећени биљни фонд, оштећени животињски фонд итд.
обнова деградиране средине је тешка, дуго траје и захтијева доста финансијских средстава.
Деструкција је врло тешко оштећење животне средине. Ерозија земљишта
представља типичан примјер деструкције настао на одређеним планинским теренима
усљед непланске сјече шума и потом дјеловањем бујица.
Животна средина је практично уништена када јој је промијењена намјена, а по
правилу и изглед. Примјери за уништавање животне средине су изграђена насеља, путеви,
језера, канали на одређеном земљишту. Враћање првобитне намјене овако измјењеној
животној средини практично је немогуће.
4
1.1.
Загађење животне средине
Загађење је најчешћи облик промјена у животној средини. Оно представља, као што
је већ речено, уношење загађујућих материја у животну средину изазвано људском
дјелатношћу или природним процесима, које могу имати штетне утицаје на животну
средину и здравље људи.
Према поријеклу, загађивачи могу бити:
-
гасови, паре и аеросол са најразноврснијим хемијским саставом,
-
течности,
-
чврсти материјали.
Извори загађења животне средине могу бити природни и вјештачки. Природни
загађивачи се срећу ријетко. Међутим, људима и другим заједницама у својој околини
могу озбиљно да угрозе животну средину. Ту спадају пепео, лава и гасови из вулкана,
затим подизање прашине са површина пустиња и разношење вјетром по ближој или даљој
околини. Међутим, много су значајнији извори загађења које је створио човјек.
Вјештачки извори загађења су:
-
индустријски објекти,
-
електране,
-
људска насеља,
-
саобраћај,
-
пољопривреда,
-
експлоатација руда и
-
људске заједнице.
Индустријски објекти продукују практично све врсте загађења по природи, односно
поријеклу и облику, а загађују вадух, воду, земљиште.
Са аспекта загађења термоелектрана и нуклеарна електрана представљају врло
озбиљне загађиваче животне средине (слика 2 и 3).
5
2. ВАЗДУХ
Ваздух представља слој око планете Земље који се назива атмосфера. На нивоу
мора, атмосферу чине:
1. азот 78,08%,
2. кисеоник 20,95%,
3. аргон 0,93%, угљен-диоксид 0,33%,
4. водена пара чији садржај варира у зависности од температуре, као и
5. пратећи гасови као што су: озон, водоник, сумпор, амонијак, угљен-моноксид,
оксиди азота, неон и други.
2.1. Загађење ваздуха
Загађење ваздуха
подразумијева присуство састојака који се нормално у њему не
налазе. Ти састојци су најчешће прашина, гасови, паре, димови, бука и слично. Извори
загађења ваздуха могу бити природни и вјештачки.
У природне спадају вулканске ерупције, паре од лаве које ослобађају пепео, гасове
и прашину. Осим тога, у ову врсту загађивача спада и дим настао усљед пожара (слика 5),
као и прашина коју подижу снажни вјетрови из пустиња и огољелих дијелова Земље. Овдје
спада и полен, али и непријатни мириси које изазивају бактерије, вируси, гљиве и други.
Слика 5. Природни извори загађења ваздуха (дим од пожара)
7
