ОРГАНИЗАЦИЈА ГЕОДЕТСКЕ ДЕЛАТНОСТИ У РЕПУБЛИЦИ
СРБИЈИ
Кључне речи: геодезија, тригонометријска мрежа, нивелманска мрежа, ГПС,
катастар непокретности, Републички геодетски завод, Војногеографски институт
КРАТАК САДРЖАЈ:
У раду је приказан развој геодезије и геодетске делатности у Србији од
деветнаестог века па до данас, развој прве тригонометријске и нивелманске
мреже, као савременa ГПС технологијa. Најзначајнија институција геодезије је
Републички геодетски завод и Војногеографски институт на коју се ослањају
државни органи и готово сви чиниоци друштва.
ORGANISATION GEODETIC ACTIVITIES THE REPUBLIC OF
SERBIA
Keywords: geodesy, trigonometric networks, leveling networks, GPS, real estate
cadastre, Republic Geodetic Authority, Institute of military geography
ABSTRACT
This paper presents the development of geodesy and surveying activities in Serbia since
the nineteenth century until today, the development of the first trigonometric leveling
networks, as well as modern GPS technology. The most important institutions of
geodesy is Republic Geodetic Authority and Institute of military geography they rely on
government agencies and almost all sectors of society.
УВОД
Геодезија је наука о премеру и картографисању Земљине површи. Ова дефиниција
је задржала своју ваљаност до донашњих дана, она обухвата одређивање
спољашњег гравитационог поља Земље, као и површ океанског дна. Са овом
дефиницијом Геодезија је укључена у геонауке kao и у науке о инжењерству. Од
почетка седамдесетих година, Међународна асоцијација за геодезију (IAG)
формулисала је задатак геодезије на нов начин, тако да је поље силе теже
експлицитно поменуто. Геодезија је наука о одређивању облика и димензије
Земље, спољњег гравитационог поља њихових промена.
ГЕОДЕЗИЈА У СРБИЈИ ДО 1918. ГОДИНЕ
Развој геодезије у Србији и почетак високошколске наставе био је условљен
друштвеним развитком, као и развојем техничког образовања у Европи. Пред крај
деветнаестог века, високе техничке школе у Европи имале су статус модерних
универзитета у којима су се стицале стручна и научна знања.
Први инжењери у Србији били су странци, да би касније то били наши људи
школовани у иностранству. Настава из геодезије била је прилагођена
грађевинарству и другим техничким дисциплинама. Крајем деветнаестог века, у
Краљевини Србији и Краљевини Црној Гори нису постојале геодетске мреже.
Радови на триангулацији и прецизном нивелману у Србији, а по угледу на
Европска искуства почињу после оснивања Геодетског института. У раду
приказује се пројекат основне мреже код Параћина и пробно мерење основице
Мајер-Бесеновим апаратом. Радови су прекинути и касније преузети од стране
одељења Главног ђенералштаба.
У првим годинама двадесетог века, почиње Географско одељење Главног
ђенералштаба у Београду.
Године 1904. измерене су четири основице: параћинска, неготинска, врањска и
лозничка. Хоризонтални и вертикални углови у мрежи, мерени су великим
универзалним инструментима типа Керн и Штарк-Крамерер. Астрономска
одређивања у овом периоду нису вршена, већ је поменута триангулација 1904.
године везана за триангулацију првог реда на северу преко Дунава и на западу
преко Дрине.
ГЕОДЕЗИЈА У СРБИЈИ ОД 1918. ДО 1941. ГОДИНЕ
Године 1920. основана је Међународна асоцијација за геодезију (IAG) као посебна
целина Међународне геодетске и геофизичке уније (IUGG). У овом периоду на
предлог Уније, врши се одређивање лука Меридијана од Северног леденог до
Средоземног мора. Дефинише се међународни елипсоид.
У цивилној служби оснива се Генерална дирекција катастра која од 1919.
учествује са значајним уделом како у теренским тако и у рачунским радовима у
изравнању Тригонометријске мреже првог реда.
