VISOKA TEKSTILNA STRUKOVNA SKOLA ZA
DIZAJN,TEHNOLOGIJU I MENADZMENT U BEOGRADU
SEMINARSKI RAD
MARKETING STRATEGIJA ODEVNE INDUSTRIJE U SRBIJI
MENTOR:GORDANA COLOVIC
DANIJELA PAUNOVIC
IME I PREZIME:BOJAN DESPOTOVIC
BEOGRAD 2016
1.UVOD
Tesktilna industrija Srbije je jedna od najznacajnijih grana preradjivacke industrije Republike Srbije,ne
samo da je radom intenzivna vec i tehnicki i tehnoloski vrlo zahtevna.Stupanjem na snagu prelaznog
trgovinskog sporazuma sa evropskom zajednicom i klauzule koja dozvoljava dijagonalnu kumulaciju
porekla robe,umrezeni su preduzetnici Srbije,EU,Turske,zemalja u okreuzenju i omogucen im je
zajednicki,slobodan pristup trzistu od blizu 800 miliona potrosaca.Ekonomska I finansijska kriza,zatim
dogadjaji u zemljama Severne afrike sa kojima je EU imala uspostavljenju zonu slobodne trgovine jos
od 2005.odnosno 2006.godine ,naterala je kupce EU da svoje proizvodne naloge u
Kini ,Indiji,Pakistanu,zemljama kao sto je Egipat,Tusrka,Maroko,smanje i da proizvodnju artikala ovog
sektora preusmere na podrucije zemalja Zapadnog balkana .
Danas monda industrija Srbije je suocena sa mnogobrojnim problemima kao sto su:strani konkurenti
koji su uspeli da se pozicioniraju na nasem trzistu i privuku potrosace:nedostatak uspesnih brenova koji
su oznaka visokog kvaliteta i sofisticiranosti:Brenda koji poseduju pozitivni “Made in Serbia”efekat i
koji u potrosacima bude spremnost da plate visu cenu .
2
Kraj 80-ih i početak 90-ih bile su zlatne godine za tekstilnu industriju Srbije. Godine 1991. ukupan broj
zaposlenih u ovoj grani bio je 118.647 ili 16,1 odsto, a vrednost izvoza tekstilnih proizvoda bila je 890,5
miliona dolara ili 19 odsto ukupnog izvoza. Mirko Todorović, vlasnik „Todora" priča da je u vreme
stare Jugoslavije stopa poreza i doprinosa na lične dohotke u ovoj industriji bila od 28 do 30 odsto.
„Tada smo imali takozvane robne kredite, gde dobijete povoljan kredit za uvoz repromaterijala, a
pravdate ga u izvozu carinskom deklaracijom, odnosno konvertibilnim prilivom. U to vreme, tekstilna
industrija, kao retko koja, radila je na 100 odsto tržišnim osnovama, jer smo imali fantastičan izvoz. Mi
smo tada izvozili tuce košulja za 32 dolara, što je oko 2,5 dolara po komadu. Danas taj sistem na neki
način simuliraju Kinezi", navodi Todorović.
2.1 Suficit sa EU
„
Međutim, kriza koja nije mimoišla Srbiju, ostavila je duboke tragove u ovoj industriji", kaže sekretar
Udruženja industrije tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije Vesna Vasiljević. Primera
radi, u vremenu januar-juni u 2011. godini, u proizvodnji tekstila ostvaren je pad proizvodnje od 18,2
odsto, a zabeležen je i pad zaliha, kao i pad prodaje.
S druge strane, u proizvodnji gotovih odevnih predmeta ostvaren je rast proizvodnje od 8,8 odsto, pad
zaliha i rast realizacije za čak 12,5 odsto. Po rečima Vesne Vasiljević, ukupno u tom periodu u tekstilnoj
industriji Srbije ostvaren je izvoz u vrednosti od 300 miliona dolara, što je više za 29,1 odsto i
pokrivenost uvoza izvozom iznosi 68,6 odsto. „Gotovi odevni predmeti, nakon stupanja na snagu
Sporazuma o slobodnoj trgovini tekstilom sa EU, jula 2005. godine, postali su jedan od vrlo važnih
proizvoda u izvozu Srbije. Nakon gvožđa, čelika, povrća i voća, najviše dolara oni donose. Suficit na
ovom artiklu u spoljnotrgovinskom prometu Srbije sa EU od nekoliko desetina miliona dolara,
konstantno se beleži u proteklih šest godina. st meseci ove godine, samo industrija kože i obuće ostvarila
je izvoz u vrednosti od 148 miliona dolara, što je za 44,8 odsto više nego u istom periodu prethodne
godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 80,3 odsto.
Od nekadašnjih velikih firmi u Srbiji još uvek posluje „jumko", dok su firme poput „Kluza", „Beka",
„Ljubiše Miodragovića", nestale. Do veliklog pada tekstilne industrije došlo je, pre svega, zbog
nekvalitetno sprovedene privatizacije. Privatizaciju su radili ljudi koji se nikada ovim poslom nisu
bavili, pa nisu ni znali ni mogli da traže adekvatne strateške partnere koje su mogli naći, da su znali
kako. Bilo je tokom ovih proteklih deset godina vrlo dobrih inostranih firmi koje su htele da uđu u
privatizaciju velikih tekstilnih kombinata, ali menadžmenti tih preduzeća nisu prepoznali ponuđene
šanse.
Danas tekstilnu industriju Srbije u Evropi čine prepoznatljivom privatne firme koje upošljavaju u
proseku sto radnika, imaju dobar menadžment, dobre informacije iz sveta mode i dizajna, i dobre alate.
Pored domaćih, u Srbiji posluje i nekoliko poznatih stranih kompanija među kojima su „Kalcedonija",
„Pompea", „Falke", „Veli golden lejdi", „Beneton"... Sporazum o slobodnoj trgovni tekstilom sa EU bio
je jedini bilateralni sporazum koji je Srbija imala sa EU i rezultati postignuti u ovoj grani privrede su
više nego evidentni, jer 70 odsto srpskog izvoza tekstila i obuće ide u EU.
4
3. ORGANIZOVANJE KLASTERA TEKSTILA U SRBIJI
Tekstilna industrija Srbije beznadežno je zaostala u odnosu na susedne zemlje, a stanje u tom sektoru u
Srbiji pokazuje da su u procesu globalizacije i u Jugoistočnoj Evropi gubitnici one zemlje koje ne
preduzmu na vreme odgovarajuće mere. Krah srpske tekstilne industrije može se videti na primeru
"srpskog Mančestera", Leskovca. Tamo je 1990. u tekstilnoj industriji radilo 10.955 ljudi, dok ih je
2005. bilo samo 880. Pri tome je upravo u proteklih petnaestak godina došlo do velikog premeštanja
radnih mesta sa Zapada na istok i jugoistok Evrope, Kinu i Indiju. U nemačkoj tekstilnoj industriji, u
kojoj je 1990. radilo 491.000 ljudi, sada ima oko 131.600 radnih mesta. U EU se u periodu od 1995. do
2000. broj zaposlenih u tekstilnoj industriji smanjivao za 2,6 odsto godišnje, kasnije još brže
[7].Sаvremeno tržišno poslovаnje tekstilnih preduzećа u Srbiji, nаročito u vreme ekonomske krize,
kаrаkterišu nepovoljni аspekti koji se ogledаju u lošoj pozicionirаnosti tekstilnih preduzećа nа globаlnoj
tržišnoj sceni, smаnjenoj konkurentnosti, nedostаtku tehnologije, nedovoljnoj obučenosti zаposlenih,
nepostojаnju stаndаrdа i dr. I pre izbijanja ekonomske krize ovaj sektor je imao najmanje prosečne neto
zarade u Srbiji i otežano poslovao zboge velike nelojalne konkurencije (siva ekonomije u sektoru
tekstila je 44% na nivou Republike, a na jugu Srbije 50,5% ukupnog prometa) vidi [8]. Postoji velika
šansa da proizvodnja i dalje raste u ovoj grani privrede i da ona prevaziđe ekonomsku krizu, ali je
neophodno suzbiti sivu ekonomiju u toj oblasti, smanjiti poreze i ubrzati novčane tokove i naplatu
potraživanja kako bi se izbegao kolaps u firmama za proizvodnju tekstila. Značajan deo domaće
tekstilne i odevne industrije danas čine preduzeća koja se prema zvaničnim pokazateljima svrstavaju u
grupu malih i srednjih preduzeća (MSP). Ova preduzeća su uglavnom u privatnom vlasništvu, što stvara
dobre preduslove za uspešan.tržišni nastup. Mala i srednja preduzeća su posebno značajna za uspešni
tržišni razvoj zemalja u tranziciji, a među kojima se nalazi i naša zemlja. Osnivanjem MSP u velikom
broju zemalja u tranziciji obezbedilo je uz manja ulaganja znatnu apsorpciju viška radne snage iz velikih
preduzeća koja su iz bilo kojih razloga prestala da rade. Na taj način izbegava se širenje siromaštva i
drugi socijalni problemi [9]. Krize i delimični kolaps velikih i srednjih društvenih ili novo-
privatizovanih firmi, doprineli su da mnogi pojedinci ili organizovani timovi uđu u sektor malih i
srednjih preduzeća [10].Klasterizacija privrede Srbije tek je na samim počecima, a ono čemu klasteri
doprinose, to je razvoj konkurentnosti, kroz rast produktivnosti i kreiranje inovativnih strategija. Tokom
devedesetih klasteri su imali povećani značaj u razvoju MSP. Kroz klastere MSP su mogla da pristupe
veštoj i visoko obrazovanoj radnoj snazi i grupisanim poslovnim uslugama. Klasteri kao skup MSP-a,
koji rade geografski blizu jedno od drugog i u istom sektoru pružaju mogućnosti i dozvoljavaju
specijalizaciju, grade tehnološku sposobnost, prilagodljivost, inovacije i konkurentnost. U doglednom
vremenu bi trebalo očekivati intenzivnije procese stvaranja i funkcionisanja klastera. Stretegija razvoja
konkuretnosti i inovativnosti MSP za period 2008-2013. godine pozicionira klastere kao jedan od
instrumenata za povećanje konkuretnosti na inostranim tržištima. U Republici Srbiji trenutno posluje 25
klastera [11] koji su klasifikovani po fazama razvoja, koje je Ministarstvo ekonomije i regionalnog
razvoja republike Srbije podržalo kroz “Program za podršku razvoja klastera”.Uspostаvljаnje klаsterа u
tekstilnoj industriji je od izuzetnog znаčаjа zа rаzvoj tekstilne privredne grаne u Srbiji i predstаvljа
šаnsu od strаteškog znаčаjа zа rаzvoj privrede.
5
