1
Универзитет у Београду
Шумарски факултет
Студентски програм за шумарство
Фитоценологија
Семинарски рад
Тема:
„Вегетација резервата природе
Делиблатска пешчара “
Професор: Студент:
Др. Раде Цвјетићанин Лучијан Кринуловић
Бр. Индекса: 39/2013
Одсек: шумарство
Београд 2014.
2
Садржај
I.
Физичко географски односи на Делиблатској пешчари
1. Географски положај
2. Рељеф и његов постанак
3. Климатске прилике
4. Педолоска карактеристика делиблатске пешчаре
II.
Општа слика биљног покривача делиблатске пешчаре
III.
Вегетациске јединице (подела вегетације)
a.
Пешчарске заједнице
1. Asoc. Corispermetop-Polygonetum arenariae
2. Asoc. Festucetum vaginateae deliblaticum
b.
Степска вегетација
3. Asoc. Koelerieto-Festucetum Wagnerii
4. Asoc. Chrysopogonetum Pannonicum
5. Asoc. Festuceto-Potentilletum
c.
Тип мочварне вегетације
6. Asoc. Salicetum rosmarinifolie
7. Asoc. Molinietum coeruleae
d.
Шумска вегетација
8. Храстово-липова шума (asoc. Querceto-Tilietum tomentoseae)
9. Шуме тополе, јове и лужњака са пољским јасеном
IV.
Биљногеографски положај делиблатске пешчаре
4
3. Климатске прилике
Пошто се клима и вегетација једног краја тесно повезани, изнеће се извесни
метеролошки подаци који ће дати бар приближну слику о општим климатским приликама
Делиблатске пешчаре. Али, док клима, обухваћена у ширим потезима, има релативан
значај за вегетациске јединице, дотле су микроклиматски услови много значајнији за
биљне ценозе због непосредног дејства.
Температура ваздуха.
Ако се анализирају средње месечне температуре ваздуха за пет
година, види се да је јануарска око -1C
0
, док је јулска мања од 23C
0
, тј, мања од просечне
јулске температуре, карактеристичне иначе за Војводину. Међутим ове вредности су
близу средњој јануарској и средњој јулској температури Војводине. Према томе, као што у
целој овој области тако и на делиблатској пешчари претежно влада континетална клима.
Али, због географског положаја Војводине, на њену климу утиче и блажа
сердњеевропска, а до извесне мере и медитеранска клима, те она има умеренији карактер
него што је случај у подручију типичне аридне климе.
Падавине и ветрови.
За Војводину просечна количина годишњих талога износи око
600 – 625мм. Док је просечна количина падавина на Делиблатској пешчари се колебала
између 700 и 800мм. Према томе Делиблатска пешчара улазила би у састав једног
југоисточног банатског подручија, које има нешто већу количину годишњих падавина од
осталог дела Војводине. Из података о средњим месечним падавинама види се да је
највише падавина било у мају и јуну, тј, крајем пролећа и почетком лета, у доба када је и
вегетација на Делиблатској пешчари најбујнија и најшароликија. При упоређивању односа
између количине испаравања и количине падавина види се да је на делиблатској пешчари
испаравање знатно веће од количине падавина. Ова појаве је, изгледа, уопште
карактеристична за климу Војводине.
На Делиблатској пешчари регистровани су ветрови свих праваца, али само врло малом
броју њих припада значајна улога. Како се види на ружама ветрова: северни,
североисточни и јужни ветрови су скоро безначајни. Такође западни и источни ветрови
