Arhitektonski fakultet
Univerzitet u Beogradu
Master akademske studije – Arhitektura
Zimski semestar 2015/16
Izborni predmet – urbanizam: Savremeni urbani fenomeni
Vazdušne kapije kao tačke globalne prepoznatljivosti grada
Aerodrom Ček Lap Kok (
Chek Lap Kok Airport
)
Hong Kong, Kina
Nastavnik: dr Aleksandra Stupar
Student:
Aleksandra Aleksić, 2014/21034
1 |
Sadržaj
1.
Abstrakt
_______2
2.
Uvod
_______3
Ka globalnoj prepoznatljivosti grada i prostori globalne inicijacije
3.
Nove gradske kapije
_______5
Aerodromi i terminali
4.
Međunarodni aerodrom Ček Lap Kok u Hong Kongu
_______6
4.1. O aerodromu – nastanak i izgradnja kompleksa
_______6
4.2. Razvoj, umrežavanje i ekonomija
_______10
4.3. Aerodrom kao simbol globalnog prestiža
_______12
4.4. Uticaj u svetu
_______12
5.
Zaključak
_______13
6.
Literatura
_______14
7.
Izvori ilustracija i tabela
_______15
3 |
2.
Uvod
Ka globalnoj prepoznatljivosti grada i prostori globalne inicijacije
Zanemarujući lokalne specifičnosti, osnovne karakteristike gradova se oblikuju i
prilagođavaju poželjnim obrascima koje nameće globalno tržište, bez obzira na to da li su
slike formirane na taj način zaista objektivne. Globalna ekonomija, kao arena neprestanog
takmičenja između nacionalnih i ,sve učestalije, urbanih ekonomija, dovodi direktno ili
indirektno do velikih, nezanemarljivih promena u gradskim strukturama, kao i načinu
njihovog sagledavanja i predstavljanja. U globalnim gradovima, poslovna elita zauzima
veoma važno mesto, moglo bi se ponekad reći i najvažnije, pa prema tome ne iznenađuje
činjenica da urbani razvoj svoju održivost zasniva na kombinovanju medija, politike,
uključujući i internacionalni korporativni kapital i promociju ekonomske konkurentnosti. Kao
rezultat ovog trenda javlja se potiskivanje značaja gradskog sektora, njegova uloga postaje
sve manja kad je u pitanju upravljanje javnim gradskim prostorima, a ključni postaje privatni
kapital. Urbana politika dobija novu konfiguraciju zasnovanu na promenjenom odnosu
globalne ekonomije i lokalne politike, a bitka za novim investicijama postaje primarni cilj pred
kojim blede mnogi drugi gradski problemi.
1
Posmatrajući globalnu politiku uopšte može se
izvesti zaključak da realan prostor bez njegove političke konstrukcije nije moguć. Politika ne
može da „ispusti“ prostor kao polje u kome se realizuje njen smisao, pa je prema tome
prostor u svakom segmentu političan i i nosi obeležja određenih ideoloških naznaka. Sprega
političke i ekonomske moći veoma jasno, pa čak i drastično, može da se pročita sa lica
grada. Ona najčešće ima formalno obezbeđen put realizacije svojih ideja kroz mehanizme
lokalne urbane politike. Osnovni činilac tog mehanizma je urbanističke prirodeosnosno
postojanje institucija koje su „servis“ nadređenoj strukturi političke i ekonomske moći i
urbanističko planiranje kao jedan od najvažnijih delova operacionalizacije. Dakle, urbana
politika se ostvaruje putem urbanog planiranja.
2
Ekonomski razvojni model pribegava i simboličkoj upotrebi globalizacije koja zapravo
sluči kao opravdanje za radikalni zaokret u strategijama urbanog razvoja čiji ključni akteri
postaju moćni poslovni krugovi koji su sposobni da gradu omoguće opstanak kao i napredak
u globalnoj hijerarhiji. U osnovi svega se nalazi proces globalizacije finansija, tržišta,
proizvodnje i potrošnje, čime se globalni krug zatvara u svojoj samodovoljnosti. Povećanje
urbane, odnosno investicione aktivnosti, ima mnogo uticaja na lokalni ekonomski rast, ali i na
stanovnike. Najviše koristi imaju direktni promoteri ovakvog vida razvoja – lokalna politička i
ekonomska elita, dok širi socijalni ciljevi ostaju zanemareni i dodatno ugroženi. Dug period
implementacije planova postao je ekonomski ali i politički nedopustiv. Tako „veliki projekti“
inicirani raznim značajnim manifestacijama postaju izgovor za skraćenje uobičajenih
procedura, ali i opravdanje za zaobilaženje uhodanih demokratskih modela odlučivanja čiji
su sastavni deo do sada bile i manje interesne grupe, npr. lokalne zajednice i etničke
manjine.
Vodeći projekti, izdignuti iznad svoje statične pozicije i reintegrisani u aktuelne globlane
mreže, mogu postati realni aktivatori razvoja, posebno u zemljama koje tek stupaju u
globalno takmičenje. Shvaćeni kao čvorišta pomoću kojih se uspostavljaju veze i manipuliše
tokovima, oni pomažu širenje gradskih mreža i omogućavaju povezivanje međunarodne
1
Stupar, A,
Grad globalizacije - izazovi, transformacije, simboli
, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu,
Orion Art, 2009, str. 109.
2
Pušić, Lj,
Sociološki pregled, Vol. XXXI (1997), no. 3. str. 323-336.
4 |
promocije sa lokalnom ekonomijom i lokalnom zajednicom. U želji da se formira slika
svetskog grada koji je sposoban da privuče kapital i pruži sve potrebne uslove da se taj
kapital dalje razvija, lansiraju se potrebne kampanje i slogani, ali i stvara novo fizičko
okruženje. U skladu sa ovakvim tendencijama, sve je primetnije postojanje posebnog
izdanka globalne ekonomije – takozvane simboličke ekonomije koja je usko vezana sa
specifičnostima gradskih prostora. Simbolička razmena ostvarena između grada, objekata,
korisnika, posmatrača i uloženog kapitala vraća nas na tradicionalne ritualno-simboličke
obrasce, u kojima vrhovni autoritet pribegava preterivanju, trošenju i darivanju kako bi
obezbedio efekat divljenja i podigao poprilično uzdrman ugled. Ovakav čin, često ekonomski
neopravdan i u suprotnosti sa logikom proizvodnje i akumulacije pod maskom „poklona“ krije
veoma moćno političko oružje. Pored proklamovanog budućeg napretka i podizanja kvaliteta
svakodnevnog života, „veliki projekti“ predstvaljaju i inicijaciju nove upravljačke logike, koja
tradiciju i inspiraciju spaja na neočekivani način očekujući naklonost i poštovanje na svim
nivoima. Podižući konkurentnost grada, dobro osmišljen urbani marketing privlači investicije i
popravlja ukupnu sliku o samom gradu. Istovremeno, on postaje značajan elemnt urbanog
napretka koji se može posmatrati u kontekstu političke ekonomije ili kroz primenu određenih
marketinških strategija. Tako se, zapravo, pokrivaju globalni i lokalni nivoi procesa promocije
mesta. Njihov osnovni cilj je privljačenje fiksnih investicija i cirkulišućeg kapitala, pri čemu
ciljne grupe predtsavljaju poslovne firme, industrijske kompanije, središta korporacija,
potencijalni investitori, sportski timovi, turisti i stanovnici.
Stvarnim prostorno-ekonomskim transformacijama ili agresivnom kapanjom formira se
novi gradski izgled koji negira ili sakriva negativne strane grada, a kao kvaliteti se ističu
fleksibilnost celokupnog urbanog okruženja, rekonstruisani i revitalizovani potezi u starim
gradskim jezgrima, napuštenim industrijskim i lučkim zonama, povoljni poslovni uslovi, dobra
umreženost, visok nivoinformaciono-komunikacionog i tehnološkog razvoja, mnoštvo
kulturnih i sportskih sadržaja, spektakularna dešavanja, zdravo okruženje i visok kvalitet
života. Kampanje koje se označavaju kao dosta agresivne vode gradovi koji se nalaze u
neposrednoj blizini prvog stepenika globalne hijererhije, ali se šansa traži i na nacionalnom
nivou. To se prvenstveno odnosi na gradove koji žele da postanu tačke povezivanja sa
globalnim mrežama (naročito ekonomskim), što je uloga koja se manifestuje i u formi
objekata-simbola, čija prepoznatljivost mora preskočiti lokalne okvire.
Uvažavajući globalnu ekonomsku logiku urbanog razvoja zasnovanu na novim
mehanizmima urbane reprezentacije i marketinga, čvorišta savremenih mreža poseban
naglasak stavljaju na japrestižnije lokacije i sadržaje. Prvi korak globalne inicijacije
predstavlja uspostavljanje novih gradskih kapija, dok nadgradnju čini formiranje ekonomsko-
informacionih kontaktnih punktova.
3
3
Stupar, A,
Grad globalizacije - izazovi, transformacije, simboli
, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu,
Orion Art, 2009, str. 110-115.
