UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA
PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUDJE
Seminarski rad iz predmeta:
Radno pravo
Naziv seminarskog rada:
Osnovni pojmovi o radnom pravu
Mentor: Student:
Prof. dr Milutin Djurisic Ljubisavljevic Bojan 2107/15
Novi Sad 2016 godina.
2
Uvod :
Radno pravo, kao i vecina drugih grana prava, od svoje pojave ima
relativno odredjenu materiju proucavanja i regulisanja,vezanu pre
svega za odnose koji se uspostavljaju u procesu rada izmedju
ucesnika drustveno radnih odnosa.Istorijski posmatrano,nastanak
normi radnog prava vezan je za regulisanje individualnih radnih
odnosa,odnosno, radno pravo kao grana pravnog sistema pojavilo
se kao posledica neophodnosti posebnog regulisanja odnosa, koji
se vezuju za obavljanje rada u sluzbi drugog.U teoriji radnog
prava, najcesce se njegova pojava veze za proces postepenog i
duzeg odvajanja od gradjanskog prava, a kasnije od
privrednog,odnosno trgovackog prava.Naime, tek sa pojavom
najamnih radnika i poslodavaca na pocetku 19. veka, stvoreni su
uslovi za pojavu prvog zastitnog radnickog zakonodavstva tj.
radnog prava. Pod uticajem sve vece intervencije drzave u odnose
izmedju posloda- vaca i radnika,kasnije i izmedju poslodavaca i
sindikata a samim tim i pojave
sui generis
propisa, radno pravo je
postalo samostalna grana prava.Pored toga postoje i misljenja da se
radno pravo pojavilo na prelazu 19-og i 20-og veka u procesu
diferencijacije jedinstvene nauke o upravi, odnosno specijalizacije
upravnog prava i upravne tehnike, u kojem se pocinje deliti na
pojedine pravne discipline (npr. Radno, finansijsko,zadruzno
pravo) ili tehnicke discipline (npr. Nauka o organizaciji, nauka o
organizaciji i poslovanju preduzeca, personalne sluzbe itd.) Danas
radno pravo predstavlja jednu od najznacajnih pravnih disciplina
bez koje se ne moze zamisliti pravni sistem ni jedne
savremene,drustveno-odgo- vorne pravno uredjene drzave.Radno
pravo predstavlja disciplinu koja se menja u skladu i sa
tendencijama promena u drustvu,a sve u cilju uredjivanja tih
odnosa.
4
nih i poslodavac, odnosno udruzenje poslodavaca.
Predmet individualnog radnog prava je radni odnos, dok je pre-
dmet kolektivnog radnog prava, kolektivni radni odnos.
Merilo podele na opste i posebno je pravni rezim radnih odnosa,to
jest da li se radi o opstem pravnom rezimu koje ukljucuje nacelno
sve zaposlene i poslodavce ili posebnim pravnim rezimima koji se
odnosi na pojedine kategorije zaposlenih - drzavnih sluzbenika,
profesionalnih sportista i sl.
Materijalno radno pravo je skup normi u individualnim i
kolektivnim pravima zaposlenih i poslodavaca dok je formalno
radno pravo skup normi o nadleznosti i posupku za ostvarivanje i
zastitu individualnih i kolektivnih radnih prava.
Heteronomno radno pravo cini skup pravnih normi kogentnog
karaktera koje se sadrže u ustavu, zakonima, podzakonskim opstim
aktima koje donosi drzava. Autonomno radno pravo cini skup
pravnih normi koje donose autonomni socijalni partneri - sindikati
i udruzenja poslodavaca, ali i drzava kao partner kada ne istupa sa
pozicije vlasti vec u svojstvu ravnopravnog subjekta u tripartitnim
pregovorima.
Privatno radno pravo predstavlja skup normi kojima se uredjuje
ugovorni rad pod vlascu poslodavca, a kada je podredjenost rada
statusna u pitanju je javno radno pravo.
Predmet i sadrzina radnog prava
Predmet radnog prava - kao pravne i teorijske naucne discipline-su
radni odnosi,tj. odnosi koji se na radu i u vezi sa radom usposta-
vljaju izmedju poslodavca i zaposlenog
2
.Sto znaci da je relevantan
samo rad za drugoga, a ne samostalan rad.Takodje on mora biti
slobodno uspostavljen voljom radnika.Predmet radnog prava
obuhvata i pravne odnose koji su od znacaja za individualne i
2
Zivko Kulic,Radno pravo,Privredna akademija-Novi Sad,2008god. Str.16
5
kolektivne radne odnose.
Pod bitnim obelezjima radnog odnosa podrazumevamo:
- dobrovoljnost
- licno izvrsavanje rada
- integrisanost
- pravnu podredjenost
- placenost rada
Dobrovoljnost se izrazava pre svega u slobodi volje da se odluci o
zasnivanju radnog odnosa,to jest zakljucivanje ugovora o radu kao
i slobodi prestanka radnog odnosa, to jest otkaza ugovora o radu.
Dobrovoljnost je drugo ime za slobodu rada kao najstariji oblik
slobode rada.Dobrovoljnost je negacija prinudnog rada,ali izuzetno
i privremeno dobrovoljnost moze biti suspendovana. Npr. u slucaju
ratnog stanja.
Licno izvrsavanje rada kao bitno obelezje radnog odnosa ogleda se
u obavezi zaposlenog da neposredno i licno izvrsava rad za
poslodavca.Licno obavljanje rada kao osnovna obaveza zaposlenog
je preduslov za podredjenost odnosno izvrsavanje rada po
uputstvima i pod kontrolom u pogledu nacina izvrsavanja i efekata
rada.Pored licnog izvrsavanja rada, radni odnos karakterise i
poseban licnopravni odnos koji se ogleda u obavezi lojalnosti
poslodavcu, ali i licnog odnosa poslodavca prema zaposlenom.
Integrisanost kao ukljucenost u organizovani proces rada shvata se
kao indicija podredjenosti.Samim ukljucivanjem u organizovani
proces rada, zaposleni stupa u odnos podredjenosti.
Pravna podredjenost podrazumeva to da sredstva za metode i
izvrsavanje rada odredjuje poslodavac koji je ovlascen da
zaposlenom izdaje radne naloga I uputstva u pogledu nacina
izvrsenja rada. Podredjenost zaposlenog poslodavcu ukljucuje
podredjenost u pogledu mesta na kome se rad obavlja uz odredjena
