UVOD
Finansijsko tržište je organizovano mesto i prostor na kome se traže i nude
finansijsko- novčana sredstva i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje formira cena tih
sredstava.
Formiranje cena novčanih sredstava na finansijkom tržištu izražava se kamatnom
stopom. Ukoliko je pri ponudi tih sredstava od osnovnog značaja održavanje likvidnosti,
onda se rok na koji se ta slobodna novčana sredstva nude utvrđuje na sasvim kratkom
vremenskom intervalu, pa samim tim će i kamatna stopa, odnosno cena ponuđenih
sredstava biti niža. Ukoliko se nude novčana sredstva, koja iz bilo kog razloga mogu biti
slobodna na duži rok, onda će kamatna stopa, odnosno cena ponuđenih sredstava biti veća i
to zbog toga što se ova cena zbog dugog roka sastoji iz tzv. čiste kamate i riziko premije.
Uloga finansijskog tržišta sastoji se u pružanju i stvaranju mogućnosti alokacije
novčanih sredstava. To praktično znači prenos novčanih sredstava sa onih fizičkih i pravih
lica koja raspolažu većim slobodnim novčanim iznosima; od onih koji ih žele samostalno
uložiti, na ona fizička i pravna lica čiji je dohodak nedovoljan za finansiranje tekućih i
razvojnih planova iz oblasti proizvodnje, potrošnje, prometa, i usluge za koje se
pretpostavlja da su društveno i ekonomski opravdani. Finansijsko tržište omogućuje
ostvarenje optimalnosti u korišćenju drušenih i privrednih resursa a na taj način neposredno
doprinosi i skladnijem privrednom razvoju zemlje.
Kao deo nove finansijske infrastrukture u Srbiji, osnovane su tri bitne institucije:
Nacionalna štedionica, Beogradska berza i Centralni registar. Svaka od ovih institucija
uklapa se u kompleksan mozaik i igra ulogu u finansijskom okruženju.
Beogradska berza prati aktivnosti vezane za organizaciju trgovine hartijama od
vrednosti i finansijskim derivatima. Pozicija i aktivnosti berze su određeni Zakonom o
tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, kao najbitnijim aktom u ovoj
oblasti. Određne odredbe bitne za Berzu sadržane su i u Zakonu o privrednim društvima,
naročito kad je reč o pitanjima organizovanja Berze, to jest da li je akcionarsko društvo.
Ovaj zakon se primenjuje kao zamena ukoliko Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih
finansijskih instrumenata ne predvidi neki specifični slučaj.
1. BERZANSKO POSLOVANJE
Berzansko poslovanje obuhvata tržišne operacije sa efektima, tj organizovanu
kupoprodaju efekata. Na berzi efekata trguje se samo sa onim efektima koji imaju
saglasnost od same berze. Tu saglasnost izdaje posebno formirana komisija koja je zvanični
organ svake berze i naziva se „ Komisija za registraciju emisije i dozvolu plasmana na berzi
efekata“. Osnovni zadatak ove komisije je da izvrši registraciju emisije a potom izda
dozvolu da se sa efektima te emisije može trgovati.
Sa tog aspekta sve efekte sa kojima se trguje na tržištu kapitala možemo svrstati u
dve osnovne grupe:
-
efekti sa dozvolom trgovanja
-
efekti bez dozvole trgovanja na berzi efekata
Trgovina sa efektima koji imaju dozvolu za kotaciju na berzi predstavljaju zvaničan
berzanski promet, zvanična trgovina efektima koji se uvek realizuje u okviru berzanskog
pulta ili na berzanskom parketu.
Trgovina sa efektima koji nemaju dozvolu za kotaciju na berzi se ostvaruje van
berzanskog pulta ili parketa zbog čega se i naziva nezvanična ili vanberzanska trgovina
efektima. Ova vanberzanska trgovina se može odvijati i u okviru berze ali van njenog
službenog dela! Zajedno sa drugim neberzanskim tržištima ( međubankarsko, slobodno,
crno) ovo tržište (vanberzansko) predstavlja značajan deo ukupnog prometa na tržištu
kapitala i sa svojim volumenom mnogostruko prevazilazi volumen zvaničnog berzanskog
tržišta.
Registracija efekata i dobijanje dozvole za prodaju, tj. kotaciju tih efekata na berzi i
u okviru zvaničmog berzanskog tržišta predstavlja unapred utvrđen i definisan postupak od
strane svake berze efekata. Postupak ima za cilj da investitore, potencijalne kupce zaštiti od
lažnih informacija, zabluda prevara koje može emitent učiniti pri emisiji efekata. Ova
zaštita ostvaruje se putem analize, kontrole i ispitivanja svih elemenata koje je emitent
naveo u dokumentaciji na osnovu koje se vrši emisija efekata.
1
Zahtev emitenta za
dobijanje dozvole za prodaju efekata, se podnosi zajedno sa bankom, njegovim
posrednikom kao i sa „prospektom emisije“ u kojem se jasno može videti na koji način i
pod kojim uslovima se vrši emisija efekata. Emitent mora dati garanciju za korektnost i
1
Ristić Ž., Komazec S.: Berza i berzansko poslovanje, Čačak 2006.
2
varijacije berzanskih kurseva daleko prisutnije kod efekata sa varijabilnim prihodom, nego
kod efekata sa fiksnim prihodom koji se mogu smatrati stabilnom i postojanim.Po svojoj
prirodi postojanja, svaka berza efekata „ne podnosi stabilne kurseve“ i sklonost pokazuje ka
trgovini efektima sa varijabilnom prihodom a pre svega akcijama.
Pod načinom utvrđivanje kursa uvek se podrazumeva primena unapred date i
određene metodologije kojom se definiše i zvanično utvrđuje kurs efekata koji su predmet
trgovine na konkretnoj berzi. Utvrđivanje kursa se uvek odnosi na konkretan efekat,
konkretnu berzu,konkretno radno vreme berze i na konkretne uslove, pravila i običaje.
Osnov za utvrđivanje kursa čine mešetarski dnevnici, berzanske knjige u kojima se
evidentiraju svi nalozi za kupovinu ili prodaju, odnosno u kojima se evidentira ukupna
prodaja i tražnja za svakim pojedinačnim efektom.
Ukoliko se na berzi trguje varijabilnim ili višestrukim kursom-odgovorno lice na
berzanskom pultu koje utvrđuje kotacioni kurs (mešetar) obavezno ja da svim učesnicima
na berzi saopšti: početni kurs, svaku njegovu promeni i zključni tj.završni kurs!!
Ukoliko se na berzi trguje jedinstvenim kursom-berzanski mešetar je obavezan da
svim učesnicima na berzi saopšti taj jedinstveni kurs koji je za tu kotaciju i početni i završni
tj.zaključni. Značajna prednost u odnosu na trgovanje sa varibijalnim kursom efekata, sve
one negativnosti koje taj jedinstveni kurs ima u odnosu na varibijalni eliminisane su
uvođenjem nove vrste prelaznog kursa tzv. „privremeno utvrđenog kursa“ po kome se
trguje između dva jedinstvena kursa.
Nakon utvrđivanja berzanskog kursa, tj. kotacije određenog efekta, svaka berza,
odnosno odgovorno lice na njoj, je obavezno da ovako utvrđen kurs učini javnim, a to čini
putem: berzanskog biltena, berzanskim izveštajima na određenom mestu dostupno javnosti,
novinama i sl.
Sve kotacije sa jedne berze se elektronski prenose u zajednički kompjuterski centar
iz koga se vrši dalja distribucija članovima tog centra. U komuniciranju se koriste
mnogobrojne šifre i skraćenice koje imaju za cilj da na najkraći mogući način objasne sve
važnije okolnosti i karakteristike koje se odnose na konkretan kurs.
Dve osnovne grupe berzanskih poslova:
1. promtni, kasa ili spot poslovi na berzi efekata
2. terminski poslovi
1. Promtni, kasa ili spot poslovi sa efektima na berzi efekata- su poslovi u kojima se
prava i obaveze partnera iz kupoprodajnog ugovora realizuju odmah po zaključenju, a
najkasnije u roku od 3-5 radnih dana od dana zaključenja ugovora. Promptna kupoprodaja
4
efekata pretpostavlja promptnu obavezu kupca efekata da prodavcu doznači novčani iznos
kupoprodajne vrednosti na njegov račun ili u gotovom i to odmah, a najkasnije sa valutom
petog radnog dana. Istovremeno se podrazumeva i promptna obaveza prodavca efekata da
kupcu doznači tačno u kupoprodajnom ugovoru naznačene efekte na njegov depo konto ili
predajom „iz ruke u ruku“ i to odmah, a najkasnije u roku koji ne može biti duži od pet
radnih dana od dana zakljičenja ugovora. Osnovna razlika između ove dve vrste poslova je
u tome što su promtni poslovi na berzi efekata praktično poslovi bez rizika i za kupca i za
prodavca.
2. Terminski berzanski poslovi: su takvi berzanski poslovi u kojima se obaveze
prodavca i kupca ne izvršavaju promptno odnosno odmah posle zaključivanja ugovora, već
u nekom kasnijem roku koji je unapred fiksiran i označen ili pak jednog dana u okviru
nekog budućeg perioda u kome je krajnji rok određen. Ukupne terminske poslove možemo
podeliti na:
a) Obične ili bezuslovne terminske poslove: poslovi čije izvršenje ničim nije
uslovljeno i u kojima se obaveze moraju izvršavati na tačno fiksirane rokove.
b) Uslovne termisnke berzanske poslove:poslovi kod kojih prodavac ili kupac mogu
odusati od posla ili promeniti neke svoje obaveze i to naravno pod uslovom da su
prethodno položili dogovorenu premiju, sumu novca kao naknadu drugoj strani za
odustajanje od izvršenja svoje obaveze ili zbog izmena ranije preuzetih obaveza.
U svakom terminskom poslu kao ugovorni partneri jedan naspram drugog stoje
besisti-koji očekuju pad kursa i hosisti koji očekuju povećanje kursa.
Besista:prodaje na tačno utvrđen termin ili na jedan dan unutar tog termina neku
HOV koju još uopšte ne poseduje i nada se će kratko pre izvršenja ugovora nabaviti HOV
po kursu koji leži ispod kursa zaključnice, odnosno utvrđenog u kupoprodajnom ugovoru.
Hosista: kupuje HOV na određeni termin ili na jedan budući dan unutar tog termina
i nada se da će tu HOV na dan izvršenja ugovora prodati povoljnije nego što je kupio po
ugovorenom kursu.
Radi sprečavanja znatnih kursnih razlika koje iz toga rezultiraju, terminski poslovi
se modifikuju mnoštvom uslova. U cilju ograničavanja i svođenja kursnih razlika na
minimum, posebnu varijantu i vrstu terminskih poslova sa efektima predstavljaju poslovi sa
fjučersima i opcijom. Terminski poslovi po svom karakteru su i poslovi špekulacije sa
kurnim razlikama-„terminske špekulacije“. Ove špekulacije su komplikovane i zahtevaju
dobro poznavanje svih tržišnih elemenata i pravila igre, pa se njima mogu baviti samo
profesionalni berzanski špekulanti.
5
