Ekonomski fakultet u Beogradu
SEMINARSKI RAD
TEMA:
VELIKA EKONOMSKA KRIZA 1929.-1939. GODINE
Mentor: Student:
Ekonomski fakultet u Beogradu
Pojavljivanje krize u raznim sferama nacionalne ekonomije gotovo istovremeno (drastično
smanjenje bankarskih kredita nužno je dovelo do smanjenja svetske proizvodnje i trgovine, do
drastičnog smanjenja međunarodne razmene i do masovne nezaposlenosti.) je bilo uslovljena ne
samo visokim stepenom međuzavisnosti i povezanosti pojedinih privrednih grana već i
međudržavnom ekonomskom povezanošću, povezanošću finansijskih tokova, visokom
pokretljivosti kapitala i nedovoljnom zakonskom regulativom kojom se uređuje tržište i tržišna
privreda.
Drastičan pad tražnje, opsade banaka od strane poverilaca i opšta finansijska panika, potpuno
neusklađene nacionalne politike velikih sila poput Francuske, SAD, Velike Britanije i Nemačke
uslovili su potpuni kolaps u proizvodnji, što je nužno proizvelo deflaciju i milionsku
nezaposlenost. Sve navedeno nije izazvalo ekonomski pad samo na području SAD ( 29. Oktobar
1929 godine u svetu poznat kao crni utorak označava dan kada je započela ekonomska
katastrofa u SAD padom berze) već je skretanje tokova kapitala dovelo da se on povlači sa
tržišta- odnosno ne investira u neke druge nacionalne ekonomije, što je za posledicu imalo da u
zemljama Evrope a vrlo brzo i u drugim zemljama sveta nastupi najteža ekonomska kriza.
Istorija pokazuje da su ekonomske krize u svim fazama razvoja ljudskog društva nastale kao
posledica ljudske potrebe za sticanjem bogatstva. Krize se poput efekta domina prenose na svoje
najpre uže a zatim i šire okruženje pa od kriza regionalnog karaktera veoma često prerastaju u
krizu svetskih razmera.
ZLATNI STANDARD
Imajući u vidu posledice na nacionalne ekonomije i funkcionisanje privrednih subjekata i
institucija usled neravnoteže u platnom bilansu i promenjivih i nestabilnih deviznih kurseva, na
međunarodnom planu je uspostavljen monetarni sistem. Monetarni sistem baziran je na
potpisiuvanju međudržavnih ugovora koji su limitirali slobodu vođenja ekonomske politike
država a sve u cilju uspostavljanja i očuvanja stabilnosti u nacionalnim privredama i
međunarodnim ekonomskim odnosima, a ugovori su obavezivali potpisnike na poštovanje
utvrđenih pravila koja su regulisala tokove kapitala, međunarodna plaćanja i devizne kurseve.
1870. godine uspostavljen je prvi monetarni sistem pod nazivom
Zlatni standard
koji je
funkcionisao sve do Prvog svetskog rata.
Suština zlatnog standarda bazirana je na pokriću novca u zlatu gde su centralne banke u
matičnim državama morale da vrše postupak konverzije novca u zlato i obrnuto. Kako bi se
dugoročno uspostavio stabilni devizni kurs, cena zlata u različitim državama je bila fiksno
određena, a zlato se potpuno slobodno izvozilo i uvozilo a promena u količini zlatnih rezervi
uticala je na promenu količine novca koji je bio u opticaju. Kako je novac bio konvertibilan u
zlato to su se i devizni kursevi različitih valuta određivali u odnosu na kovničku stopu koja je
pokazivala količinu zlata koja može da se dobije za jediničnu meru valute različitih zemalja.
4
Ekonomski fakultet u Beogradu
Zlatni standard je za sve svoje članice uslovljavao pravilo da država sa deficitom platnog
prometa izvozi zlato u one države koje imaju suficit u platnom bilansu čime se automatski vršilo
prilagođavnje jer se sa izvozom zlata smanjivala novčana masa, a smanjenje količine novca u
opticaju uticalo je na pad cena koji je sa svoje strane pružao mogućnost za stimulaciju izvoza i
smanjenje uvoza .
Bilansna ravnoteža je na sličan način uspostavljana i u državama sa suficitom platnog bilansa jer
sa prilivom zlata uvećavala se novčana masa a ona je dovodila do porasta cena koje su pozitivno
uticale na rast uvoza i smanjenje izvoza. Prihvatanjem osnovnih postulata monetarnog sistema
od strane država, bez korišćenja mehanizama ekonomske politike, vršena je ravnoteža platnih
bilanasa i postizana je stabilnost deviznih kurseva kao i privredna ravnoteža na nivou čitavog
sveta.
1
Prvi svetski rat predstavlja početak urušavanja osnovnih postulata na kojima je baziran
međunarodni monetarni sistem i kojim se završava Zlatni standard jer umesto da izvoze zlato
( države koje nisu htele da se odreknu zlata) do potrebnih sredstava dolazile su kroz prodaju
hartija od vrednosti ili nekih drugih finansijskih instrumenata i na taj način izbegavali
prilagođavanje.
Zlatni standard je svakako odigrao veoma značajnu ulogu u stvaranju domino efekta i pomeranju
ekonomskog kraha SAD ka drugim zemljama, a sam oporavak od velike krize baziran je na
odbacivanju zlatnog standarda i prihvatanja nove fiskalne politike. Visoki spoljnotrgovinski
deficiti u SAD pokrivani su odlivanjem zlata iz zemalja Evrope ka Američkim finansijskim
tokovima.
EKONOMSKI PRAVCI NAKON PRVOG SVETSKOG RATA
Nakon prvog svetskog rata, koji je uneo ozbiljnu pometnju u ekonomske tokove mnogih zemalja,
determinisana je nova pozicija do tada vodećih sila. Carske države koje su u predratnom periodu
bili nosioci svetske privrede prestaju da postoje. Austro- ugarsko carstvo se raspalo i iz njega je
nastao čitav niz novih nacionalnih država, Austrija je zadržala svoje granice uz potpunu
ekonomsku nestabilnost, koja je rezultirala 1931. godine slomom centralne banke. Nemačka je
beležila veliku hiperinflaciju, nezaposlenost i ekonomski kolaps 1923. godine, izazvan
nametanjem otplata velikih reparacija državama pobednicama u ratu i konstantnih tenzija sa
Francuskom.
2
(gubitak kolonija i vraćanje Lotaringije i Alzasa Francuskoj , privremena
okupacija Rura od strane Francuske). Kao element novog ekonomskog poretka iznedrila se
Rusija koju je državni socijalizam izolovao od ostalog dela sveta. Nesporno je da su Velika
Britanija, Nemačka i Francuska koje su do 1914. bile nosioci kapitala i industrijske proizvodnje
bile potisnute Amerikom koja postaje vodeći ekonomski faktor od koga je zavisila evropska
1
https://docs.google.com/document/d/1D8HV_CGoVkUHNsB4D17SvsxIcTrKuuHdHOQLNyVdFLU/edit?hl=en_
2
https://sh.wikipedia.org/wiki/Velika_ekonomska_kriza
5
