Upravljanje

– je kontinuirano dejstvo upravljačkih akcija kojima se uticajem na parametre sistema

sistem prevodi iz jednog stanja u drugo, u skladu sa ciljevima.

Projekat

– jednokratni i cilju usmereni složeni poduhvat koji se ostvaruje sa ograničenim materijalnim i

ljudskim resursima u planiranom vremenu.

Investicije

– materijalno i nematerijano ulaganje dugoročnog karaktera koje ima objekat ulaganja,

subjekat ulaganja, cenu ulaganja i rizik ulaganja.

2. Promene u razvoju društva

2.3. Činioci društveno ekonomskog razvoja i razvojana politika

U procesu društvene reprodukcije obavljaju se društvena baza i društveni odnosi, proces razvoja naziva se

društveno-ekonomski razvoj

. Odvija se na dva načina:

- Kvalitativno – podrazumeva napredak u materijalnoj bazi i društvenim odnosima
- Kvantitativno – kroz rast fizičkog obima proizvodnje.
Pravac razvoja određenih činioca razvoja koji ujedno određuje i njegovu dinamiku u osnovi se dele na
dve grupe:

- društveno-ekonomski činioci
- prirodni i tehnički činioci

U tehno-ekonomskom (užem) smislu najvažniji činioci društveno-ekonomskog razvoja su:

- sredstva za rad
- rad
- tehnički napredak
- prirodni resursi

Svaki od njih istovremeno predstavlja i ograničenje u razvoju, jer njegovo nedovoljno prisustvo u
procesu razvoja usporava sam proces.

Razvojna politika mora sadržati sledeće osnovne principe:
1) Vremenske preferencije

- donosilaca odluka nastaju zbog činjenice da se odluke donose danas i

pojavljuju se kao žrtva u vidu troška, a koje će u budućnosti doneti određenu korist.

2) Alternativna upotreba činilaca razvoja

– proizilazi uvek iz prisutne mogućnosti da se u procesu

razvoja mogu pojaviti u velikom broju različitih upotreba, pravilnom upotrebom može se znatno
uštedeti.

3) Spoljašnje učinke

– pojavljuje se zbog činjenice da u društvu postoji veliki broj donosilaca razvojnih

odluka, odnosno pozitivna razvojna politika nekog preduzeća može biti negativna sa aspekta društva.

2.4. Sticanje i raspodela društvenog proizvoda

Za čovekov uspešan život neophodni su i materijana i nematerijana proizvodnja. Pažnju orijentišemo na
materijanu proizvodnju koja obuhvata proizvodnju i usluge (šire gledano).

Društveni proizvod

–je vrednosi izraz svih proizvedenih materijalnih dobara i usluga u nekom

vremenskom periodu i s obzirom da je nekonsolidovana veličina ima prefiks bruto.

Akumulacija

– je deo nacionalnog dohotka (novostvorena vrednost) koja se ne troši ni za individualnu ni

za društvenu potrošnju, već se koristi za društveno-ekonomski razvoj.

- 1 -

2.5. Investicije i društveno-ekonomski razvoj

Investicije su deo društveno-ekonomskog razvoja, a on je posledica investicija.
Investicije

su uloženi deo društvene akumulacije u razvoj.

Između investicija, akumulacije i društveno-ekonomskog razvoja postoji veoma velika međuzavisnost.
Osnovna uloga investicija u procesu društveno-ekonomskog razvoja sastoji se u poboljšanju
opremljenosti rada što dovodi do povećanja njegove produktivnosti. Društveno-ekonomski nije samo
rezultat povećanja produktivnosti i tehničkog napretka, već zavisi i od ostalih činilaca razvoja.
Na društveno-ekonomski razvoj utiče niz faktora društveno-politički sistem (gura ili usporava),
stanovništvo (mladost, obrazovanje), rad, međunarodno okruženje (npr. sankcije).

Osnovni kriterijum za prikazivanje razvijenosti neke zemlje definiše se kao odnos:

ICOR

– Incremental Capital Output Ratio

(kapitalni koeficijent)

∑I – Ukupne investicije u osnovna sredstva u toku godine
ΔDP – Prirast društvenog proizvoda
Granični ICOR (kapitalni koeficijent) pokazuje koliko je jedinica investicija u osnovna sredstva potrebno
uložiti da bi se društveni proizvod povećao za jedinicu.
To znači da se pomoću ICOR-a meri ekonomska efikasnost i društvena rentabilnost investicija.

Harrod-Domarov

model zavisnosti investicija i privrednog razvoja na makro nivou glasi:

Harrod-Domarov model koristi se u kontekstu nacionalnog planiranja društveno-ekonomskog razvoja.

- 2 -

Model privrednog razvoja kao funkcije investicija:

ili

r – stopa privrednog rasta

– stopa investicija

– kapitalni koeficijent

4. Idejni projekat investicije u posmatranju

4.1. Mikro aspekti investicija – nivo preduzeća

Ulaganje novca danas, odnosi se na budućnost i sadrži zajdeničke elemente: subjekat ulaganja, objekat
ulaganja, cenu ulaganja i rizik.
U definisanju konkretne investicione namere, svako preduzeće mora da da odgovore na sledećih pet
osnovnih pitanja za buduću proizvodnju:
-ŠTA (tržište) -KAKO (tehnologija) -KOLIKO (tržište, tehnologija) -KADA (dinamika) -GDE (lokacija)

4.2. Raspoloživi kapaciteti tržišta

Cilj analize je utvrđivanje mogućnosti plasmana proizvoda koji su predmet investiranja. Tržište plasmana
je osnova za kvantifikovanje tehnologija, kapaciteta, lokacija i finansija.

Analiza tržišta

je skup povezanih, kontinuiranih i planiranih aktivnosti raspoređenih u vremenu u kojem

se istražuje međuzavisnost delovanja tržišnih činilaca na oblikovanje potražnje i ponude u prošlom,
sadašnjem i budućem vremenu.
Analizom tržišta se razmatra stanje i promene odnosa između ponude i potražnje.

4.2.1. Analiza i procena potražnje na tržištu prodaje

Sadržaj analize tržišta:

1) Opis karakteristika planiranog proizvoda
2) Ocena potražnje podrazumeva prikupljanje informacija vezanih za:

a) potražnju na domaćem tržištu
b) potražnju na stranom tržištu
c) definisanje ukupne potražnje

Faktori koji utiču na potražnju:

- Postojeća potražnja
- Potražnja uslovljena promenom broja potrošača
- Potražnja uslovljena promenom kupovne moći potrošača
- Potražnja kojom se zamenjuju amortizovani proizvodi
- Nezadovoljena potražnja iz prethodnih perioda

Metode koje se koriste u analizi tražnje: vremenske serije i statičko-matematičke metode, metode
ispitivanja potrošača (intervju), procena eksperata, predviđanje prodajne operative, itd.

Proces analize sastoji se iz sledećih koraka:

- identifikacija podataka o potražnji u prošlosti
- određivanje matematičkog modela kojim se opisuje prošli trend
- primena matematičkog trenda za prognozu budućnosti
- interpretacija dobijenih rezultata projekcije za budući period
- uporedna analiza rezultata dobijenih primenom pojedinih metoda
Ukupna potražnja u nekom budućem periodu može se izraziti:

ubud

– potražnja u budućnosti

i-1

– potražnja u godini koja prethodi godini za koju se računa potražnja

– nova potražnja kao povećani deo potražnje od prethodnog do budućeg perioda

– potražnja koja je rezultat zamene amortizovanih proizvoda

nz(i-1)

– nezadovoljena potražnja iz prethonog perioda

Procena cene i prognoza cene za budućnost sadrži dva dela:
1) Analiza cene u potražnji u proteklom i sadašnjem periodu
2) Prognoza cene u potražnji u budućnosti

- konjuktivni barometri i pregledi
- prognoze privrednih kretanja
- berzanski izveštaji
- podaci privredne komore

- 4 -

- podaci poslovnih udruženja

4.2.2. Analiza i procena ponude na tržištu prodaje

Analizom ponude

ocenjuje se mogućnost, način, obim, kvalitet i drugi elementi ponude na određenom

tržištu, u određenom vremenu posmatranja i uz određenu cenu.
U analizi ponude polazi se od razmatranja sledećih grupa pitanja:

- ponuda na domaćem tržištu
- ponuda po tržišnim segmentima na domaćem tržištu
- ponuda domaćih proizvoda u izvozu
- ponuda domaćih proizvoda u izvozu po stranim tržištima
- ponuda uvoznih proizvoda na domaćem tržištu
- ukupna ponuda na domaćem tržištu i u izvozu

Posle odgovora na ove grupe pitanja dalja analiza ponude vezana je za identifikaciju obima i strukture
ponude u prošlom i budućem vremenu. U analizi se sagledavaju stanja i odnosi sledećih kategorija
ponude:

- ponuda domaćih proizvoda (PDP)
- ponuda stranih proizvoda (PSP)
- ponuda na domaćem tržištu (PDT)
- ponuda domaće proizvodnje u izvozu (PI)

Ponuda se utvrđuje po svim tržišnim segmentima a utvrđuje se obim, struktura, tendencije i uticaj tržišnih
činilaca na ponudu.
Veličina pojedinih kategorija u godini za koju se računa ponuda utvrđuje se prema:

– nivo zaliha proizvođača ili trgovine na početku godine

– nivo zaliha proizvođača ili trgovine na kraju godine

Dalje sledi postupak utvrđivanja dinamike ponude, prosečne veličine i trenda u nizu od najmanje 5
godina, pa se na osnovu trenda projektuje ponuda u budućnosti.

4.2.3. Analiza i procena plasmana

Analiza plasmana

bazira se na uporednoj analizi rezultata potražnje i ponude. Zavisno od situacije

mogući su sledeći slučajevi:

- ravnoteža potražnje i ponude

– u ovom slučaju planirani proizvod ima tržišnu šansu ako donosi

novosti u pogledu cene, kvaliteta, funkcionalnosti, ekologije itd.

- potražnja je veća od ponude

– plasman je moguć i za njega postoji slobodan prostor.

- potražnja je manja od ponude

– šanse za plasman postoje samo u natprosečnosti budućeg proizvoda u

pogledu kvaliteta, cene, funkcionalnosti, itd.
U slučaju mogućeg plasmana kao završni korak prikazuju se količine, cene, identifikuju činioci koji utiču
na plasman, kao i osnovne politike plasmana.

4.2.4. Analiza nabavnog tržišta

Analiza nabavnog tržišta treba da pruži osnovne informacije o mogućnostima nabavki osnovnih inputa po
izvorima, količinama, strukturi, rokovi, cena i ostalim kvalitativnim aspektima buduće investicije.
U procesu analize i procene nabavki razmatra se odnos potražnje i ponudepotrebnih inputa.

Elaborat tržišta nabavke ima sledeće elemente:
a) Karakteristike planiranih sirovina i materijala zavisno od investicija

Analizom u okviru ove tačke daje se uvid u faktore koji se sputavaju ili povoljno utiču na razvoj
nabavnog tržišta materijala input-a

b) Analiza nabavki –

izvori nabavke, intenzitet, količine, ograničenja, nabavne cene, rokovi i kontonuitet

Analizom tržišta nabavki stvara se baza za donošenje kvalitetnih odluka, dobro prilagođavanje
promenama na nabavnom tržištu, a sve u cilju optimiziranja rezultata nabavke. U slučaju nabavki
velikog broja komponenti radi se ABC analiza.

- 5 -

4.5. Raspoloživi kapacitet organizacije

Investitor

– je pravno ili fizičko lice koje koje poseduje ekonomsku ili pravnu sposobnost da bude

nosilac investiranja i kao subjekt investiranja donosi investicione odluke i preduzima niz aktivnosti u cilju
ostvarivanja tih odluka.
Podobnost investitora sadrži u svojoj strukturi sledeće elemente:

- pravnu podobnost
- imovinsku podobnost
- razvojnu podobnost
- organizacionu podobnost
- kadrovsku podobnost
- finansijsku podobnost

4.5.1. Pravna podobnost

Pravnu podobnost čine pribavljeni i sređeni podaci o registraciji investitora i delatnosti koju obavlja, kao i
zakonska ovlašćenja vezana za nesmetano investiranje.
Dokazi o zakonskom ovlašćenju investitora da može da vrši investiranje čine: urbanistička i građevinska
dozvola, saglasnosti na priključke (energetske, PTT, vodovod, kanalizacija), ekološka saglasnost, itd.
Dokazana pravna sposobnost omogućava investitoru nesmetanu realizaciju investicione namere.

4.5.2. Imovinska podobnost

Imovinsku podobnost investitora čini njegovo pravo svojine na objektima i opremi, novčanim sredstvima,
hartijama od vrednosti i drugim stvarima u njegovoj svojini.
Bonitet imovinske podobnosti izražava se pouzdanim i srešenim informacijama o stanju ulaganja u:

- razvojna istraživanja i materijalna prava (patenti, licence)
- prirodna bogatstva (zemljište, šume, rude)
- sredstva za rad (objekti, oprema, alati)
- trajna obrtna sredstva (predmeti rada, sirovine, materijal, energija)
- hartije od vrednosti (obveznice, deonice)
- materijalne i novčane rezerve
- van poslovna sredstva (stanovi, odmarališta)

4.5.3. Razvoja podobnost

Razvojna podobnost preduzeća čini:

- definisana razvojna politika i strategija razvoja
- bonitet pripremljenih razvojnih projekata
- sklonost ka investiranju koje se ogleda u izdvajanju za razvoj materijalne osnove rada
- kvalitet ulaganja u razvojna istraživanja
- dobra efikasnost preduzeća koja je rezultat ranije aktiviranih projekata

4.5.4. Organizaciona podobnost

Organizaciona podobnost preduzeća predstavlja važan segment ukupnog boniteta, s obzirom da ista
garantuje uspešno obavljanje posla na pripremi, izgradnji i korišćenju investicionog projekta. Bez dobre
organizacije rada preduzeće ne može uspešno nastupati na tržištu kod projektnih organizacija, banaka i
drugih kreditora, izvođača radova, dobavljača, kod državnih i drugih organa

Organizacioni oblici:

- 7 -