ВИСОКА ШКОЛА МОДЕРНОГ БИЗНИСА
БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА ПОСЛОВНО ПРАВО
ТЕМА: ПОЈАМ, ПРЕДМЕТ, СУБЈЕКТИ И ИЗВОРИ ПРИВРЕДНОГ
ПРАВА
МЕНТОР: СТУДЕНТ:
ПРОФ. ДР ГОРДАНА ЉУБОЈЕВИЋ БИЉАНА НЕНАДОВИЋ
БЕОГРАД,
Предмет привредног права је, дакле, врло широк. То не треба да нас чуди јер је и појам
привреде врло широк, а привредно право правно уређује привредне односе. Наиме, реч
„привреда“ означава укупност производње, размене и расподеле материјалних добара у
једном друштву, при чему настају врло бројни и различити правни односи.
Под појмом међународно привредно право, подразумева се скуп правних норми којима се
регулишу међународни економски односи, односно целокупност економских трансакција
које поједини привредни и остали субјекти економског процеса обављају изван државних
граница.
Дати појам међународног привредног права посматран аналитички, указује да су у оквиру
њега присутне две категорије правних норми, и то:
правне норме које омогућавају остваривање међународних економских односа и
правне норме којима се регулишу међусобни односи у реализацији међународних
економских односа.
Посматрано у ширем смислу, међународно привредно право садржи и норме
међународног привредног уговорног права којим се регулишу међусобни економски
односи физичких лица, који у себи имају елементе иностраности.
Премет међународног привредног права су међународне привредне трансакције које су
врло сложене, разноврсне, и које само
prima facie
подсећају на сличне институције
унутрашњег права. Њихова сложеност и различит начин, како закључивања тако и
реализације говоре у прилог стварања једног новог права које многи стручњаци називају
нова
lex mercatoria
подсећајући на средњовековно право које су стварали сами трговци.
Међутим, за разлику од ситуације која је постојала у средњем веку када није било других
извора права, данашњи
ius mercatoria
или
lex mercatoria
се ствара управо зато што
национални прописи више не одговарају, односно не могу да се примене на сложене
међународне привредне односе.
4
НАСТАНАК И РАЗВОЈ ПРИВРЕДНОГ ПРАВА
Историјски посматрано, привредно право је настало из облигационог права, које у себи
садржи низ норми којима се регулише прелаз одређених добара (материјалних) из
имовине једног лица у имовину другог лица. Норме привредног права настале су како
развитком економских и цивилизацијских промена у свету, тако и филозофским и
политичким опредељењем средине.
Прве трагове посебних правила о појединим правним односима које данас сматрамо
привредним пословима налазимо још у старом веку. Поједина правила о трговини
садржало је асирско, феничанско и вавилонско право. Хамурабијев законик је веома важан
за развој привредног права. Развојем градова и трговине у средњем веку, развија се
посебно, персонално, национално, космополитско трговачко право –
lex mercatoria
које
није потицало од законодавца, али се примењивало са његовом толеранцијом. У новом
веку долази до кодификације трговачког права на нивоу државе. У Француској у 17. веку
извршене су прве кодификације трговинског права доношењем Ордонансе о трговини
1673. године и Ордонансе о поморском праву 1861. године. У Француској је донешен
посебан трговински закон 1807. године
Code de commerce
. У Немачкој је донешен Општи
немачки трговински законик 1861. године, који је замењен новијим трговинским
закоником 1897. године. Он је послужио као основ за доношење трговачког законика
Краљевине Југославије из 1937. године који никада није заживео. Швајцарски законик о
облигацијама из 1911. године је значајан на пољу трговинског права. У Италији 1942.
године донет је Грађански законик у коме је извршена јединствена кодификација
грађанског и трговинског права. У САД-у је донет једнообразни трговачки законик 1962.
године. У Чешкој и Словачкој је донет модеран трговачки законик из 1991. године. У
Мађарској - Закон о привредним друштвима из 1989. године, а у Румунији Закон о
трговинским друштвима из 1990. године. У Србији је донет Закон о привредним
друштвима из 2004. године, затим Закон о стечајном поступку из 2004. године, Закон о
банкама из 2005. године, Закон о преузимању акционарских друштава и Закон о
инвестиционим фондовима из 2006. године.
Последњих двадесетак година је Европска унија (раније Европска економска заједница)
врло активна на плану уједначавања правила о правном положају предузећа.
5
