SEMINARSKI RAD
PREDMET
KVANTITATIVNE METODE
TEMA
PRAKTICNI EKONOMSKO-MATEMATICKI
MODELI ZA UPRAVLJANJE ZALIHAMA
1
POJAM ZALIHA
Zalihe su roba koja se nalazi u skladištima firmi. To su materijali koji se koriste da bi
olakšali proizvodnju ili zadovoljili potražnju potrošača, a sastoje se od sirovina,
nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. Ta roba obično pripada samoj firmi i u
najvećem broju slučajeva posle nekretnina i proizvodnih mašina predstavlja njenu
najznačajniju imovinu. Postoje preduzeća u kojima su upravo zalihe najvrednija imovina.
Uloga i funkcije zaliha
Ranije je većina proizvodnih i trgovinskih preduzeća mogla da ostvaruje dobiti uprkos
neefikasnoj kontroli zaliha. Danas to nije slučaj jer većina organizacija posluje sa malom
stopom dobiti, koja bi lako mogla da isčezne, ukoliko se kontroli zaliha ne bi posvetila
odgovarajuća pažnja. Loša kontrola zaliha ima za posledicu lišavanje značajnog dela
dobiti. Problemu praćenja zaliha mora se posvetiti veliki značaj, obzirom da one angažuju
najveći deo obrtnih sredstava koja se mogu uložiti u neku drugu svrhu.
Zalihe predstavljaju zadržano kretanje inputa (materijala, gotovih proizvoda ili trgovačke
robe). Nivo zaliha u svakom datom trenutku rezultat je razlike između priliva i odliva i
količine robe zatečene na zalihama iz predhodnog perioda (prelazne zalihe).
Zalihe su složena ekonomska kategorija koja se pojavljuje u različitim oblicima
angažovanih sredstava. One predstavljaju ukupnu količinu materijala ili robe koja je u
skladištu smeštena do trenutka potrošnje tj. Prodaje.
Zalihe imaju sljedeće četiri ključne funkcije:
Razdvajanje različitih delova proizvodnog procesa (primer naftnih tankera),
Zaštita preduzeća od fluktuacija u tražnji,
Korišćenje popusta usljed velikih nabavki,
Zaštita od inflacije, odnosno rasta cena.
Držanje zaliha dosta košta jer treba obezbjediti prostor i opremu za skladištenje, zatim
zalihe mogu biti predmet raznih oštećenja (kvar, lom, kalo i rastur) i veoma brzo mogu
zastariti. Za njihovo držanje potrebna su značajna sredstva. Uprkos tome, skoro sva
preduzeća ih drže, a razlog tome je to što ma koliko držanje zaliha skupo bilo, ipak je
jeftinije nego poslovati bez zaliha. Poslovanje bez zaliha može biti pogubno za
poslovanje preduzeća.
Postoji više vrsta, odnosno tipova zaliha, a neke od njih su osnovni materijal (Rav
material inventori) zatim proizvodnja u toku (Vork-in-process inventori), zalihe za
2
Vođenje zaliha u trgovinskim preduzećima
Zalihe robe su posebno značajne za trgovinsko preduzeće jer se one nabavljaju radi dalje
prodaje i služe kao predmet rada. Da bi poslovni proces u trgovinskoj organizaciji bio
moguć trgovačka roba mora se nabaviti, uskladištiti, a potom proda. Budući da se
trgovinska organizacija javlja u posredničkoj funkciji između proizvođača i krajnjeg
potrošaća nužno je raspolagati skladišnim kapacitetima. Razlog tome je osiguranje
kontinuiranog (bez zastoja) odvijanja procesa povezivanja proizvođača i kupca.
Zalihe su su jedna od najvećih stavki u tekućoj imovini trgovine na malo ili preduzeća
koje se bavi veleprodajom zaliha trgovinske robe. Prodaja ove trgovinske robe glavni je
izvor prihoda. U trgovinskoj kompaniji, zalihe se sastoje od robe koja se drži za prodaju
kupcima. Zalihe se pretvaraju u novac unutar poslovnog ciklusa kompanije, pa se prema
tome smatraju tekućom imovinom. U bilansu se zalihe pojavljuju odma nakon
potraživanja od kupaca, zbog toga što su zalihe samo jedan korak dalje od pretvaranja u
novac, nego što su to potraživanja od kupaca.
U trgovinskim preduzećima zalihe se vode kao:
roba na skladištu,
roba u tuđem skladištu,
u javnom skladištu,
u skladištu komisionara,
u konsignacijskom skladištu u zemlji,
u konsignacijskom skladištu u inostranstvu,
roba u prodavnici,
roba u doradi, obradi i manipulaciji.
Bez obzira na koristi koje donose zalihe i njihovo držanje i to što zalihe doprinose boljem
funkcionisanju svakog preduzeća zaliha imaju i svoje nedostatke. Nedostaci držanja
zaliha mogu biti:
Roba na zalihama može da zastari
Može biti oštećena ili da se pokvari
Može da se izgubi i da se zagubi
Može biti rizično da se uskladišti
Može zahtevati puno prostora
Duplira se uskladišćenje na više mesta
Povećava troškove administriranja i osiguranja
4
Zalihe vezuju novac, tj. Operativni kapital koji se ne može koristiti za druge namene, i
one ne dodaju vrednost proizvodu. Predstavljaju jednu od najskupljih stavki u aktivi
preduzeća, dostižući skoro 50% ukupno investiranog kapitala. Redukovanjem zaliha
preduzeća redukuju ukupne troškove ali time se rizikuje nezadovoljstvo potrošača.
Veličina zaliha robe zavisi prvenstveno o:
novčanim sredstvima,
vrsti robe,
kontinuitetu proizvodnje,
kontinuitetu potrošnje,
mogućnosti nabavke,
raspoloživom skladišnom prostoru
Klasifikacija zaliha robe
Zbog velikog broja različite robe na zalihama, sa različitim značajem, potrebno je izvršiti
njihovu klasifikaciju da bi se primenili različiti pristupi upravljanja zalihama. Zalihe robe
možemo podeliti na osnovu više kriterijuma.
2
* Prema količini robe koja se nalazi u skladištu imamo:
minimalne zalihe,
zaštitne zaliha,
maksimalne zalihe,
optimalne zalihe,
prosečne zalihe.
Minimalne zalihe
predstavljaju najmanju količinu robe koja sme biti u skladištu, a da ne
dođe do prekida snabdevanja. Kad se zaliha robe smanji na minimalnu to je znak se mora
naručiti nova.
minimalna zaliha = prosečni dnevni promet * broj dana koliko traje nabavka robe
prosečni dnevni promet = godišnji promet / broj radnih dana u godini
Minimalne zalihe su vrlo povoljne za one artikle za koje su troškovi skladištenja veliki tj.
Veći od troškova transporta.
Zaštitne zalihe
su uvek veće od minimalnih zaliha. Zaštitne zalihe se koriste u slučaju
nestašici materijala ili robe na tržištu.
2
Lukić R., “Računovodstvo trgovinskih preduzeća”, Beograd 2011.godina
5
