Specijalizacija skladišnih preduzeća prema vrstama robe, koja se skladištava u tim skladištima i
prema tehnološkom procesu kojin se primjenjuje u pojedinim skladištima, radi održavanja i
poboljšavanja stanja robe, utiče i na specifičnosti ugovora o skladištenju, koje zaključuju
specijalizovana skladišna preduzeća.

Pa prema tome u literaturi se razlikuju tri sistema osnivanja javnih skladišta, i to:

1. Slobodni ili liberalni sistem osnivanja javnih skladišta i izdavanje skladišnica, koji je u

primeni u Engleskoj, SAD, Belgiji, kao kao i u zemljama koje suizradile svoje
zakonodavstvo pod uticajem prava ovih zemalja. Po ovom sistemu skladišna preduzeća
se slobodno osnivaju, bez nekih posebnih uslova i svako skladišno preduzeće ima pravo
da izdaje skladišnice.

2. Normativni sistem u zakonima se određuje uslovi koji moraju biti ispunjeni prilikom

osnivanja javnih skladišta. Svako javno skladište ima pravo da izdaje skladišnice. Takav
sistem postoji u Italiji, Mađarskoj i kod nas.

3. Sistem koncesija, koji je postojao u Austriji i kod nas a danas postoji u Švajcarskoj i

Francuskoj, predstavljaju takav sistem po kome se za osnivanje javnih skladišta zahtijeva
odobrenje odgovarajućih državnih organa.

Danas kod nas se ne pravi razlika između privatnih i javnih skladišta. Sva skladišna preduzeća se
nalaze u položaju javnih skladišta. U našoj zemlji poslovima skladištenja robe bave se
profesionalizovana pravna lica - privredni subjekti koji pružaju profesionalne usluge skladištenja
robe kao što su: javna skladišta, carinska skladišta, konsignaciona skladišta, carinska smestišta,
slobodne (carinske) zone, slobodne carinske prodavnice i dr.

Javna skladišta.

- Pod javnim skladištima se podrazumevaju takve skladišne organizacije i

pravna lica koja profesionalno obavljaju ovu delatnost i primaju robu na čuvanje svih deponenata
i bez obzira na vrstu robe, sem u slučaju kada je skladište specijalizovano samo za određene vrste
robe. Prilikom prijema robe na čuvanje, javno skladište ima obavezu da deponentu izda posebnu
ispravu o uskladištenju robe tzv. skladišnicu, skladišni list.

Dakle, osnovna delatnost javnih skladišta je smeštanje i čuvanje deponentovih roba za njegov
račun a uz određenu naknadu. Ona mogu da obavljaju i druge sporedne usluge, kao što su
zaključenje ugovora o prevozu uskladištene robe, zaključenje ugovora o osiguranju, obavljanju
carinskih i drugih formalnosti sa robom, sanitarnih formalnosti i dr. Njima je zabranjeno da
zaključuju ugovore o kupovini i prodaji robe, bilo za svoj račun ili za račun svoga komitenta, sem
kad postoji potreba iz određenih razloga prodaje robe koja je prispela pokvarena u skladište ili
robe, koja je u fazi kvarenja.

Vukičević S., Skladišta, Univerzitet u Beogradu - Saobraćajni fakultet, Beograd, 1995. god.

Seminarski rad: “ Ugovorni odnosi u skladištu “

Fakultet za saobraćaj, komunikacije i logistiku

Carinsko skladište

. - Carinskog zakona i posebnog podzakonskog propisa, carinsko skladište

gde se roba može smeštati, predstavlja zatvorenu prostoriju ili ograđeni pokriveni prostor koji je
namenjen za smeštaj carinske robe i kojima upravlja preduzeće i drugo pravno lice čiji je predmet
poslovanja skladištenje robe.
U ova carinska skladišta može se smeštati uvozna neocarinjena roba, domaća roba, domaća roba
ocarinjena za izvoz i roba koja se provozi. Za otvaranje carinskog skladišta potrebno je odobrenje
nadležne carinarnice.

Konsignaciono skladište

. - Konsignaciono skladište je zatvorena prostorija ili ograđeni

pokriveni ili nepokriveni prostor koje otvara preduzeće i drugo pravno lice registrovano za
spoljnotrgovinski promet radi smeštaja uvozne carinske robe u svojini stranih firmi sa kojima je
zaključilo ugovor o konsignacionoj prodaji te robe na domaćem tržištu, uz prodaju za devize i uz
plaćanje carine i drugih dažbina u dinarskom iznosu. Konsignaciono skladište podrazumeva
postojanje ugovora o zastupanju strane firme kojim su precizirani odnosi između inostrane firme
(komitenta) i domaće firme (komisionara).

Roba koja je smeštena na konsignaciono skladište je pod carinskim nadzorom i ona je vlasništvo
strane firme, a carinski nadzor nad tom robom sprovode, na određeni način, i domaća firma-
zastupnik inostrane firme, držalac konsignacionskog skladišta i nadležan carinski organ. Obaveza
plaćanja carine za ovu robu nastaje u trenutku i po propisima kada roba napušta konsignaciono
skladište i dolazi u slobodan promet.

Specijalizovana skladišta

strane robe i robe domaće proizvodnje. - Carinskog zakona, mogu se u

lukama, odnosno pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj i u nautičko-turističkim
centrima i marinama u kojima je organizovana carinska kontrola, otvarati i specilaizovana
skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje u cilju snabdevanja stranih i domaćih plovnih
objekata i vazduhoplova. lova je roba pod posebnim merama carinskog nadzora o kojoj držalac
skladišta vodi posebnu evidenciju.

Slobodne i carinske zone

. - Donošenjem važećeg Carinskog zakona i posebnih Zakona o

slobodnim zonama, teorijski i praktično su razdvojeni institut slobodnih zona od carinskih zona.
To je praktično učinjeno, još i ranije, kada su doneta 1985. godine dva odvojena zakona - Zakon
o carinskim zonama i Zakon o posebnim uslovima obavljanja spoljnotrgovinskog prometa u
carinskim zonama.

Slobodne carinske prodavnice

. - Carinskog zakona, slobodne carinske prodavnice mogu se

otvarati na vazduhoplovnim pristaništima, lukama i pristaništima otvorenim za međunarodni
saobraćaj u kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola i na graničnim drumskim
prelazima, za prodaju robe putnicima koji odlaze u inostranstvo, putnicima koji dolaze u tu
državu, kao i putnicima koji su u tranzitu, preko carinskog područja države.

Vukičević S., Skladišta, Univerzitet u Beogradu - Saobraćajni fakultet, Beograd, 1995. god.