АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ
Факултет за образовање дипломираних
правника и дипломираних економиста
Нови Сад
Предмет
: Радно право
Смер
: Правни
Семинарски рад
Тема:
Социјално здравствено и пензијско
осигурање
Професор:
Студенти:
1
САДРЖАЈ
Увод
....................................................................................................3
1.
Социјално осигурање
...............................................................4
1.1 Основна начела социјалног осигурања
...................................5
2. Здравствено осигурање
..........................................................7
2.1 Карактеристике здравственог осигурања
...............................8
2.2 Модели здравственог осигурања
..............................................9
2.3 Начин финансирања
................................................................10
2.4 Добровољно здравствено осигурање
......................................11
3. Пензијско осигурање
............................................................12
3.1 Реформа пензијског осигурања
..............................................13
Закључак
.....................................................................................15
2
осигурања својим актима. Законима су предвиђени обавезни
видови здравствене заштите за све становништво.
Здравствено осигурање
је систем за покривање трошкова
здравствене заштите унапред, преко доприноса (Бизмарков
систем) или пореза (Бевериџов систем) који се уплаћају у
заједнички фонд или завод здравственог осигурања за све или неке
здравствене услуге одређене законом, подзаконским актима или
полисом осигурања (код приватног осигурања). Здравствено
осигурање може се односити на ограничен или свеобухватни
распон здравствених услуга и може служити као потпуно или
делимично покривање трошкова одређене услуге, лека или
медицинског средства. Повластице се могу састојати у праву на
одређене здравствене услуге или на рефундацију осигуранику за
одређене трошкове. Државно здравствено осигурање уређује и
води држава, приватно осигурање је такође уређено законом и
вођено од стране осигуравајућег друштва или неке друге приватне
агенције која за то има дозволу. Здравствено осигурање може бити
обавезно и добровољно. Обавезно здравствено осигурање покрива
основни пакет здравствених услуга прописаних законом.
Добровољно осигурање је оно осигурање које закључују она лица
која нису обавезно осигурана по закону,било за основни или
додатни пакет услуга (додатно осигурање).То је такође један доказ
постојања развијеног система социјалног обезбеђења. Права из
инвалидског и пензијског осигурања се одређују на основу живог и
минулог рада. Остваривање права по основу минулог рада треба да
се изрази кроз валоризовање личних доходака приликом
одређивања пензијског основа а то уз ревалоризацију пензија
представља пут праћења пораста личних доходака, цена и
стандарда.
1. Социјално осигурање
2
У свом најопштијем појмовном и појавном одређењу,
социјално осигурање потиче из најранијих времена људске
заједнице, као тежња за осигурањем личне и породичне
сигурности .Сврха социјалног осигурања је да се пружи економска
сигурност током свих периода у животу. Зато
осигурање
пружа
2
Радно право,проф др.Драшко Босанац,Београд,2011.године
4
пре свега помоћ болеснима, онима који су ометени у функцијама,
родитељима и пензионерима. Раније, када је друштво спроводило
социјалну политику, звали су га нега сиротиње и требало је
углавном да сузбије масовно сиромаштво и масовно умирање.
Социјално осигурање, као појам, није постајао, све до буржоаске
револуције, али, као чињеница, тј. потреба за то, већ је била
присутна од почетка «класног», племенског друштва, где је настала
првобитна својина над средствима рада, а у расподели, подела
вишка вредности, производа.
Поменута средства су присвајали јачи појединци, а
слабијима су, нешто уделили, по сопственом нахођењу, па чак су
их као непотребне, слабе и убијали.
У робовласничком друштву, робове су барем хранили, али су
их и продавали, а њихови животи им ништа нису значили. У
средњем веку кметови, су већ имали више достојанства, права на
живот, али праве слободе и учешће у расподели добара, нису
добили.
Средином 1800-тих година почела је индустријализација . У
такту са индустријом у порасту људи су напуштали занатско и
аграрно друштво и запошљавали се у фабрикама. Стамбене
прилике су биле веома лоше, посао у индустрији тежак и
прљав,заштите на раду није било. Како су грађани постајали све
зависнији од прихода у облику новца, а не продуката, расла је
економска рањивост при болести, несрећним случајевима на раду
и високој старости. Захтеви за увођење социјалних промена су
расли. Обзиром на то да је ситуација обичних људи у друштву
постала тежа него што је
била раније, почело је израстати наше данашње
социјално
осигурање
. Али требало је времена – више од сто година. Крајем
1800-тих почели су људи да се организују стварајући удружења,
тзв.
Помоћне благајне за болесне
, када је невоља већ била на
вратима.
Тридесетих година прошлог века удружења постају
признатима од стране државе и добиле су име Болесничке
благајне, а добиле су и државну подршку за своју делатност.
Педесетих година XX века појављује се данашња благајна
социјалног осигурања по први пут. Неко добровољно чланство као
у старој благајни не постоји. Од сада су сви који живе илир раде
обухваћени социјалним осигурањем.
Осигурање
које прожима
мисао да обавеза плаћања пореза и такси даје право на део
социјалног благостања када нам је потребан. Током читавог 20.
5
.
Никола Тинтић истиче да се систем социјалне сигурности мора
развијати у позитивном смислу. Он под тим подразумева не само
то да су људи задовољили своје садашње потребе, већ и да имају
несигурну будућност, у смислу да су ослобођени страха за сутра
5
.
У литератури се поред термина ‘’социјална сигурност’’
употребљава и термин ‘’социјално обезбеђење’’. То су два термина
која покривају исту садржину. Иначе, социјално осигурање је једна
друштвена вриједност којој тежи свако друштво, друштвена група
или појединац.
Социјално осигурање је један део система социјалне
сигурности, и то онај део који је потпуно подигнут на ниво
субјективних права осигураника. Социјалним осигурањем се
обезбеђује социјална сигурност осигураницима и члановима
њихових породица за случај настајања осигураних социјалних
ризика.
Основна начела социјалног осигурања су
:
-Начело обавезности
– које значи да се социјално осигурање
спроводи на основу самог закона, односно не зависи од воље
радника. Обавезно социјално осигурање се односи на запослена
лица, лица која обављају самосталну дјелатност и на
земљораднике, док се осигурање грађана који нису обухваћени
обавезним осигурањем уређује законом, на основу принципа
добровољности.
-Начело потпуности и свеобухватности
– које значи да су
социјалним осигурањем обухваћена сва запослена и друга лица.
Постоје три категорије лица која су обухваћена обавезним
социјалним осигурањем, а то су:
осигураници
(лица која су
‘’изворно’’ осигурана по неком личном статусу или својству-
радници, лица која обављају самосталну дјелатност и
земљорадници);
осигурана лица
(корисници права који су
осигурани посредством осигураника, као чланови уже породице,
ако нијесу осигурани по неком другом основу); и
лица која су
осигурана само у одређеним случајевима
(осигурање ученика и
5
Тинтић,Н.,Радно и социјално право,Народне новине,Загреб,1972.
7
