POLJOPRIVREDNI FAKULTET
UNIVERZITETA U BEOGRADU
UTICAJ TEMPERATURNOG STRESA NA PARADAJZ
-Seminarski rad-
Profesor: Student:
Prof. dr Marina Mačukanović-Jocić Srejić Marko
RA16/0234
Beograd, 2017.
SADRŽAJ
1. Uvodna razmatranja.............................................................................................................1
1.1.
Predmet
i
cilj
rada.......................................................................................................3
1.2.
Primenjene
metode
analize.........................................................................................3
1.3.
Izvori
podataka...........................................................................................................3
2. Temperatura ........................................................................................................................4
2.1.
Stres
niske
temperature...............................................................................................4
2.1.1. Stres hladnoće....................................................................................................5
2.1.2. Stres mraza.........................................................................................................7
2.2.
Stres
visoke
temperature.............................................................................................9
3. Paradajz..............................................................................................................................11
3.1.
Uslovi
uspevanja.......................................................................................................11
3.2.
Proizvodnja
rasada....................................................................................................13
4. Zaključak ...........................................................................................................................17
2
Podela i dejstvo na biljke
U toku svog životnog ciklusa biljke su kontinuirano izložene većem ili manjem dejstvu stresnih
faktora spoljašnje sredine. Prema klasičnoj i opšteprihvaćenoj podeli Levitt_a iz 1972. godine i
Taiz_a i Zeiger_a iz 2010. godine ovi egzogeni stresni faktori mogu biti abiotički koji su osnovni
fizičko-hemijske prirode, odnosno biotički koji su biološke prirode (Slika 1).
U abiotičke faktore spadaju: temperatura (visoka i niska), voda (deficit-suša i višak-poplava),
radijacija (infracrvena, vidljiva, ultravioletna, jonizujuća), različiti hemijski agensi (soli, joni,
herbicidi, insekticidi), kao i različiti faktori od manjeg značaja (vetar, pritisak, zvuk,
magnetizam, elektricitet).
U biotičke faktore spadaju: biljni patogeni, insekti, nematode, herbivore, kao i različiti
kompetitivni odnosi u biljnim zajednicama čije dejstvo nije povoljno za razvoj biljaka.
Poslednjih decenija su sve više zastupljeni i antropogeni faktori izazvani dejstvom čoveka i koji
po svojoj prirodi mogu biti abiotički i biotički.
Slika 1. Podela stresnih faktora
Izvor: Tabela preuzeta iz udžbenika „Fiziologija stresa biljaka“, Beograd 2012.
3
Uticaj stresnih faktora na fiziološke procese biljaka je kompleksan i zavisi od intenziteta stresa i
vremena njegovog trajanja, od biljne vrste i od stadijuma ontogeneze biljaka u kojima oni deluju.
U prirodnim uslovima su biljke veoma često izložene tzv. multipnim stresnim faktorima koji
nastaju kao rezultat interakcijskih efekata većeg broja faktora i koji takodje mogu da modifikuju
i dejstvo pojedinačnih stresnih faktora, ali i adaptivne reakcije biljaka na stres.
Dejstvo stresnih faktora na biljke može biti primarno, ali i sekundarno nastalo kao rezultat
indukcije sekundarnih stresora pod dejstvom primarnih faktora. Tako npr. oksidativni stres
(ROS) je sekundarni stresor koga mogu da indukuju mnogi primarni faktori (suša, ekstremne
temperature, višak toplotne energije, ozon ili patogeni) tako što dovode do poremećaja u
transportu elektrona u fotosintezi i korišćenja redukovanih ekvivalenata u metabolizmu biljaka.
1.1.
Predmet i cilj rada
Predmet i cilj ovog seminarskog rada jeste proučavanje uticaja nepovoljnih abiotičkih faktora
životne sredine na ekofiziološke karakteristike gajenih biljaka. U okviru ovoga, posebna oblast
proučavanja se odnosi na prepoznavanje simptoma štetnog delovanja temperaturnog stresa na
biljke (paradajz), iznalaženje obrazaca za prevazilaženje nastalih problema koji dovode do
smanjenja prinosa kao i stvaranje otpornijih genotipova poljoprivrednih kultura za preživljavanje
abiotičkog stresa.
1.2.
Primenjene metode analize
U radu su korišćene metode primerene temi ovog seminarskog rada, kao i predmetu i cilju rada.
Pre svega su primenjene deskriptivna metoda, metoda analize i sinteze, kao i metoda
komparacije i deskriptivne statistike.
1.3.
Izvori podataka
Kao izvori podataka za pisanje ovog seminarskog rada uglavnom su korišćeni izvori dostupni na
internetu, a koji se odnose na uticaj temperature i temperaturnog stresa na paradajz. Pored toga,
korišćeni su izvori domaće literature (knjige, udžbenici, članci).
