Seminarski rad
SEMINARSKI RAD
TEMA
Uticaj i efekti turizma u privredi Republike Srbije
Profesor: Student:
~
1
~
2. ULOGA TURIZMA U PRIVREDNOM RAZVOJU
Savremeni turizam predstavlja svojevrstan civilizacijski fenomen, a njegov
značaj se može sagledati tek kad se imaju u vidu mnogi njegovi društveni i ekonomski
aspekti, odnosno njegov povratni uticaj na društveni i privredni život kako na nivou
jedne zemlje, tako, možda još više, na globalnom, svetskom nivou.
Domaći i inostrani turisti, između ostalog, predstavljaju potrošače turističkih
usluga, te se oni javljaju kao osnovni nosioci tražnje turističkih usluga, te time
predstavljaju i osnovu razvoja turizma kao privredne delatnosti mnogih zemalja i
turističkih područja, a time i značajan faktor privrednog rasta i razvoja. "
Ekonomski
elemenat je zajednički imenitelj psihološkog, sociološkog, geografskog i tehničkog
aspekta turizma
". Dakle, o turizmu se, već od šezdesetih godina prošlog veka govori
kao isključivoj privrednoj delatnosti
1
.
Zbog složenosti turizma kao vrlo dinamične, turbulentne, privredne grane i
aktivnosti, sa aspekta uloge turizma u privrednom razvoju, obavezno se sagledavaju i
prateći društveni uticaji kao i, povratno, uticaj turističkih aktivnosti na okolinu
(životnu sredinu), odnosno privredno okruženje
2
. Stoga je neophodno poći od toga da
se turizam posmatra sa dva ključna aspekta.
Makroekonomski aspekt, znači da turizam može vrlo značajno uticati na
društveno-ekonomske odnose, te stoga, zahteva sistemska rešenja u okviru
nacionalnih privreda, odgovarajuće ekonomke politike zemlje i velikog dela
međunarodne zajednice.
Mikroekonomski aspekt, podrazumeva efikasno i efektivno funkcionisanje
privrednih subjekata, preduzeća koja posluju na direktan i indirektan način u
turističkoj delatnosti. Sa ekonomskog poimanja turista i turizma neophodno je imati u
vidu da je turista, upravo sa aspekta ekonomske analize, potrošač.
1
U literaturi postoje različiti termini za obeležavanje turizma kao privredne delatnosti. Na primer:
"turistička trgovina"(Tourist Trade), "turistička industrija" (Tourist Industry), "putnička industrija"
(Travel Industry).
2
Sa ekonomskog aspekta, najvažnija razlika ponašanja čoveka turiste, je u tome što se on privremeno
isključuje iz procesa rada i postaje isključivi potrošač turističkog proizvoda i usluga. Dohodak koji troši
na taj način ostvaren je na drugom mestu i u drugo vreme.
Seminarski rad
Dakle, turizam je potrošački "pokret" nastao s ciljem zadovoljenja čovekovih
specifičnih potreba. Suština turizma, kao ekonomske pojave, proizilazi iz raznolikih
veza unutar društvenih (i uže ekonomskih) odnosa koje čovek uspostavlja radi
zadovoljenja svojih turističkih potreba.
Ekonomski odnosi koji se uspostavljaju povodom turističke potrošnje shvataju
se kao ekonomki odnosi turizma ili turistički ekonomski odnosi. Ti odnosi generišu
određene ekonomske i druge posledice koje se u ekonomskoj praksi izražavaju
ekonomskim kategorijama: potrošnja, proizvodnja, dohodak, dobit, zaposlenost,
trošak, itd., a delom nastaju pod uticajem turizma
3
.
Ekonomska analiza opisuje, analizira i dovodi u međusobnu vezu ekonomske
kategorije koje generišu ekonomski odnosi turizma što se mogu definisati kao skup
veza koje proizilaze iz ponašanja učesnika u njima. To su subjekti potrošnje ili turisti i
subjekti ponude. Ekonomske aspekte turizma i turista nemoguće je posmatrati bez
analiziranja odnosa potreba ljudi (odnosno stanovništva) i ukupnog društvenog
razvoja.
Potrebe predstavljaju zahtev pojedinaca ili društvenih grupa za materijalnim
dobrima i uslugama radi olakšanja osećaja nezadovoljstva i postizanja odgovarajućih
nivoa blagostanja. U ukupnim ljudskim potrebama uspostavlja se hijerarhija te
turističke potrebe nalaze svoje mesto u zavisnosti od više faktora među kojima se
izdvajaju: nivo raspoloživog dohotka i količina raspoloživog vremena;
Već je naglašeno da se turističke potrebe zadovoljavaju turističkim dobrima
(proizvodima i uslugama), te spadaju u posebnu grupu potreba.
Potrebe
Motivi
Navodi u turističkoj literaturi
Fiziološke
Relaksacija
Beg, opuštanje, ublaženje napetosti, žudnja za suncem,
mentalno opuštanje napetosti.
Sigurnost
Osiguranje
Zdravlje, rekreacija, održavati se aktivnim i zdravim za
budućnost
Pripadnost
Ljubav
Porodično zajedništvo, pojačanje srodničkih odnosa,
društvenost, olakšati društvene odnose, održavanje ličnih
veza, međuljudski odnosi, koreni etnički, privrženost
članovima porodice, održavanje socijalnih kontakata.
Poštovanje
Ostvarenje
Uverenje o nečijem dosegnuću, Pokazati nečiju važnost
drugima, Prestiž, Društvena prepoznatljivost,
Pojačanje vlastitog "ja", Profesionalnost/posao, lični
razvoj, status i prestiž;
3
Petrović, P.(2008): Ekonomika turizma, Geografski fakultet, Beograd, str.35.
~
5
~
