УНИВЕРЗИТЕТ ЕДУКОНС У СРЕМСКОЈ КАМЕНИЦИ
ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЕЊЕНУ БЕЗБЕДНОСТ
ТЕОРИЈСКИ КОНЦЕПТ КРИЗЕ И КРИЗНОГ
МЕНАЏМЕНТА
(СЕМИНАРСКИ РАД)
Студент:
Бранислава Ранковић
- Сремска Митровица, 2016 -
1. ПОЈАМ КРИЗЕ И КРИЗНОГ МЕНАЏМЕНТА
Реч криза се користи у различитим научним дисциплинама, али и у
свакодневном говору. Често чујемо њену употребу у најразличитијим контекстима, а
најчешће се односи на изузетно неповољна стања, од личних, пословних, до проблема
друштва у целини. Реч криза, према Вујаклији, изворно потиче од грчке речи krisis и
значи „преокрет, обрт”, фигуративно, та реч значи и „прекретница, поремећај, збрка”.
Дакле, ова реч напросто описује стање неког преокрета које само по себи не мора да
доведе до искључиво негативних последица. Криза проузрокује промене – које могу
бити на горе или на боље. Међутим, самим помињањем речи криза, већина људи има
негативну конотацију.
„У савременој социјалној теорији кризним се именује стање у коме су упадљиво
заоштрене противуречности због сукоба интереса или непредвиђеног ''инцидента''
( Павловић, 2004:60 ). Према томе, криза је прекид у току који је очекиван, као
непланирани и нежељени процес који траје одређено време и који се може завршити на
разне начине. Институт за кризни менаџмент (Institute for Crisis Management) дефинише
кризу као проблем или поремећај који изазива негативну реакцију заинтересованих
страна (стејкхолдера) и који би могао да утиче на финансијску снагу и способност
организације да обавља своју делатност. Kриза нарушава осећање континуитета и због
тога се важне одлуке морају доносити под стресом и у кратком временском периоду.
Тимоти Кумбс (Timothy Coombs, 2007) наводи да је криза перцепција непредвидљивог
догађаја који прети очекивањима стејкхолдера и може озбиљно да утиче на
перформансе једне организације и генерише негативне исходе. Стивен Финк (Steven
Fink) сматра да су „кризе упозоравајуће ситуације које прете да ескалирају по
интензитету, потпадну под надзор медија или владе, које ометају нормално пословање,
доводе у опасност имиџ организације и наносе штету финансијским резултатима
компаније.”
У Лондонској школи за односе са јавношћу кризу дефинишу као озбиљан
инцидент који утиче на човекову сигурност, околину, производе или углед
организације. Криза је за једну организацију околност у којој се више не може
нормално деловати што онемогућава постизање њених циљева и угрожава сам опстанак
организације. Иако је је карактеристично да се за кризу каже да се појавила изненада и
без најаве, кризе нису увек неочекиване, али се дешава да руководство занемарује прве
знаке кризе због чега она ескалира. Када криза наступи, долази до несигурности,
стреса, панике и збуњености коју осећају менаџмент, запослени, али и екстерне
1
јавности које су укључене у овај догађај. Све ово отежава доношење правих одлука за
које у кризи нема много времена. Кризе некада представљају претње по људски живот,
локалну заједницу, животну средину, а готово увек по финансијско стање и репутацију
компаније. Најчешће су праћене негативним публицитетом, али и судским тужбама и
истрагама, што резултира падом прихода и цена акција. Према томе, криза је увек
непожељни догађај са потенцијално негативним исходом.
Криза као ситуација у којој организација не функционише на стандардан начин,
захтева додатна средствa и методе управљања како би се организација вратила у
нормално стање функционисања. Кризе у којима се организација није снашла и није
имала припремљен план деловања могу резултирати дугогодишњим проблемима или
чак довести у питање постојање организације. Иако све кризе представљају одређени
степен ризикa, не доводе све кризе до пропасти. Из тог разлога на кризе треба гледати
као на нормалне појаве које су саставни део околине у којој организација послује. То
значи да кризе треба само претворити у прилику за побољшање, обликовање нове
стратегије, нови такмичарски изазов и убрзано решавање одлаганих проблема. У
мандаринском језику, знак за кризу управо се састојао од два симбола – знака за
опасност и знака за прилику. Према томе се криза најчешће тумачи као ситуација која
представља својеврсну шансу за позитивни помак. Међутим, треба имати у виду да је и
прави превод за ова два симбола (опасност и прилику) у старом мандаринском језику,
заправо „прилика за опасност”, а не прилика или изазов, који произилази из опасности.
Дакле, криза представља тачку преокрета и уколико се њом добро управља премa
утврђеном стратешком плану, пословње организације могуће је окренути на боље.
Појам кризе треба разграничити од појмова поремећаја, конфликта и катастрофе.
Поремећаји су, за разлику од криза, ситуације са којима се организације свакодневно
сусрећу. Изазивају их проблеми који се могу решавати релативно брзо и лако, па не
угрожавају економске циљеве и опстанак организације. Кризе се често поистовећују и
са конфликтима који представљају сукоб између персоналних група. За разлику од
криза, конфилкти могу бити неограниченог трајања, а поједини дисфункционални
конфликти могу довести до озбиљних криза. Понекад су конфликти пожељни и могу се
завршити променама на боље, као и кризе. За разлику од њих, катастрофе су догађаји
који имају искључиво негативан исход и представљају неизбежне догађаје. Могу се
схватити и као екстремни облици криза и многи аутори их наводе у класификацији
врста криза.
Са кризним комуникацијама повезана је комуникација ризика која се односи на
информисање јавности о постојању ризика по здравље и безбедност људи и животне
2
