Prva godina života
Прва година живота
•
Прва година живота је од пресудног значаја за детињи развој. Искуства која стиче
са мајком постају основ за касније ставове према људима. Тако рецимо, Ериксон
сматра да првих 18 месе-ци живота представља окосницу здравог и зрелог
понашања и названа је
фаза стицања осећања основног поверења
. Зане-
маривање детета могу изазвати оштећења која се касније тешко могу исправити.
•
Органске потребе – глад, жеђ, потреба за топлотом итд.
•
Психолошке мпотребе – потреба за додиривањем, љуљањем, грљењем,
кинестетичким стимулацијама и сл.
•
Дете учи од самог рођења. Кад осети глад оно запалаче - мајка га узме и нахрани.
Мајка , њен глас, мирис се по принципима условљавања везују за пријатност хране.
•
Задовољство од тактилног дражења није научено већ
урођено( пример:експеримент Харлоа са мајмуном-лажне мајмунице од плиша и
жице).
•
У току првих месеци живота, дете се емоционално везу-је за мајку. Болби то назива
приврженост,
а припадници теорија социјалног учења то називају
психолошка за-
висност.
•
Болби(1958) објашањавајући овај однос истиче да код детета постоји 5
инстинктивних реакција, посредтвом којих се оно везује за мајку:
сисање,
привијање, праћње-ње
(чулима вида и слуха),
плач
и
осмех
. Током развоја ове
реакције се интегришу и усредсређују на мајку и чине према њему основу развоја
привржености.
•
Само људско биће делује на понашање одраслих осме-хом плачем. Осмех у
почетку није социјалан-дете се ос-мехује кад му је пријатно. Тек на узрасту од 8-9
недеља постаје социјалан.
•
Дете је социјално биће јер без социјалног контакта не би могло да опстане. Сматар
се да се дете и одрасли узајамно социјализују.
•
Према психоааналитичару Ериксону, већ истакли, прва фаза живота је фаза
стицања основног поверења. Дете у овој фази сазнаје да ли му је свет претежно
извор при-јатности или непријатности и на основу тога формира оптимистичан или
песимистичан став. Ако се детету задовољавају физичке, физиолошке и психо-
лошке потребе развиће се осећање основног поверења. Краће фрустрације у овом
смислу, неће деловати штетно.
•
На негативне последице боравка деце у дому од рођења, указали су Спиц(1946) и
Болби(1951). Они су пратли децу која су после Другог светског рата смештена у
домове и за кључили да емоционална доживљавања у неповољним домским
условима нису пролазна и да могу бити трајана и са несагледивим после-дицама за
даљ и друштвени живот.
•
Рецимо, Спиц наводи сле-деће карактеристике по-нашања те деце: апатична према
околини, отворене безизразне очи,залеђено непокретно лице, зурење у даљину.
Овакво понашање он је назвао анаклити-чком депре-сијом, јер подсећа на
депресију одра-слих.
•
Одсуство мајке до 3 месеца може да се надокнади. Већ после 5 месеци одсуства
настају тешкоће.
•
Дете треба хранити односно дојити када заплаче тј када огладни или у одеређеним
интервалима (уколи-ко мајка ради).
•
Код наса постоји навика да се дете одбија од груди у другој половини прве године
живота и то постепено.
Учење и сазревање као фактори развоја
•
За развој психичког живота значајни су две врсте узро-ка: унутрашњи и спољашњи
•
Развој психичких процеса који настаје под дејством унутрашњих фактора-
матурација
•
Развој психичких процеса који су резултат утицаја средине -учење.
•
Тешко је утврдити шта је у понашању резултат једног а шта другог процеса ( на
пример, Жан Жак Русо је сматра да се дете може развијати само, без учења, и да
само тако може развити све своје природне спосбности, док је, рецимо, Вотсон
говорио да је васпитање свемо-гуће). Сазревање у великој мери одређује и темпо
учења
Критеијуми разликовања уређеног и стеченог
•
Рано јављање
– Ако се неки облик понашања јави непосредно после рођења,
сматар се да оје оно резултат наслеђа, однсоно сазревања( плач, сисање, зевање,

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti