U V O D
Jedan od glavnih problema preduzetnika malih i srednjih preduzeća je obezbeđivanje
finansijskih sredstava za preduzetnički poduhvat. Sam izbor izvora kapitala za poslovanje je isto
tako važan faktor pored izbora lokacije i izbora forme vlasništva novog preduzeća. Sami
preduzetnici moraju biti dosta dobro pripremljeni i kreativni pre nego što se suoče sa potencijalnim
investitorima odnosno zajmodavcima. Osnovni vidovi finansiranja se mogu svrstati u dve grupe:
unutrašnje i spoljno finansiranje. Unutrašnji vidovi finansiranja se odnose na lično finansiranje od
strane jednog vlasnika ili više njih. To znači da se sredstva za finansiranje nabavljaju putem lične
uštede, preko prijatelja i poznanika, raznih partnera privatnih investitora, računa dobavljača,
trgovačkih kredita.
U spoljne vidove finansiranja spada dužničko finansiranje, a kao izvori ovog tipa finansiranja su
krediti od komercijalnih banaka, kratkoročni i dugoročni krediti, razni fondovi koje vlasnici
preduzeća pozajmljuju i vraćaju sa određenom kamatom. U zavisnosti od obaveza, a sa aspekta
izvora finansiranja, u dužničko finansiranje, pored komercijalne (poslovne) banke, spadaju i drugi
izvori finansiranja obaveza (pozajmice, robni krediti, sponzorstva) kao i interne metode
finansiranja obaveza.
Od ukupno dvadeset miliona preduzeća, koliko ih ima u Evropskoj Uniji, 99% su mala i srednja
preduzeća. Ona doprinose ukupnom bruto društvenom proizvodu EU sa 60%. i obezbeđuju preko
80 miliona radnih mesta. To konkretno znači da je u sektoru MSP zaposleno dve trećine zaposlenih
od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u EU. Mala i srednja preduzeća su motor
ekonomskog razvoja. Promovišu privatnu svojinu i preduzetničke veštine. Po mišljenju mnogih
eksperata i ekonomista MSP su sinonim za privatni sektor, i u figurativnom smislu za
preduzetništvo. Njihova komparativna prednost je u tome što su fleksibilna, mogu brzo da se
adaptiraju na promene i da zadovolje zahteve tržišta. Prednosti fleksibilnosti malih i srednjih
preduzeća ogledaju se ponajviše u trenucima kriza, kada je neophodno izvršiti brzo restruktuiranje.
Uz pravilnu strategiju razvoja ovog sektora, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou,
ona mogu postati pokretač oporavka privrede, i promoter njenog daljeg razvoja i rasta. U zemljama
Evropske Unije, vlade donose propise koji su fokusirani na podršku malim i srednjim preduzećima
i na stimulisanje njihovog rasta i konkurentnosti. Većina tranzicionih ekonomija shvata važnost
sektora male privrede, zbog toga se formulišu nacionalne politike prema malim i srednjim
preduzećima, prave programi i strategije razvoja.
U zemljama u tranziciji stvaranje sektora MSP je značajan deo ekonomskih reformi ali sa pravom
implementacijom se počelo tek od skoro. U regionu Balkana dosledne politike prema sektoru male
privrede i dalje nema. Razvoj ovog sektora mnogo zaostaje zbog nedostataka u zakonodavstvu,
iskrivljenog poimanja pojma preduzetništva, loše infrastrukture kao i zbog nedostataka finansijskih
sredstva. To su glavne prepreke za njihov dalji razvoj.Međutim,shvativši značaj ovih preduzeća za
svoj ekonomski razvoj mnoge drzave, među kojima i nasa zemlja,donose posebne programe
pomoći za rad u sektoru malog biznisa.To su kako programi finansijske pomoći, tako i
konsultantske usluge tj.usluge nalaženja najboljeg rešenja problema od strane eksperta za određenu
oblast i ostale savetodavne uloge.
2
1.2 NEKI JEDINSTVENI DOPRINOSI MALOG BIZNISA
Podsticanje fleksibilnosti i inovativnosti.
Održavanje bliskih odnosa sa kupcima i lokalnom zajednicom
Držanje velikih preduzeća kompetitivnim.
Omogućavanje sveobuhvatnijeg širenja iskustva i stalnog učenja za zaposlene.
Razvoj osoba koje preuzimaju rizik.
Stvaranje novih radnih mesta.
U određenoj meri obezbeđenje većeg zadovoljstva na poslu.
1.2.1 Podsticanje fleksibilnosti i inovativnosti
Mala preduzeća su jednim dobrim delom izvor novih ideja, proizvoda, usluga i procesa koji veća
preduzeća iz različitih razloga su nerada ili nisu u stanju da obezbede.
Primera radi, u SAD mala preduzeća i novi poduhvati proizvode oko 55% svih inovacija.
U 2003 bilo je 189.597 patenata, što znači više od 100.000 je otpadalo na mala preduzeća i nove
poduhvate.
1.2.2 Održavanje bliskih odnosa sa kupcima i zajednicom
Mala preduzeća teže da budu u bliskoj vezi sa njihovim kupcima i lokalnom zajednicom.
Mala preduzeća mogu raditi više individualizovane proizvode/usluge u odnosu na velika
preduzeća, stoga mogu privući kupce na osnovu specijalnosti proizvoda, kvaliteta i personalne
usluge.
1.2.3 Držanje većih preduzeća kompetitivnim
Male kompanije postaju kontrolni faktor nacionalne ekonomije, držeći otvorene oči velikih igrača.
Sa uvođenjem novih proizvoda i usluga, i kreiranjem i implementacijom novih procesa, mala
preduzeća podstiču takmičenje.
4
1.2.4 Omogućavanje širenje iskustva za zaposlene
Mala preduzeća obezbeđuju zaposlene sa raznolikošću učećeg iskustva, koje ne mogu imati
pojedinci koji imaju specijalizovane poslove u velikim preduzećima.
U anketi Nacionalnog udruženja koledža i poslodavaca u SAD studenti na zavrčnim godinama
studija su odgovorili da sve više traže poslove (sa punim radnim vremenom) u malim preduzećima.
Ovo stoga što takvi poslovi “teže da nude šire iskustvo zbog njihovog malog osoblja”. Saglasno
odgovorima, zaposleni “dobijaju više odgovornosti, i to brže”.
1.2.5 Razvoj osoba koje preuzimaju rizik
Mala poslovanja, zahtevajući preuzimanje rizika, daju određenu slobodu, nagrađivanje i ispunjenje.
Vlasnici malog poslovanja imaju relativnu slobodu da uđu ili ostave poslovanje, da započnu mali
biznis i eventualno prošire ga da postane veliki, da budu podugovarači ili sami angažuju druge
podugovarače itd.
Osnivanje novih poslovanja je rizično, tako da je potrebno dosta planiranja pre početka.
1.2.6 Stvaranje novih radnih mesta
Mala poslovanja stvaraju dosta mogućnosti za posao, omogućavajući radna mesta kako sa punim
radnim vremenom, tako i sa delom radnog vremena.
Takođe, male kompanije služe kao praktična osnova za zaposlene, koji zbog obuhvatnijeg učećeg
iskustva, postaju kasnije bolje vrednovani i u velikim kompanijama
.
2
1.2.7 Obezbeđenje većeg zadovoljstva na poslu
Prema Gallup-ovoj anketi mala preduzeća obezbeđuju veću satisfakciju na poslu nego velika.
Najveće zadovoljstvo, prema tim anketama, imaju ipak vlasnici/upravitelji malog biznisa.
2
dr Nebojša Zakić : Menadžment malog biznisa, Fakultet za preduzetnički biznisUniverzitet Union 2010.god
5
