definisanje sudarnog položaja vozila, odnosno ugla pod kojim su se ta dva vozila sudarila. Takođe,
vrlo je značajno, posebno ako se koristi grafoanalitička metoda za dalju analizu, definisati I liniju
sudara, odnosno pravac na kome je delovao udarni impuls. Položaj vektora brzina u trenutku sudara
u potpunosti je određen njihovim međusobnim sudarnim položajem. Ukoliko se tokom postupka
analize sudara raspolaže odgovarajućom uviđajnom dokumentacijom, sudarni položaj automobila se
može   rekonstruisati   sa   velikom   pouzdanoću.   Za   utvrđivanje   sudarnog   položaja   automobila,
neophodno   je   raspolagati   fotografijama   otećenja   na   njima   i   njihovim   detaljnim   opisom.
Rekonstrukcija sudarnog položaja vozila u mnogome je olakšana ukoliko je na jednom od njih ostao
jasan   otisak   drugog   automobila   (npr.   Od   obruča   fara,   branika,   rešetke   maske,   itd.).   Ukoliko
automobili nakon sudara mogu da se pokreću, rekonstrukciju sudarnog položaja moguće je utvrditi i
na licu mesta nezgode. Nakon završenog uviđaja, moguće je pokušati da se automobili dovedu u
sudarni položaj uklapanjem deformisanih površina. Ovako utvđen sudarni položaj neophodno je
fiksirati   skicom   i   fotografisati.   Za   tu   priliku,   posebno   je   pogodno   sudarni   položaj   automobila
fotografisati odozgo.

2.1

Analiza tragova i oštećenja vozila

2.1.1 Oštećenja vozila i povrede lica

Na osnovu lokacije i oblika oštećenja vozila koja su učestvovala u nezgodi, može se utvrditi

deo brzine koju je vozilo izgubilo u deformisanju, učestvujući u nezgodi. Ako su oštećenja na
vozilima koja su učestvovala u nezgodi locirana na prednjem levom delu u širini od 30 cm može se
zaključiti da su se ona ekscentrično čeono sudarila preklapajući se čeonim površinama u širini od 30
cm. Kad su oštećenja međusobno po obliku i položaju (visini, širini i dimenzijama)podudarna,
zaključujemo da su nastale od međusobnog kontakta tih vozila.

Ako se analizira još i njihov pravac prostiranja može se poređenjem izvesti zaključak o

međusobnom položaju, smeru i pravcu kretanja vozila u momentu primarnog kontakta. U slučaju
kad oštećeni deo vozila zapara kolovoz u zoni mesta sudara i kad se utvrdi koji je deo određenog
vozila formirao trag na kolovozu može se na osnovu lokacije traga i oštećenja vozila, dimenzija
vozila i kolovoza odrediti položaj vozila na mestu sudara u odnosu na širinu kolovoza.

Po obliku i lokaciji oštećenja na vozilu može se često identifikovati objekat sa kojim je

automobil bio u kontaktu (nalet na stub znaka, odbojnu ogradu, sudar sa pešakom ili biciklistom i
slično). Prema obliku i rasporedu oštećenja nastalih na putničkom automobilu koji se sudario sa
pešakom mogu se orijentaciono odrediti brzina automobila i smer kretanja pešaka u odnosu na
pravac i smer kretanja automobila.

Ako se ima u vidu i činjenica da se često u našoj praksi pri vršenju uviđaja ne poklanja

dovoljno pažnje identifikaciji, opisu i pravilnom snimanju svih oštećenja na vozilima koja su
učestvovala u nezgodama, možemo lako zaključiti da se takvim postupkom ne stvaraju materijalni
elementi nužni za rekonstrukciju mesta sudara i toka nezgode.

2.1.2 Tragovi kočenja i zanošenja vozila

Prilikom sudara vozila ili naleta vozila na neku prepreku (ogradu, drvo, drugo vozilo,

pešaka) na vozilo deluju spoljne sile čiji intenzitet zavisi od snage, mesta i pravca dejstva, koje
izazivaju veće ili manje promene u ponašanju vozila. To može da ima za posledicu samo promenu
opterećenja na pojedinim točkovima, a može izazvati i promenu u smeru i pravcu kretanja vozila.
Ovakvi procesi, po pravilu, izazivaju diskontinuitet traga vozila (vitoperenje, skretanje ili prekid),
slika broj 1.

Sudarni položaj vozila i udarni pravac

Goran Stojanov S50/2016

Sl. 1. Lagani diskontinuitet u tragu kočenja putničkog vozila posle sudara

sa pešakom koji je prelazio ulicu sa desne strane

Ukoliko je u sudaru izazvana veća udarna ili inerciona sila i ako te sile deluju više

ekscentrično, ostvariće veći uticaj na jači izražaj karakteristika u diskontinuitetu tragova.

U sudaru dva automobila približno jednakih masa, dolazi do jasno izražene promene smera,

a često i pravca kretanja težišta tih vozila. Pri ovakvim procesima tragovi vozila pokazuju očiglednu
promenu smera i pravca (uočava se oštro skretanje ili lomljenje traga, a često prekid ili pojava
karakterističnog traga). Smer te promene određen je dinamikom udara (pravcem i smerom dejstva
spoljnih sila). U slučaju kad je trag kočenja slomljen može se zaključiti da se vozilo u momentu
sudara nalazilo sa odgovarajućim točkovima u poziciji tog diskontinuiteta uočenog na tragovima.
Kad se zna lokacija tog diskontinuiteta traga na kolovozu, tada se identifikovano vozilo sa poznatim
dimenzijama locira na tu poziciju i lako se utvrđuje njegov položaj na kolovozu tj. mestu sudara,
slika broj 2.

U slučajevima kad spoljna sila koja deluje na vozilo u procesu sudara nije imala jači

intenzitet dejstva i kad nije izazvala promenu pravca i smera težišta vozila koja bi se manifestovala
lomljenjem tragova već je samo kratkotrajnim dejstvom ostvarila uticaj poremećaja opterećenja na
nekom točku vozila, tad će takav točak pod dejstvom sile ispoljiti promenu traga (talasast trag, trag
sa promenom intenziteta). Pod direktnim dejstvom sile točak se dovodi u kratkotrajnu vibraciju
(vertikalnu ili bočnu) koja se manifestuje na promenu izgleda traga, (javlja se talasast trag) ali se
brzo gubi usled stabiliziranja točka dejstvom sopstvenog prigušivanja (sistemom vešanja i
amortizovanja).

Izgled ovakvog traga prikazan je na slici broj 3.

Sl. 2. Mesto preloma traga kočenja putničkog vozila do kojeg je došlo usled udara vozila koje

je dolazilo sa desne strane.

Sl. 3. Izgled blaže talasastog i isprekidanog traga, nastalog u sudaru, od pritisnutog točka vozila.

Sudarni položaj vozila i udarni pravac

Goran Stojanov S50/2016

zastorom. Tada nastaju tragovi paranja kolovoza. Postojanje posebno dubokih ogrebotina ukazuju
na užu lokaciju mesta sudara, zato što se samo u momentu sudara ostvaruje jak pritisak vozila na
kolovoz kad mogu nastati ovako duboke ogrebotine. To ne isključuje mogućnost da deformisano
vozilo ostavi na kolovozu ogrebotine i na delu puta koji pređe posle sudara u toku inercionog
kretanja do smirivanja (zaustavljanja). Međutim, u ovim slučajevima nastale ogrebotine su obično
slabije izražene.

Isto kao i ogrebotine, u procesu sudara dva vozila mogu se pojaviti i kratki, ali intenzivni

tragovi guma od točkova koji su usled inercijalnih sila izazvanih u sudaru najjače bili opterećeni. To
se dešava kod udara putničkog automobila u točak bicikla koji se deformacijom podbija ispod
branika vozila i ostvaruje pritisak na kolovozni zastor, kad se pojavljuje jasno izražen trag gume
kao posledica jakog pritiska na kolovoz.

Prilikom sudara vozila i pešaka kada je težina tela preneta na nogu zahvaćenu u primarnom

sudaru branikom automobila ili točkom, može doći do pojave traga nastalog struganjem delova
đona sa cipele koja je klizala po kolovozu ostavljajuć i na njemu vidljiv trag. Trag podkovičastog
oblika nastaje pri jačim sudarima kad se vozila preklapaju u ekscentričnom čeonom sudaru levim
prednjimćoškovima, i to najčešće kod prednjeg levog točka vozila. Ovakvi tragovi nastaju pod
dejstvom ugaonih brzina tj. rotacije vozila oko vertikalne osovine povučene kroz težište dodirnih
površina u momentu primarnog kontakta, slika br. 5.

Sl. 5. Mesto loma u tragu blokiranja putničkog vozila do koga jedošlo usled udara u putničko

vozilo iz suprotnog smera.

Na osnovu promene izgleda traga može se identifikovati mesto sudara. Tako na primer, kad

pri sudaru dođe do pucanja i pražnjenja pneumatika nastupa promena u tragu. Trag točka sa
praznim pneumatikom je obično širi od traga pune (napumpane) gume, izraženije su mu ivice po
kojima su se rubovi obruča točka (felne) oslanjali na kolovoz.

Kod većih brzina dolazi u ovim slučajevima do proklizavanja i okretanja gume po obodu

obruča kad trag gume postaje krivudav, a rubovi obruča točka grebanjem ostavljaju trag paranja na
kolovozu.

Tragovi kočenja imaju bočnu devijaciju koja nastaje pri sudaru kad dolazi do bočnog

oscilovanja vozila. Na osnovu ovakve promene na tragovima kočenja može se odrediti položaj
vozila duž tragova u momentu sudara. Na osnovu nabrojanih karakteristika tragova može se
egzaktno odrediti mesto sudara, jer ovi tragovi uvek nastaju neposredno na mestu sudara.

2.1.4 Tragovi nastali na kolovozu od otpale nečistoće sa vozila

Prilikom sudara vozila sa pešakom i sudara između dva vozila može doći do razdvajanja

(stresanja) nečistoće (zemlje, blata, prašine) koja je naneta (nalepljena) ispod blatobrana ili na