Značaj zdravstvenog vaspitanja u borbi protiv uživanja duvana

VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

’’MILUTIN MILANKOVIĆ’’

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet: Javno zdravlje

Tema: Značaj zdravstvenog vaspitanja u borbi protiv uživanja duvana

Profesor:

Student:

Prof.dr Gordana Arsić-Komljenović

Maja Uzunovic

S28/2016

Beograd, april 2017.godine

SADRZAJ

UVOD…………………………………………………………………………………………..

1. ISTORIJAT DUVANA…………………………………………………………………………

2. PUŠENJE I ZDRAVLJE……………………………………………………………………….

3. PUŠENJE – BOLESTI ZAVISNOSTI…………………………………………………………..

3.1 PSIHIČKA ZAVISNOST……………………………………………………………………..

3.2 FIZIČKA ZAVISNOST………………………………………………………………………

4. POSLEDICE KONZUMIRANJA DUVANA…………………………………………………..

5. ZDRAVSTVENO VASPITANJE…………………………………………………………….

5.1 DEFINICIJA ZDRAVSTVENOG VASPITANJA………………………………………….

5.2 CILJ ZDRAVSTVENOG VASPITANJA…………………………………………………

5.3 ZADACI ZDRAVSTVENOG VASPITANJA…………………………...............................

5.4 ZDRAVSTVENO VASPITNE POTREBE ……………………………………………..

5.5 METODE ZDRAVSTVENO VASPITNOG RADA……………………………………….

5.6 VEŠTINE SAVETOVANJA ……………………………………………………………….

6. STATISTIČKI PODACI

7. ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………………..

8. LITERATURA…………………………………………………………………………………..

1. ISRORIJAT DUVANA

Duvan je zeljasta biljka, a gaji se prvenstveno zbog lišća, sirovine za izradu cigareta,
cigara, duvana za lulu, žvakanje i ušmrkavanje. Danas se najviše puši cigareta. Postoji 60
vrsta duvana.
Amerika je prirodna domovina duvana, a pušenje je bilo deo rituala SevernoAmeričkih
Indijanaca.   Kolumbovi   saputnici   1492.   godine   su   bili   zaprepašćeni   kada   su   videli
domoroce kako puše i puštaju dim kroz nos i usta, jer je to za Špance bila karakteristika
djavola.
  Početkom   XVI   veka   u   Evropi   su   se   pojavili   prvi   pušači   i   to   medju   mornarima   i
vojnicima španske kolonijalne armije, kolonistima i trgovcima koji su posetili Novi Svet.
Iz tog vremena potiče i sujeverno shvatanje o neobičnim svojstvima duvana, a bilo je i
pokušaja da se on koristi za lečenje raznih oboljenja.
U Španiji se duvan počeo saditi oko 1550. godine u San Domingu. U Evropi se širi pod
imenom tabaco (od ostrva Tobago).
Francuski poslanik u Portugaliji Jean Nicot (1530-1600) je seme i lišće duvana 1560.
godine doneo kraljici Katarini Mediči na poklon, sa tvrdnjom da je čudotvoran lek. Zbog
toga se duvan nazivao i imanom “kraljičin prah”. Kasnije je Karle Linné dao duvanu ime
Nicotiana tabacum po imenu ovog diplomate.
U XVI-XVII veku se pušenje proširilo po čitavoj Evropi, prvo kao lekovito sredstvo, a
potom za uživanje. U XVIII veku je Virdžinija postala svetski centar za gajenje i obradu
duvana. Na plantažama duvana su radile desetine hiljada crnaca – robova dovedenih iz
Afrike.   Bale   virdžinijskog   duvana   su   prevožene   brodovima   u   Englesku,   odakle   su
razvožene po celom svetu, donoseći ogromne zarade engleskim trgovcima i bankarima.
Uporedo   sa   širenjem   mirisanja   i   pušenja   duvana   javile   su   se   i   stroge   mere   protiv
te ,,napasti”.
Katolička crkva je pušenje nazivala “djavolskom zabavom”. Papa Urban VII je naredio
da se od crkve isključe vernici koji puše i mirišu na duvan. Naročito su surovo kažnjavani
sveštenici i kaludjeri – tako su u Santjagu petorica kaludjera, uhvaćenih u pušenju, 1692.
godine živi zazidani u zid manastira.
Engleski   kralj   Jakob   je   1619.   godine   dekretom   zabranio   sadjenje   duvana   i   njegovo
pušenje, jer je “neprijatno videti, odvratno zaudara, opasno je po zdravlje i škodljivo za
mozak”. Ali, već njegov naslednik Karlo I je uveo dažbinu – državni monopol – porez na
duvan, koji je državi donosio lep prihod.
U Francuskoj je Luj XIII zabranio pušenje, a Luj XIV 1674. godine osnovao duvanski
monopol.

  U Rusiji je car Mihajlo Romanov izdao 1663. godine ukaz kojim je zabranio pušenje
duvana, a za prekršioce predvideo oštre kazne, od batinanja i odrezavanja noseva, do
progonstva u Sibir i smrtne kazne za prodavce duvana. Medjutim, car Petar I je tokom
svog boravka u Holandiji sam postao strastan pušač i ukinuo zabranu pušenja.
Turski   sultan   Murat   IV   je   zabranio   pušenje   1633.   godine   pod   pretnjom   konfiskacije
celokupne imovine, odsecanja delova tela i moguće smrtne kazne.
U Persiji se za pušače takodje primenjivala smrtna kazna. I pored tako strogih i drastičnih
kazni, pušenje se kao porok nezadrživo raširilo svetom. U prvoj polovini XIX veka su se
za pušenje koristile cigare i lule. Običan narod je pušio cigarete koje je sam zavijao
obično   u   novinsku   hartiju.   U   to   vreme   su   pušili   isključivo   muškarci.   žena   pušača
praktično nije bilo, a čak se i mirisanje duvana smatralo nedostojnim žena.
Pradomovinom duvana smatra se Severna Amerika. Na arheološkim nalazima iskopanim
na područiju gde su živeli Indijanci iz plemena Maja prikazani su svećenici kako za
vreme verskih obreda puše lule. Među indijanskim plemenima pušila se zajednička lula
za   vreme   raznih   svečanosti,   a   osobito   prilikom   prestanka   ratovanja   i   sklapanja   mira
( poznata „lula mira“).
1492. Godine Kolumbo je otkrio severnoamerički kontinent, od te godine počinje istorija
duvana,   njegova   pušenja,   šmrkanja   i   žvakanja,   te   raznih   događaja   i   posledica   za
čovečanstvo u vezi s duvanskom proizvodnjom uopšteno. Kolumbovi mornari i pratioci
bili su prvi pušači Evropljani. Oni su biljku duvan preneli u Evropu, i to najpre u Španiju
i Portugal, a odatle je počelo širenje po evropskim zemljama i drugim kontinentima.
Pet   veka   pušenja   duvana   može   se   vremenski   podeliti   u   dva   perioda   s   obzirom   na
stanovništva o korisnosti i štetnosti tog fenomena.
Prvi period, koje je trajalo više od četiri veka, bilo je razdoblje empirije, a temeljilo se na
dobrim i lošim iskustvima i pušača i nepušača. No, ni jedna strana nije imala čvrste
argumente i dokaze za svoje tvrdnje bilo o štetnosti bilo o koristi od pušenja duvana. U
tom   periodu   stavovi   prema   pušenju   su   se   kretali   od   onih   koji   su   duvanu   pripisivali
ljekovita svojstva do onih koji su zabranjivali pušenje uz najteže kazne za prekršitelje
koje su uključivale telesne kazne, pa čak i smrt (Turska), te konfiskaciju imovine.
Početkom XX veka počela su prva znanstvena istraživanja o štetnosti duvana na ljudsko
zdravlje, gospodarstvo i države u celini, te time počinje drugo (znanstveno) razdoblje s
obzirom na stav prema pušenju duvana

2.PUŠENJE I ZDRAVLJE

Štetno delovanje duvana -

Duvanski dim sadrži preko 4000 hemijskih sastojaka od

kojih su najzastupljeniji dušik, ugljen-dioksid, kisik, nikotin, ugljen-monoksid,
policiklični aromatski ugljikovodonici, metali (kadmij, arsen, olovo) i cijanovodik.